Izvor: Blic, 29.Apr.2015, 07:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DECA ČERNOBILJA Zašto su Ukrajinci rođeni 1986. posebni
Dvadeset šestog aprila 1986. niz bezuspešnih testova u četvrtom reaktoru nuklearne elektrane u Černobilju, na severozapadu Ukrajine, izazvao je eksploziju, požar velikih razmera i najveću nuklearnu katastrofu na svetu. Sovjetske vlasti su pokušale da prikriju incident, ali su posle saopštenja švedske uprave za nuklearnu energiju bile primorane da obelodane šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se dogodilo.
Dve osobe su poginule prilikom eksplozije, a još 29 ih je umrlo u bolnici, u narednih nekoliko dana. Četvrti reaktor je goreo gotovo tri nedelje, a takozvani “likvidatori” su gasili vatru. Mnogi od njih su umrli od posledica izlaganja zračenju.
Ukupan broj žrtava katastrofe u Černobilju je sporno pitanje. Međunarodna agencija za istraživanje raka pri UN tvrdi da će do 2065. godine umreti 40.000 ljudi od posledica raka izazvanog nesrećom, a mnogi naučnici veruju da će broj biti daleko veći.
Oko nuklearke je ustanovljena zabranjena zona od 30 kilometara. Evakuisane su stotine hiljada ljudi, uglavnom iz grada Pripjata i obližnjih sela. U leto 1986. podignut je zaštitni omotač oko četvrtog reaktora, koji je kasnije zamenjen čvršćom konstrukcijom. Zbog složenosti projekta i visokog stepena zračenja, izgradnja novog omotača i dalje traje.
Dvadeset devet godina nakon nesreće novinari sajta euronews.com razgovarali s troje mladih Ukrajinaca, rođenih tog kobnog meseca 1986. Pitali su ih: Kako je to biti dete Černobilja?
Olga Zakrevska je profesionalni fotograf i ima privatni studio u Kijevu. Rođena je 11. aprila 1986. u Pripjatu, gradu u kome je živela većina zaposlenih u nuklearki. Otac joj je bio mladi stručnjak za nuklearnu energiju.
“U Pripjatu sam provela prvih 15 dana svog života. Grad smo napustili 26. aprila 1986. i oko godinu dana sam stanovala kod prijatelja i rođaka u Kijevu. Tada sam bila mala i može se reći da sam apsorbovala majčine strahove i brigu za budućnost. Godinu dana kasnije smo dobili stan, na kome smo bili veoma zahvalni. Otac je i dalje putovao u Černobilj i tamo je radio”, kaže Olga.
Černobilj je sastavni deo života njene porodice. Da bi dobili pomoć, podvrgavali su se redovnim medicinskim pregledima. Kada je napunila 25 godina, Olga je shvatila da je odrastala u senci Černobilja. Zbog toga danas pokušava da uspostavi kontakt s porodicama koje su takođe bile pogođene katastrofom i poziva ih u svoj fotografski studio.
“Slikam ih, razgovaram s njima. Mnogi moji vršnjaci danas imaju svoju porodicu i decu. Zabrinuti smo za svoje zdravlje, naravno. Kada sam bila mlađa, lekari su govorili da ne znaju na koji način će zračenje uticati na nas”, kaže ona.
Ljudi još uvek nisu spremni da razmišljaju i analiziraju posledice koje je Černobilj imao na njihov život. Neki bi želeli da zaborave, da potisnu taj događaj. Olga ne misli tako.
“Lično verujem da je, kada se katastrofa već dogodila, bolje da se suočimo s njom. Černoblj nas je traumatizovao, a ukoliko se suočimo s traumama, verujem da ćemo u budućnosti imati bolji život.”
Ona smatra da ožiljci ljude čine jačim.
“Mislim da smo moji vršnjaci i ja jaki ljudi, možda jači i spremniji da se uhvate u koštac sa životnim teškoćama nego drugi. Prvo su naši roditelji morali naprečac da odu, znajući da ne mogu da se vrate. Posle toga smo morali da se borimo s predrasudama: pošto smo se preselili, neki roditelji su branili deci da se igraju sa mnom i mojim bratom zato što smo ‘radioaktivni’ i ‘zarazni’.”
Oleksij Starinjec je rođen 26. aprila 1986, u gradiću nekoliko kilometara južno od Kijeva. Danas je sportski novinar i živi u ukrajinskoj prestonici. Iako su ga zbog datuma rođenja nazivali “detetom Černobilja”, optimista je i veruje u srećnu budućnost.
Njegova majka i baka saznale su o eksploziji već prvog dana. U porodilištu u kome je rođen zatvorili su prozore da bi sprečili prodiranje zračenja i prali su podove češće nego do tada.
“Kada sam bio mali, nekoliko puta smo se selili i u svakoj novoj školi smo imali lekarski pregled. Ja sam uvek bio najzdraviji! Naravno, roditelji su stalno brinuli zbog mogućih posledica, jer smo stanovali samo 250 kilometara od Černobilja”, kaže Oleksij.
Ipak sebe ne doživljava kao “dete Černobilja”. “Katastrofa nije uticala na moje zdravlje. Osećam se potpuno normalno. Nisam bio u Pripjatu, odnosno mestu gde se nalazi nuklearka. Siguran sam da ću jednog dana otići tamo samo da vidim kako izgleda.”
Oleg ima pozitivno mišljenje o nuklearnoj energiji. “Ukoliko se koristi na pravi način, bezbedna je i ne zagađuje okolinu. Koliko znam, katastrofa je izazvana ljudskom greškom.”
On dodaje da Černobilj jeste deo njegovog života, ali da ne razmišlja previše o njemu. “Moji prijatelji se uvek sete mog rođendana!”, kaže on.
Jurij Višnjevski je takođe novinar i živi u Kijevu. Rođen je prvog aprila 1986. Otac mu je u mesecima posle nesreće radio u zabranjenoj zoni oko Černobilja.
Majka je odvela Jurija kod bake u Moldaviju, a otac ih je posećivao kad god je mogao. Ponekad pričaju o Černobilju, na sreću, katastrofa nije naročito pogodila porodicu.
“Svi smo prilično zdravi, iako je okolina u Ukrajini veoma zagađena”, kaže on.
Černobilj je na neki način obeležio Ukrajinu, koja je postala poznata u Evropi na najgori mogući način, smatra Jurij i dodaje da je bilo mnogo drugih događaja zbog kojih je ponosan što je Ukrajinac: deklaracija o nezavisnosti, uspesi njegovih zemljaka na sportskim takmičenjima, na primer, fudbalera “Dinama” iz Kijeva, braće Kličko u boksu i sportista na olimpijadama.
“Međutim, i pored svih tih pozitivnih stvari, ne mogu da zaboravim tu užasnu ekološku katastrofu, koja je nanela štetu ne samo Ukrajini, već i drugim evropskim zemljama”, kaže Jurij.
On kaže da katastrofa nije uticala na njegovo zdravlje, ali da kao novinar ima priliku da vidi decu čiji su se roditelji razboleli ili su i sama bolesna.
“Nikada nisam bio u zabranjenoj zoni, ali mnogi moji drugovi jesu. Danas je prilično lako stići tamo, organizuju se obilasci”, kaže on. Kao i Oleg, smatra da je u okolnostima kada u mnogim zemljama nema dovoljno prirodnih resursa, nuklearna energija neophodna.
“Važno je odgovorno postupati kako bi se sprečile katastrofe koje ugrožavaju ljude i prirodu.”
.jpg)
