Izvor: Radio Slobodna Evropa, 26.Avg.2014, 09:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Altman: Raste važnost Balkana zbog ukrajinske krize

Imajući u vidu zbivanja u Ukrajini, prijem balkanskih zemalja u EU, srednjoročno posmatrano,  još više dobija na značaju kako bi uplovile u bezbednije vode, pre nego što Rusija proširi uticaj na ovu regiju, kaže za Radio Slobodna Evropa Franc Lotar Altman (Franz Lothar Altmann), nekadašnji direktor balkanskog ogranka Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja iz Berlina.

„To potvrđuje njen plan o izgradnji gasovoda Južni tok, zatim tešnja ekonomska >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << saradnja sa Srbijom. Dakle, to neće biti standardno iskazivanje privrženosti prijemu balkasnkih zemalja u EU, kao na samitu u Solunu pre 11 godina, već naglašavanje važnosti ove regije možda još više nego ranije“.

Altman ističe da ipak ne treba očekivati velike  iskorake na konferenciji u Berlinu u četvrtak kojoj će prisustvovati i lideri balkanskih zemalja, već samo potvrdu EU da je ova regija i dalje u njenom fokusu.

„Dakle, poruka će biti: možete računati na našu podršku i perspektivu članstva ali morate da ispunite uslove, odnosno sprovedete neophodne reforme“.

Altman: Ova konferencija je zakazana još ranije, ali je u međuvremenu dobila još veći značaj imajući u vidu zbivanja u balkanskom okruženju. Cilj ovog skupa je da se otklone bilo kakve sumnje u privrženonst EU proširenju ove regije. Naime, u balkanskim zemljama se u poslednje vreme izražava skepticizam u spremnost Unije da ih primi u svoje okrilje jer čitav proces predugo traje, a uslovi su sve oštriji. Nedvojbeno je da će i u Berlinu biti naglašeno da se kriterijumi moraju ispuniti, ali da na kraju sve zemlje regije mogu da računaju na članstvo. Primer takvog pristupa je ulazak Hrvatske u EU, a nakon toga otpočinjanje pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom.

Kao što sam pomenuo, na Balkanu se strahuje da ne ostane po strani nakon izbijanja krize u Ukrajini, jer su se EU, a pre svega Nemačka, fokusirale na rešenje ovog problema. Zbog toga je skup u Berlinu veoma važan da bi se potvrdilo da Balkan nije zaboravljen. Štaviše, imajući u vidu zbivanja u Ukrajini, prijem balkanskih zemalja u EU, srednjoročno posmatrano, još više dobija na značaju kako bi uplovile u bezbednije vode, pre nego što Rusija proširi uticaj na ovu regiju. To potvrđuje njen plan o izgradnji gasovoda Južni tok, zatim tešnja ekonomska saradnja sa Srbijom. Dakle, to neće biti standardno iskazivanje privrženosti prijemu balkasnkih zemalja u EU, kao na samitu u Solunu pre 11 godina, već naglašavanje važnosti ove regije možda još više nego ranije.

Altman: Naravno da su zabrinuti ako zemlja kandidat ističe da joj je glavni cilj članstvo u EU, a istovremeno nije spremna da sledi spoljnu politiku evropske 28-orke. Tim pre ako se ima u vidu da se Brisel suočava sa problemom očuvanja zajedničke spoljne politike zbog različitih pozicija članica. Dodatni je problem ako zemlja kandidat od početka nije spremna da sledi spoljnu politiku Unije i to svakako brine Brisel, a naročito Berlin. Naravno, u evropskim prestonicama shvataju delikatnu poziciju u kojoj se nalazi Srbija, ali istovremeno od nje očekuju i da usaglasi svoju spoljnu politiku sa njima.

Stoga sam uveren da će na konferenciji u Berlinu biti reči o stavu Srbije i BiH prema ukrajinskoj krizi. Ne znam koliko će sadržina tih razgovora procureti do javnosti, ali će svakako iza zatvorenih vrata sagovornicima iz Srbije i BiH biti predočena zabrinutost Brisela zbog njihove pozicije.

Altman: EU će svakako odlučnije reagovati ako kompanije iz Slovenije, Hrvatske ili Makedonije pokušaju da preko Srbiju prodru rusko tržište prepakovavanjem pre svega prehrambenih proizvoda.

Altman: Pretpostavljam da se neće razmatrati Vučićeva izjava, već će se prihvatiti. Međutim, pitanje koliko se može verovati garancijama koje je pružio srpski premijer. Jer, ovde nije reč samo o saopštenjima političara već i interesu raznih kompanija koje nastoje da iskoristi priliku da profitiraju na ruskom tržištu. Tim pre ako se ima u vidu da vlasti u Beogradu otvoreno pregovaraju sa Moskvom o proširenju liste srpskih firmi koje mogu izvoziti na rusko tržište. To je dvostruka igra.

Adresa za Balkan je Brisel, a ne Berlin

Altman: BiH je zaista tužan slučaj i ne može se očekivati da će se stanje suštinski promeniti u bliskijoj budućnosti. Mislim da se domaći političari u dva entiteta neće usaglasiti oko formiranja snažnije centralne vlasti. Ako je Republika Srpska otvorila svoju kancelariju u Briselu, to onda pokazuje njene namere, odnosno da ne želi da preko Sarajeva ide ka EU.

Dakle, BiH je poseban slučaj o kome će biti reči u Berlinu. Raspravljaće se i o dometima reformi u Srbiji, zatim o primeni sporazuma koji je postigla sa Kosovom, imajući u vidu primedbe Brisela da taj proces teče veoma sporo. Naravno, tu je i pomenuto pitanje odnosa Beograda i Moskve.

Mislim da će se na konferenciji u Berlinu situacija u BiH i Srbiji posmatrati odvojeno. Naravno da postoje veze između Beograda i Republike Srpske. Međutim, smatram da Dodik dobija više indirektnu nego direktnu podršku od Srbije kada je reč o njegovim evropskim aspiracijama.

Altman: EU je partner BiH i pokušavala je svih ovih godina da joj pomogne. Naravno, Berlin je veoma zainteresovan za napredak BiH. Međutim, ne treba previše očekivati da će se Nemačka sama angažovati. Pomoć Sarajevu će i dalje uglavnom ići preko Brisela. Ako evropski komesar za proširenje File nije uspeo da ubedi političare u BiH da postignu kompromis, ne mislim da će to moći ni Berlin. Ne treba očekivati veći priliv novčane pomoći iz Nemačke na Balkan, niti neposredni angažman njenih predstavnika.

Altman: Nemačka očito uviđa da su evropske institucije previše okupirane pa i blokirane nakon nedavnih izbora za parlament. Takođe, Berlin je nezadovoljen zastojem u reformama na Balkanu i želi da ih podstakne, ali ne može to sam da učini. U balkanskim zemljama Nemačka, kao največa ekonomija na starom kontinentu, doživljava se kao glavni pobornik proširenja EU. Zbog toga možda u Berlinu osećaju neku vrstu odgovornosti i odlučili su da okupe balkanske lidere kojima će biti predočeno da i dalje mogu da računaju na podršku Nemačke u proširenju EU, ali da moraju da ispune neophodne uslove na putu ka punopravnom članstvu. Samo u tom slučaju balkanske zemlje mogu da računaju da će Berlin izvršiti neophodan uticaj u evropskim institucijama. Dakle, reč je o istovremenom procesu.

Altman: Ne, ne očekujem velike iskorake na konferenciji u Berlinu, već samo potvrdu EU da je Balkan i dalje u njenom fokusu, možda još i više nego ranije zbog zbivanja u Ukrajini. Dakle, poruka će biti: možete računati na našu podršku i perspektivu članstva ali morate da ispunite uslove, odnosno sprovedete neophodne reforme. To se odnosi na Sarajevo i Banjaljuku, zatim na Beograd ali i na Kosovo. Takođe, moguće je da će biti predočeno i Skoplju i Atini da napokon postignu kompromis oko imena Makedonije.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini,   Evropska Unija

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...