Izvor: BKTV News, 05.Sep.2014, 12:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GEOPOLITIKA: Ukrajinske ratne igre
Politički konflikt između Zapada i Ruske Federacije u vezi sa „ukrajinskom krizom“, mnoge države u Evropi doveo je u nezavidan položaj da moraju da se opredeljuju čiju će stranu podržati. „Zvecanje oružjem“ NATO-a i Rusije otežava globalnu bezbednost u Evropi. Rusija se poslednji put našla izolovana od Zapada, prevashodno od SAD i EZ 1980. godine kada su bojkotovane Olimpijske igre u Moskvi.
>> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News <<
Sledeća kriza u odnosima SAD i EU sa Rusijom bila je 1999. godine, tokom agresije NATO prema tadašnjoj SRJ. Međutim, sadašnja kriza je teža i složenija, jer se ukrštaju bezbedonosni i geopolitčki interesi SAD i NATO s jedne strane i Rusije sa druge strane.
Do velikog bezbedonosnog rizika može da dođe ukoliko Ukrajina dozvoli da na njenoj teritoriji NATO postavi svoje raketne sisteme. Tada bi „novi hladni rat“ mogao da postane „prevruć“ čak i za zemlje balkanskog regiona. Ostala su otvorena pitanja energetske nestabilnosti Evrope, bankrot Ukrajine i oštre polarizacije velikih sila. Srbija za sada „balnsira” između EU, SAD i Rusije sa principijelnim stavom neutralne zemlje. Sve jače zaoštravanje odnosa između Ruske Federacije i EU sužava manevarski prostor za diplomatsko balansiranje. Politički analitičari upozoravaju da neutralna pozicija Srbije može da ugrozi njen proces evrointegracija. Opredeljujući se za bilo koju stranu u „ukrajinskom sukobu“ Srbiju vodi ka nekoj vrsti arbitraže u građanskom ratu što nije politika koju želi da vodi Vlada Srbije. Geostrateški gledano, velike sile su počele da igraju „otvorenim kartama“. SAD žele preko NATO vojnu dominaciju u Ukrajini kako bi Rusiji „pokucale na vrata“, dok EU želi da ostvari svoje ekonomske interese koji slabe energetsku moć Rusije kao strateškog snabdevača gasom većeg dela zapadnih zemalja.
Nema sumnje da EU i SAD imaju veliki uticaj na Srbiju, i to u procesu evrointegracija, kroz kreditne linije i strane investicije. Srbija je na indirektan način „osudila” rusko prisajedinjenje Krima, koje nije izvršeno vojno, već plebiscitarno. Srbija je deo tog „trnovitog puta“ već prošla u sukobima devedesetih godina i ima veoma gorka iskustva sankcija, vojne intervencije i stvaranja protektorata na Kosovu i Metohiji. U dogledno vreme Srbiji će se postaviti teška pitanja koja će u velikoj meri uticati i na unutarpolitička gibanja.
Srbija početkom 2015. godine preuzima predsedavanje OEBS-om koji može da bude „diplomatski jezičak” u rešavanju “ukrajinske krize“. Ne treba zaboraviti da predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin namerava da 20.oktobra prisustvuje obeležavanju 70-godišnjice oslobođenja Beograda. U diplomatskim kuloarima se priča da će Putin sigurno doputovati u Beograd ukoliko proceni da može da utiče na Vladu Srbije. Očigledno je da se na globalnom planu igraju „opasne igre“, gde se velike sile interesno konfrontiraju, a slabašne države pritiskaju ucenama da budu lobisti u korist „velikih igrača“.
Tomislav Kresović
The post GEOPOLITIKA: Ukrajinske ratne igre appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Olimpijske igre, Moskva
