Izvor: Prva.rs, 25.Feb.2016, 15:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je proradio metro u Ukrajini, ko stoji iza prve ukrajinske pošte i još pet zanimljivih činjenica o Ukrajini
1. Prvi metro u Ukrajini
Priča o brzom javnom prevozu u Ukrajini počinje 1916. godine kada je biznismen iz Rusko-američke korporacije pokušao da prikupi sredstva da sponzoriše izgradnju metroa u Kijevu. Danas je metro u Kijevu glavni oslonac javnog prevoza prestonice Ukrajine. To je bio prvi brzi javni prevoz u Ukrajini i treći izgrađen u Sovjetskom Savezu >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << (nakon onih u Moskvi i Sankt Peterburgu). Sada ima tri linije sa ukupnom dužinom od 67,65 km i 52 stanice. Ovaj sistem prevozi 1.439 miliona putnika dnevno.
2. Prvi tramvaji u Ukrajini
Pre 1886. godine, postojali su planovi za proizvodnju tramvaja koje bi vukli konji. Međutim, nijedan od tih planova nije sproveden u delo. 1886. godine, projekat Amanda Struva je odobren za proizvodnju. 30. jula 1891. godine, prvi tramvaj koji su vukli konji je postavljen na šine. Prvi sistem električnih tramvaja u nekadašnjoj Ruskoj imperiji je izgrađen u Kijevu, a bio je treći sistem te vrste u Evropi (nakon onih u Berlinu i Budimpešti). Mreža tramvaja u Kijevu se danas sastoji iz 139.9km šina, uključujući 14km dve linije brzih tramvaja. Međutim, ovaj sistem je zanemaren, sve je manji deo trase koja je redovno servisirana i zamenjen je autobusima i trolejbusima.
3. Prva pošta u Ukrajini
1629. godine, Italijan Roberto Bandineli otvorio je prvu poštu, po uzoru na one evropske, u Ukrajini. Poštanska služba je redovno dostavljala građanima pisma iz svih delova Evrope. Kralj Poljske, Sigmund III, je dao ovom Italijanu pravo da prima kraljevska pisma, a dodelio mu je titulu „Kraljevski gospodar pošte“. Svake subote, građani Lavova bi slali i primali pisma iz svih delova Evrope, mada su ove usluge bile veoma skupe. U to vreme, papir je bio veoma debeo i težak, tako da je pismo od svega 6g, adresirano za Gdanjsk, koštalo celu dnevnicu jednog kvalitetnog zanatlije.
4. Prve novine u Ukrajini
Nekoliko izdanja prvih novina u Ukrajini, “Lavovski kurir”, pojavili su se 1749. godine. 1776. nedeljne novine pod imenom “Novine Leopola” počele su da se prodaju i to su prve novine u Ukrajini koje su redovno izlazile. Prve novine pisane na ukrajinskom bile su “Galička zora” i pojavile su se u Lavovu 1848.
5. Prva štampana knjiga u Ukrajini
1574. godine, Ivan Fedorov je objavio knjigu “Apostol”, što je prva knjiga odštampana u Ukrajini. Fedorova su sveštenici proterali iz Moskve. Stigao je do Lavova, gde je osnovao svoju štampariju i, uz pomoć građana Lavova, objavio knjigu “Dela i poslanice svetih apostola“. Ova prva štampana knjiga u Ukrajini je neverovatno remek delo, znamenito po svojoj veličini i umetničkim prikazima. Odštampano je 1200 kopija, što je poprilično velik broj za taj period. Stotinak kopija se i danas čuva u većim bibliotekama.
6. Prva uljana lampa u Ukrajini
Prva uljana lampa na svetu napravljena je 1853. u apoteci u Lavovu, a njeni izumitelji su Johan Zeg i Ignasij Lukeševič. Njihov poslodavac, farmaceut Mikoliaša, ohrabrio ih je da izvuku alkohol iz ulja. Dok su vršili nekoliko eksperimenata, naučnici su slučajno nabasali na process krekovanja koji se koristi u naftnoj hemiji. Od tog trenutka, parafinsko ulje postaje jedan od najpopularnijih načina da se osvetle naseljena područja. Ovu metodu i dan danas koristi trećina svetske populacije.
7. Prvi univerzitet u Ukrajini
Prvi univerzitet u Ukrajini, Akademija Jezuita, osnovan je 1661. Prema Hadjačkom sporazumu, koji su potpisale Ukrajina i Poljska 1658, dva pravoslavna univerziteta (akademije) morala su da se otvore u Ukrajini. Jedan je trebalo da se nalazi u Kijevu, drugi u Lavovu. Više obrazovne institucije drugih veroispovesti nisu smele da se otvore u ovim gradovima i tako je došlo do zatvaranja Akademije Jezuita. Jezuiti su shvatali posledice takve odluke i zahtevali su da njihova akademija bude priznata kao univerzitet. Kralj Jan Kazimir je potpisao konačnu odluku 20. Januara 1661. Ovaj dan se smatra danom osnivanja Lavovskog univerziteta.
Autor teksta – Mina Aleksić
.jpg)
