Izvor: Politika, 23.Feb.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnjepar, reka razdora
„Glavnom ukrajinskom rekom – Dnjeprom – teče i ruska voda. Osim nesumnjivih geografskih aspekata te činjenice, postoje i pravni”, izjavio je u Ruskoj državnoj dumi deputat Liberalno-demokratske partije Maksim Šingarkin.
Po njegovim rečima, Dnjepar napaja vodom i Severnokrimski kanal. Ukrajinska vlast odlučila je, međutim, da obustavi dotok vode ovim putem ka Krimu, koji je Rusija, posle referenduma lokalnog građanstva, prisajedinila svojoj teritoriji. Time su nadležni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Kijevu u velikoj meri doveli u pitanje opstanak normalnog života na crnomorskom poluostrvu.
„Iznećemo problem mogućeg ekocida Krima u Komitetu Ujedinjenih nacija za ljudska prava. Obratićemo se i Unesku, koji ima program za očuvanje prirodnih resursa”, istakao je Šingarkin tokom nedavne posete Sevastopolju, a prenela „Rosijska gazeta”.
Kako je podsetio Šingarkin, Sovjetski Savez je uložio ogromne napore i trud kako bi izgradio Severnokrimski kanal i obrazovao novi ekosistem, koji je u roku od pola veka, praktično, iz temelja izmenio način vođenja poljoprivrede na poluostrvu. Zatvaranje kanala odlukom ukrajinskih vlasti ocenjuje se zato kao „zločin protiv postojećeg prirodnog prostora”, pošto bi, prema odluci Kijeva, voda Dnjepra oticala u Crno more bez ikakve koristi.
Kako kazuju enciklopedije, Dnjepar izvire u Smoljenskoj oblasti u Rusiji i četvrta je po dužini reka u Evropi. Od ukupno 2.200 kilometara na Ukrajinu otpada 1.095, Belorusiju više od 595 i Rusiju 485 kilometara. Površina Dnjeparskog basena iznosi oko 505.000 kvadratnih kilometara, od čega se 289.000 nalazi u Ukrajini. Ne treba ni pominjati koliko ovo područje znači za privredu bivše sovjetske republike i za narod koji na tom prostoru obitava.
Ali, Ukrajina je još 26. aprila prošle godine potpuno zatvorila brane na Severnokrimskom kanalu kroz koji je obezbeđivano navodnjavanje čak 85 procenata krimskih poljoprivrednih dobara.
Ovo nije prvi slučaj da se Ukrajina na specifičan način suprotstavlja Rusiji. Podsetimo, vlasti u Kijevu su svojevremeno obustavile i isporuku električne energije Krimu u znak protesta zbog prisajedinjenja poluostrva Ruskoj Federaciji, a i zatvorile su sve moguće putne linije koje spajaju ovaj deo zemlje sa bivšom i sadašnjom maticom. Teške borbe koje su se vodile na području Marijupolja upravo su imale za cilj onemogućavanje svake komunikacije, a posebno privredne, između poluostrva i ostatka ruske zemlje.
Valja pomenuti i da su kijevski vlastodršci odlučili da ne isplaćuju nikakve nadoknade građanima u pobunjenim republikama Donjecku i Lugansku, uključujući i penzije, tako da tamošnje stanovništvo živi uglavnom od humanitarne pomoći koja im stiže iz Rusije.
Indikativna je pri tome izjava ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka da vlasti u Kijevu teritorije na kojima se sprovodi takozvana antiteroristička operacija ne priznaju kao ukrajinske niti tamošnje žitelje kao građane Ukrajine. Ovakav stav izazvao je iznenađenje stručnjaka, pošto se prirodno postavilo pitanje: da li to onda znači da ukrajinski vojnici ratuju na neukrajinskoj teritoriji?
Sve pomenuto jasno ukazuje na teškoće sa kojima se suočavaju predstavnici Evropske unije, Rusije i Ukrajine kada pokušavaju da izdejstvuju primirje i mir u Donjeckoj i Luganskoj oblasti. Mnogo je pitanja koja je praktično nemoguće razrešiti, ako ni zbog čega drugog a ono zbog činjenice da su Rusija i Ukrajina decenijama bile u čvrstoj vezi sa Sovjetskim Savezom, kako ekonomskoj tako i društvenoj.
Raskid do kojeg je došlo raspadom sovjetske imperije nije u prvi mah ukazao na te probleme. Sve države koje su se izdvojile kao nezavisne bile su ubeđene, ili indoktrinirane od strane Zapada, da će moći samostalno da opstaju prostim ugledanjem na evropske zemlje koje kvalitetno funkcionišu decenijama posle Drugog svetskog rata. Ispostavilo se, međutim, da to nije uvek moguće i da se, kako prolaze godine, sve više javljaju problemi koji svoje korene vuku iz sovjetskih vremena.
To potvrđuju i pregovori o miru koji se vode u okviru „normandijske četvorke” –Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske – a koji bivaju prekršeni praktično onoga momenta kada predstavnici pomenutih zemalja stave svoj potpis na usaglašeni dokument. Primer Debaljceva to najbolje potvrđuje.
I dodajmo na kraju jednu bizarnu informaciju: Ukrajinska državna agencija za filmove zabranila je prikazivanje ruskog filma „Brat 2” Alekseja Balabanova. Obrazloženje: „Film sadrži scene koje unižavaju ukrajinsku naciju.” Pre „demokratskih promena” započetih na kijevskom Majdanu, pomenuti film nikome nije bo oči. Naprotiv.
Ukrajina je, ipak, daleko od željenog mira.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 23.02.2015.
