Izvor: Press, 27.Feb.2014, 20:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ko vodi Ukrajinu: „Vlada političkih samoubica”
Predstavljajući novi kabinet, Jacenjuk je primetio da se zemlja nalazi "na ivici katastrofe", a da je vlada koju je predstavio na Majdanu - "vlada političkih samoubica".
Zapadni mediji primećuju da kijevski "proevropski kabinet" ima relativno malo iskustva u visokoj politici, a da ga čine ličnosti sa različitim bekgraundima i biografijama, koji su se za visoke funkcionere "kvalifikovali" uglavnom učešćem u svrgavanju Viktora Janukoviča.
"Vlada, koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << predvodi premijer Arsenij Jacenjuk, morala bi da izvuče Ukrajinu iz ekonomske i političke krize, što bi bio ogroman izazov i za najiskusniji tim", primećuje danas AFP.
Premijer Jacenjuk je, sudeći po nedavno emitovanom (prisluškivanom) razgovoru visokih američkih diplomata, favorit Sjedinjenih Država. Taj 39-godišnjak, ranije poznat kao jedan od najbližih saradnika Julije Timošenko, važi za "veštog operativca iza scene", navodi AFP.
Politički, u novoj vlasti on je najiskusniji: taj bivši advokat bio je ministar ekonomije i zamenik guvernera centralne banke Ukrajine.
Na Ju tjubu početkom februara "procureo" je audio zapis razgovora dvoje visokih američkih diplomata o krizi u Ukrajini, u kojem zaključuju da "nije dobra ideja" da Kličko bude i u kakvoj vladi, zalažući se za Jacenjuka. Na snimku, čiju autentičnost niko nije potvrdio, ali ni negirao, svi su prepoznali glasove pomoćnice američkog državnog sekretara Viktorije Nuland i ambasadora SAD u Ukrajini Džefrija Pjata.
"Ženski glas", kako je preneo BBC, odbacio je ulogu EU u Ukrajini, Vitalija Klička kao važnu figuru, a kao (očiglednog) favorita Vašingtona među opozicionim liderima naveo Arsenija Jacenjuka: "Mislim da je ''Jac'' tip sa ekonomskim iskustvom, iskustvom u vladi..."
Jacenjuk je lider partije Otadžbina i bio je glavni pregovarač sa bivšom vladom, od početka protesta u novembru.
Tokom postizbornih pregovora o formiranju vlade, odbio je ponudu predsednika Janukoviča za mesto premijera.
Godine 2010, neuspešno je nastupio i kao predsednički kandidat - osvojio je svega sedam odsto glasova.
Ministar unutrašnjih poslova je Arsen Avakov (50) postao je jedna od najzapaženijih figura na protestima - tako što je na Fejsbuku redovno (i često) objavljivao nove postove o situaciji.
Takođe član stranke Julije Timošenko, Otadžbine, Avakov je bio prvi čovek Harkovske oblasti na istoku Ukrajine, do 2010. godine i dolaska Janukoviča na vlast.
Tokom 2012. i 2013. živeo je u "političkom izgnanstvu" u Italiji, pošto je protiv njega pokrenut krivični postupak u Ukrajini, zbog nelegalne prodaje zemljišta. Italijani su, međutim, odbili da ga izruče Kijevu, a u zemlju se vratio pošto je izabran za poslanika.
Šef diplomatije je Andrij Deščatsi, bivši ambasador u Finskoj i Islandu i bivši specijalni predstavnik OEBS-a za krizne situacije. On je jedan od prvih ukrajinskih diplomata koji je podržali proteste koji su počeli u novembru 2013.
Vicepremijer je takođe karijerni diplomata, Boris Tarasjuk. On je jedna od najiskusnijih ličnosti u novoj vladi. Ima 65 godina i diplomatsku karijeru je započeo još u vreme S S S R.
Od 1988. do 2000, pa od 2005. do 2007, bio je ministar spoljnih poslova.
AFP ga opisuje kao žestokog pobornika evropske ideje, a žastoko se zalagao i protiv ideje ulaska Ukrajine u Carinsku uniju sa Rusijom.
Ministar privrede je Pavlo Šeremeta. On će, verovatno, imati jedan od najtežih poslova u vladi - da spasi Ukrajinu iz ekonomskog ambisa.
On je čovek bez političkog iskustva, ali sa perfektnim akademskim bekgraundom: školovan u SAD, osnovao je ekonomsku školu u Kijevu koju i danas vodi.
Ministar odbrane je Igor Tenjuk, komandant ukrajinske mornarice od 2006. do 2010. Janukovič ga je opozvao te godine, a na scenu se vratio na početku protesta, 2013.
Andrej Parubi, šef snaga "za samoodbranu" koje su štitile kijevsku zonu protesta od policije, tokom tri meseca, izabran je za sekretara moćnog Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu.
Ministar energetike je Jurij Prodan, koji je na toj funkciji bio i od 2007. do 2010, dok je predsednik bio Viktor Juščenko.
Za ministra obrazovanja imenovan je Sergej Kvit, rektor Univerziteta Mogiljan u Kijevu, najprestižnije akademske institucije u zemlji.
Politički se angažovao kad je otvoreno osudio hapšenje Julije Timošenko i branio pravo na proteste.
Ministar zdravlja je Oleg Musij (48), koji je tokom protesta brinuo o zdravlju demonstranata, otvarajući tajne i mobilne ambulante za povređene.
Ministar kulture je Jevgenij Niščuk, poznati glumac koji je bio jedan od glavnih likova u Narandžastoj revoluciji, pre deset godina. Od tada se distancirao od politike, očigledno razočaran rezultatima "buđenja naroda", primećuje AFP.
Ipak, na Trgu nezavisnosti, Majdanu, ponovo se aktivirao.
Ministar sporta i omladine je Dmitro Bulatov (35), koji je predvodio demonstrante koji su Majdan okupirali automobilima.
Za šeficu kancelarije za borbu protiv korupcije izabrana je novinarka Tatjana Čornovil (34).
AFP navodi da je postala poznata zbog hrabrih istraga korupcije, a u decembru je zverski pretučena, očigledno zbog svog rada.
Šef Komiteta za lustraciju je Jegor Soboljev (37), takođe novinar - jedno od najpoznatijih "opozicionih pera".
