Izvor: Deutsche Welle, 05.Feb.2015, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bespomoćni u Kijevu
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko gubi kontrolu nad vojnom situacijom na istoku zemlje. To ne olakšava mirovne pregovore – pogotovo zato što Zapad ne zna šta želi.
„Nije lako“ – izjavio je ranije ove nedelje predsednik Ukrajine Petro Porošenko – „nije lako da se prešaltujem i da se bavim mirom, nakon što sam veći deo dana proveo gledajući vojne mape i proučavajući situaciju na frontu“. Pred njim su sedeli članovi Nacionalnog saveta za >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << reforme koji je osnovao Porošenko. „Moramo to da sada uradimo“, kaže predsednik Ukrajine.
To prilično dobro opisuje dilemu ukrajinskog rukovodstva. U Ukrajini je rat – rat koji elitu zemlje sprečava da radi ono zbog čega je izabrana: da reformiše Ukrajinu u pravcu demokratske, otvorene, liberalne, evropske zajednice. Ali očigledno da rat na istoku zemlje guta sve snage koje bi mogle da omoguće demokratski razvoj.
Tenk proruskih separatista prolazi kroz Donjeck
Debalcevo: mesto odluke
Sve se trenutno vrti oko jednog malog grada na istoku Ukrajine: Debalcevo je pre ovog rata imalo samo 23.000 stanovnika. Ipak, ono je poznato mnogim Rusima i Ukrajincima: onaj ko vozom putuje iz Rostova na Donu u Rusiji u Harkov ili iz Harkova u istočno ukrajinske gradove Donjeck i Lugansk, mora da prođe kroz Debalcevo. Možda će se baš u tom gradu ovih dana odlučiti sudbina Ukrajine.
U Debalcevu je 5.000 vojnika ukrajinske vojske okruženo teško naoružanim pobunjenicima. Pobedom u Debalcevu, pro-ruski pobunjenici rešili bi jedan problem u istočnoj Ukrajini: snabdevanje iz Rusije ubuduće bi moglo da se nastavi železnicom. Iz Rusije ionako stiže sve, ali su kolone oklopnih vozila toliko uništile puteve u pobunjeničkim oblastima, da je svaka vožnja postala mučna. Ako pobunjenici osvoje Debalcevo, otvara se put ka Mariupolju, ali posebno ka zapadu. „Dnjepropetrovsk, pa čak i Zaporožje biće im na raspolaganju“, kaže jedan pukovnik ukrajinske vojsci. Tu je najveća nuklearna elektrana u Evropi.
„Pišite da smo u ratu sa Rusijom“
Zbog ratne propagande, trenutno u Kijevu nije lako doći do istine. Visoki funkcioner predsedničke administracije kaže: „Napišite konačno da je Ukrajina u ratu sa Rusijom, a ne sa tamo nekim pobunjenicima“. To bi navodno moglo da pomogne, pre nego što u Kijev dođe američki državni sekretar Džon Keri, dok se istovremeno donosioci odluka sastaju na godišnjoj konferenciji o bezbednosti u Minhenu. Zvuči bespomoćno.
Posledice rata u Donjecku
Ipak, premijer Ukrajine Arsenij Jacenjuk je konkretniji. On poziva bezbednosne firme u zemlji da u slučaju krize služe kao tiha rezerva. To baš i ne liči na poimanje policije po evropskim standardima, već pre na početak rata u Bosni, kada su u Sarajevu kriminalci preuzeli odbranu zemlje. Za to vreme ministar kulture Ukrajine priča o kulturi u vremenima rata: „Kultura mora da se potčini primatu izvršne vlasti – odnosno ratnom stanju.“
Timoti Garton Eš, ugledni stručnjak za Istočnu Evropu zahteva oružje za Ukrajinu kako bi se „evropski ideali suprotstavili ruskoj ratobornosti“. Problem je u tome što bez demokratskih reformi ni taj poduhvat nije nešto više od rata. A šta je ono predsednik Ukrajine rekao ranije ove nedelje? „Teško je prešaltovati se na reforme – nakon što sam ceo dan gledao u vojne mape.“
