Izvor: Southeast European Times, 20.Mar.2014, 16:29   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jugoistočna Evropa i Turska kritikuju ruske poteze u Ukrajini

Aneksiranje Krima zabrinulo je mnoge u pogledu ambicija Rusije u istočnoj Evropi.

20/03/2014

Zejnep Džermen i Linda Karadaku za Southeast European Times iz Istanbula i Prištine -- 20.3.2014.

Posmatrači u jugoistočnoj Evropi i Turskoj duboko su zabrinuti oko budućnosti istočne Ukrajine i bivših sovjetskih država u trenutku kada Rusija učvršćuje svoju kontrolu nad Krimom.

Više >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << stotina pripadnika paravojnih snaga u sredu (19. marta) upalo je u ukrajinsku pomorsku bazu Sevastopolj -- gde je smeštena ruska Crnomorska flota -- i preuzelo je. Takođe, krimsko tužilaštvo saopštilo je da je komandant ukrajinske mornarice priveden na saslušanje.

Ministru odbrane Ukrajine, koja kao i Zapad ne prihvata referendum održan na Krimu tokom vikenda o otcepljenju od Ukrajine i pridruživanju Rusiji, nije dozvoljen ulazak na to poluostrvo kada je pokušao da otputuje tamo i umiri tenzije, navodi ruska novinska agencija.

Sve to odigralo se dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin potpisao dokumente o aneksiranju Krima, a dve osobe izgubile život u konfrontaciji ukrajinskih vojnih snaga i paravojske.

„Krimski Tatari su u opasnosti većoj nego što Turska može da zamisli“, rekao je Džan Kasapoglu, bezbednosni analitičar u centru za ekonomske i spoljnopolitičke studije (EDAM), u izjavi za SETimes.

„Postojanje lokalnih paravojski na Krimu, kao što se dogodilo u Gruziji 2008, predstavlja najgoru opasnost za njih“, dodaje Kasapoglu. „Te paravojske vrlo pažljivo prate političku orijentaciju Tatara. Oni znaju da su Tatari vrlo bliski [bivšoj ukrajinskoj premijerki Juliji] Timošenko i prate u kojoj su meri oni protiv ruske intervencije na Krimu i znaju da su bojkotovali referendum. Tatari su već postali politička meta, a nemaju svoje paravojne snage kako bi se branili.“

Miroslav Hočak, predsedavajući Svetskog kongresa ukrajinskh omladinskih organizacija i stanovnik Novog Sada, u Vojvodini, kaže da je aneksiranje Krima upozorenje za druge regione.

„Događanja na Krimu sada pokazuju da Putin ostvaruje svoj 10 godina star plan proširenja teritorije Rusije uzimanjem teritorije od Ukrajine. Ovo se može posmatrati kao korak ka pripajanju Transnistrije ruskoj teritoriji, s obzirom da je taj deo Moldavije neka vrsta države koju priznaje samo Rusija i nalazi se na granici između Moldavije i Ukrajine“, kaže Hočak za SETimes.

Ramadan Iljazi, izvršni direktor Kosovskog instituta za mir, rekao je za SETimes da je aneksiranje Krima Putinov pokušaj jačanja ruske dominacije na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza.

„Podržali smo proevropske demonstracije ukrajinskih građana na Majdanu. Kosovo sa zabrinutošću prati situaciju na Krimu, između ostalog i zbog mogućnosti sukoba, a posebno zbog mogućnosti efekta prelivanja u Evropi i šire“, rekao je Iljazi.

Hakan Kirimli, krimski Tatar i akademski radnik čija se porodica preselila u Anatoliju u 19. veku, kaže da je u konsultacijama sa turskim ministarstvom spoljnih poslova.

„Stvarni cilj Putinove politike je da napadne sve teritorije izgubljene tokom raspada Sovjetskog Saveza. To govorim već dugo“, kaže Kirimli, profesor na Univerzitetu Bilkent u Ankari i specijalista za rusku istoriju, u izjavi za SETimes.

„Porodica moje supruge i dalje je na Krimu“, navodi on. „Situacija kod Tatara trenutno je vrlo napeta. Jako ih plaši postojanje lokalnih paravojnih snaga, jer su to ljudi obučeni da ubijaju. Juče je Rašid Ahmedov pronađen mrtav, nakon što su ga nepoznata lica mučila jer je prisustvovao antiruskom protestu. Jedan stariji čovek je počinio samoubistvo. Ti ljudi su prošli kroz etički genocid 1944. Oni dobro poznaju Rusiju. Upozoravam da su krimski Tatari u vrlo velikoj opasnosti.“

Seb Bitići, direktor kosovskog Instituta za balkansku politiku, rekao je za SETimes da je odluka Rusije da aneksira Krim kršenje međunarodnog prava.

„Ti događaji su vrlo značajni i nisu zabrinjavajući samo za Kosovare“, rekao je Bitići. „Zemlje centralne Evrope od Baltika do Mediterana, uključujući ruske saveznike poput Srbije, preispitaće svoje odnose sa Rusijom. Za bivše zemlje Sovjetskog saveza u istočnoj Evropi to će imati direktne posledice. Zapad se, ne svojom voljom, uvlači u novu vrstu Hladnog rata, a to bi moglo da znači da mora doći i do novog pristupa odnosima sa zapadnim saveznicima u centralnoj i istočnoj Evropi.“

Nekoliko zvaničnika takođe je javno kritikovalo aneksiju.

„Referendum [na Krimu] suprotan je ukrajinskom ustavu i međunarodnom pravu“, rekao je novinarima bugarski predsednik Rosen Plevnelijev.

„Ovo je izuzetno opasno, apsolutno neprihvatljivo i ja to osuđujem i nastaviću da branim takav stav“, dodao je on. „Ne želimo da se vraćamo u godine Hladnog rata.“

Ministar spoljnih poslova Turske Ahmet Davutoglu je na konferenciji za novinare u Ankari sa liderom zajednice krimskih Tatara Mustafom Džemilevim nazvao referendum o otcepljenju od Ukrajine ilegalnim i rekao da se njime krši teritorijalni integritet Ukrajine.

Rumunski premijer Viktor Ponta je tokom posete Albaniji u utorak (18. marta) rekao da je taj region zapao u duboku krizu.

„Verujem da je vrlo važno da sve zemlje Evrpske unije imaju vrlo jasan stav o tome šta predstavlja ova kriza, na nesporan način u celoj Evropi, i šta u budućnosti može dovesti do onoga što je bio Hladni rat“, rekao je on.

„Sa našeg stanovišta, smatramo da Ukrajina, jednako kao Moldavija i Gruzija, treba da dobiju podršku na svom demokratskom putu ka evropskoj integraciji. Kao što sam ranije rekao, Rumunija veruje da će ova zona zapadnog Balkana biti sigurna i prosperitetna tek kada sve zemlje regiona postanu članice Evropske unije.“

Dopisnice Menekše Tokjaj iz Istanbula, Ivana Jovanović iz Beograda i Cvetina Borisova iz Sofije doprinele su ovom izveštaju.

Kakvu ulogu Turska i jugoistočna Evropa treba da preuzmu u rešavanju krize na Krimu? Pridružite se diskusiji ispod teksta.

Nastavak na Southeast European Times...