Izvor: Politika, 30.Jul.2014, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bžežinski: Svet se kreće ka velikom haosu
Rusi su dosta slabiji. U stvari, tu smo samo mi (SAD) i Kinezi. Kinezi su dosta promišljeniji, iako su ponekad bezosećajni za želje i interese svojih slabijih i manjih suseda
Rusi su sebi naneli veliku štetu invazijom na Krim i svojim akcijama u Ukrajini, i to mogućnost da oni preuzmu lidersku ulogu čini dosta težom, ocenjuje Zbignjev Bžežinski, savetnik američkog predsednika Džimija Kartera i jedan od glavnih kreatora američke strategije u hladnom ratu. U intervju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za „Forin afers”, on ocenjuje da i Amerikanci i Rusi treba da se suoče s činjenicom da su dosta slabiji. „U stvari, tu smo samo mi i Kinezi. Kinezi su dosta promišljeniji, iako su ponekad bezosećajni za želje i interese svojih slabijih i manjih suseda. Te zemlje u tim slučajevima više od svega žele naš kišobran. Mislim da bi trebalo da budemo hladnokrvni i proračunati umesto što smo prva adresa za sve te manje države koje, svaki put kada upadnu u problem s Kinom, misle da je sve što treba da urade da bi zadobili našu protekciju da nas pozovu telefonom.”
Evropljani su sami sebe uklonili sa pozornice gradeći unutar EU takvu strukturu koja im ne dozvoljava da formulišu ili sprovode spoljnu politiku. Da li su oni van priče ili je moguća drugačija vrsta partnerstva između nas?
Bžežinski: Pa ne može se reći da su van priče, ali mislim da nisu dovoljno dobro shvatili snagu samodovoljnih, etnocentričnih evropskih zajednica, u kojima su i sada termini države i nacije glavni kohezioni elementi koji drže stvari povezane, kao što su oduvek i bile. Projekat ujedinjene Evrope je bio razumljiv posle Drugog svetskog rata, ali su ubrzo nakon toga nestali vizionari sa evropske političke scene. Gde su danas evropski očevi osnivači koji su zaista osećali evropski identitet? Evropska unija se na kraju pretvorila u distributivni mehanizam za sprovođenje briselskih ugovora, koji uključuju promet novca i trgovinu dobrima i uslugama, ali sa vrlo slabim osećajem zajedništva.
Rekli ste da živimo u vremenu globalne nestabilnosti kakvu ne pamtite u svom životu. Možete li da objasnite šta ste tačno imali na umu?
Bžežinski: Rekao bih čak da je ovo istorijski presedan u smislu da su ogromne teritorije upale u stanje političkih nemira, nekontrolisanog besa i praktičnog gubitka državne kontrole. Moje mišljenje u vezi sa politikom SAD nije da se povlačimo niti da smo okupirani krizom unutrašnjeg opstanka, nego da gubimo sposobnost na najvišem nivou da se nosimo s nekim izazovima koje mnogi prepoznaju kao ključne za naše blagostanje. Pored toga, ne možemo da grupišemo snage niti da ostvarimo liderstvo koje bi nam pomoglo da se sa tim problemima nosimo. Sve to čini da mi kao supersila sve brže gubimo stratešku odlučnost i osećaj za pravac kojim treba da se krećemo.Što se tiče Evrope, u svetlu ukrajinskih dešavanja videli smo da se od njih ne može očekivati da se angažuju, čak ni da nam se efektno pridruže, kada su suočeni sa jednostranim pokušajem teritorijalne ekspanzije jedne od zemalja iz regiona, prvi put od 1939. godine. Azija je uplašena uzdizanjem Kine kao i rastućim brojem njenih konflikata sa susednim zemljama. Preskočio sam, naravno, Bliski istok, koji je proključao, kao i Afriku, koja počinje da se krčka.
Rizici su svuda, a glavne svetske sile – SAD, EU i Kina – vrlo su slabo zainteresovane za konstruktivne poteze u bilo kojoj od navedenih situacija. Da li vam se čini kao da ulazimo u period kada će naša uloga biti promovisanje stabilnosti, čak i ako to ne budu optimalne odluke iz političke ili demokratske perspektive?
Bžežinski:Meni se čini da mi to već delimično radimo, na primer, u Egiptu. Pogledajmo koji izbor imamo – ako ćemo se voditi demokratskim principima, trebalo bi podržati Muslimansku braću. Umesto toga, mi podržavamo vojsku, nadajući se da će oni konsolidovati državu, koja će na kraju evoluirati u nešto poput Turske. Međutim, uzevši u obzir sektaške sukobe i netrpeljivost koja vlada, čitav taj region nije mesto gde Amerika mora da ima vodeću ulogu po svaku cenu.
Sa druge strane, Evropa se uplela u neku vrstu federalističkog ustrojstva u pogledu spoljne politike, što suštinski marginalizuje njenu ulogu?
Bžežinski: Vi razmatrate trenutni organizacioni koncept, ali problem je u tome što ne postoji jedinstven istorijski pravac spoljne politike koju su evropske države odavno izabrale i krenule da sprovode, a baš to je u slučaju SAD i Kine od suštinske važnosti. Amerikanci i Kinezi se identifikuju sa sopstvenom nacionalnom državom, iz čega crpe veliku snagu. Ko su Evropljani? Ako odeš u Pariz, Portugaliju ili Poljsku i pitaš „ko ste vi?“, oni će reći da su Portugalci, Španci ili Poljaci. Ko su ljudi koji sebe smatraju Evropljanima? To su birokrate iz Brisela. Evropa se pokazala kao nesposobna da stvori neki vid patriotske identifikacije kod svojih stanovnika.
----------------------------------------------
Paralela sa 1914
Postoje neke sličnosti sa 1914, ali tada su veliki igrači imali jasan pogled na svet u celini i bili su preokupirani trenutnim problemima, za koje su procenili da treba da ih reše ratom, koji je kasnije eskalirao u svetski.
Mislim da danas nijedna velika sila nema takvu viziju rešavanja problema. Mi ne želimo da se duboko uvučemo u krize na Bliskom istoku. Rusi bi voleli da nas vide dublje uvučene, dok bi oni ostali po strani. Kinezi igraju igru posmatranja sa strane. Sve to pruža određeni stepen sigurnosti da neće doći do eksplozije slične onoj iz 1914.
To, naravno, ne znači da treba da budemo pasivni, već znači da treba da budemo proračunati u korišćenju sile, dok istovremeno pokušavamo da radimo sa onim sa čim možemo.
objavljeno: 30.07.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
