Izvor: BKTV News, 17.Avg.2018, 20:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turski gambit (KOLUMNA)
Od početka svog mandata, američki predsednik Donald Tramp vrlo brzo je uveo novi model ponašanja najveće svetske sile na globalnom planu prema svojim protivnicima, ali i prema svojim saveznicima.
Pojedini analitičari ističu da je taj način ponašanja nove američke administracije zasnovan na principima kojima se u poslovnim pregovorima koriste velike kompanije radi ostvarivanja svojih ciljeva, a >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Donald Tramp dolazi upravo iz tog miljea. I tako, američki predsednik koji stavlja „Ameriku na prvo mesto“, prema svojim protivnicima, a vidimo i prema saveznicima, često primenjuje različite oblike trgovinskog protekcionizma, ekonomskih sankcija, pa i vojnih pretnji, dovodi odnose do ,,tačke pucanja,, a onda u takvoj situaciji dobija ustupke veće od onih koje se očekuju na početku konflikta. Prvi su na svojoj koži ovaj metod ponašanja u međunarodnim odnosima osetili u Pekingu. Tramp je protiv Kine započeo najveći trgovinski rat ikada, vredan više stotina milijardi evra, kada je uveo dodatne carine na uvoz robe iz Kine. Kina je uvela kontramere na američku robu, ali je pitanje koliko Peking dugoročno može da izdrži u trgovinskom sukobu bez presedana izmedju dve najveće svetske ekonomske sile. I da pristane na lošiji kompromis.
Ubrzo posle Kine, Tramp se namerio i na Evropsku Uniju, glavnog saveznika Vašingtona. Prvo je uveo dodatne carine na uvoz čelika i aluminijuma, a onda je zapretio čak i uvodjenjem dodatnih carina na uvoz automobila iz Evrope. Napetosti su smirene posle nedavnog sastanka Trampa i predsednika Evropske Komisije Junkera u Vašingtonu, ali Evropa i dalje strepi od neočekivanih poteza ,,starijeg brata“ preko Atlantika.
Ekonomske sankcije već duže vremena ,,rade svoj posao“ u međunarodnim okvirima. Amerika sada koristi ekonomske sankcije protiv Rusije (obrazlažući ih situacijom u Ukrajini, pripajanjem Krima, ali i afero ,,Skripalj“ u Velikoj Britaniji), kombinujući ih sa pojačanim vojnim prisustvvom NATO-a na granicama Rusije sa zemljama članicama tog vojnog saveza. Rusija za sada ekonomski izdržava trgovinske sankcije SAD-a, pa čak i one iz Evropske Unije, koje su uvedene uz sugestiju i pritisak Vašingtona. Rusija ipak u ovom trenutku nije SSSR sa kraja 80-tih godina prošlog veka, ali trpi štetu.
Tramp je obnovio i sankcije Iranu, pošto je Vašington jednostrano izašao iz ,,nuklearnog“ sporazuma sa Teheranom, i to uz veliko protivljenje i saveznika iz EU, ali i Rusije i Kine. Neki analitičari ovo vide kao kaznu Teheranu zbog iranskog angažovanja u sukobu u Siriji.
Kombinacija ekonomskih sankcija i vojne pretnje dala je rezultat u konfliktu sa Severnom Korejom, jer je Pjongjang najzad pristao na početne korake u zaustavljanju razvoja njihovog nuklearnog programa. Sa druge strane, ekonomske sankcije i ovoga puta direktno vojno mešanje Amerike u sukob u Siriji nisu dovele do ključnog cilja – obaranja režima Bašara El Asada, ali u ovom slučaju pre svega zbog direktnog vojnog angažovanja Rusije na strani zvaničnog Damaska. Tramp je, sa druge strane, vrlo brzo na listu onih protiv kojih se primenjuju restriktivne mere stavio i doskorašnjeg glavnog saveznika na Bliskom istoku – Tursku, koja je, uzgred rečeno i članica NATO-a. Trampova administracija je uvela trgovinske mere protiv Turske, pre svega veće tarife na uvoz aluminijuma i čelika iz Turske. Kao povod je uzeto hapšenje sveštenika Endrjua Barnsona, koga vlasti u Ankari optužuju za navodnu vezu sa terorističkim grupama. Turska je na američke trgovinske mere reagovala kontramerama koje su obuhvatile veće tarife za uvoz automobila, alkoholnih pića i duvana iz Amerike, a usledio je i poziv za bojkot elektronske robe iz SAD-a.
Ovaj trgovinski udar iz Amerike, izazvao je drastičan pad vrednosti turske lire, koja je izgubila od početka godine čak 40 odsto svoje vrednosti u odnosu na dolar, ali i poguralo je inflaciju koja je sada premašila nivo od 15 odsto. U međunarodnim finansijskim krugovima sve je veći strah od finansijskog kolapsa Turske, a pre svega su zabrinuti finansijski krugovi u Evropskoj Uniji, posebno ako se uzme u obzir visoka izloženost evropskih banaka u odnosu na tursku ekonomiju – kompanije i banke. Procenjuje se da iznos kredita i drugih finansijskih plasmana evropskih banaka u Tursku iznosi oko 150 milijardi evra, što bi u slučaju finansijskog kolapsa u Turskoj moglo da predstavlja veoma težak udarac bankarskom sistemu EU.
Pojedini analitičari smatraju da je ovaj finansijski udar iz Amerike u stvari pokušaj Vašingtona da ,,disciplinuje“ svog saveznika Tursku, koja u poslednje vreme razvija sve bliže političke i ekonomske odnose sa Rusijom, od koje čak planira da nabavi i PVO sisteme S-400, što se Vašingtonu posebno na dopada. Turski predsednik Erdogan preti da će se, ukoliko se američki pritisak nastavi, Turska okrenuti drugim saveznicima, pre svih Rusiji, iako je veliko pitanje da li će to SAD gledati ,,skrštenih ruku“.
Ova priča sa Turskom sada postaje sve opasnija ,,igra živaca,, koju Donald Tramp, kao dokazano uspešan biznismen, igra veoma pronicljivo, vešto procenjujući rizik. Ni Erdogan nije naivan igrač, koji je više puta pokazao da ume da promeni saveznike, ali i da dobro proceni kada je ,,djavo odneo šalu“ i kada je potrebno delovati pomirljivo.
Trgovinski ratovi Donalda Trampa ,,protiv svih“ za sada ne nanose dramatičnu štetu američkoj ekonomiji, koja i dalje dobro stoji. Trampova administracija ovim metodom u pojedinim slučajevima ostvaruje ono što je htela – dobija bolje dogovore od onih koje je imala. Ostaje da se vidi da li će Tramp pravilno proceniti kada je trenutak da se odustane od ovakvih trgovinskih mera, kako ,,bumerang“ efekat ne bi uzdrmao i američku ekonomiju.
A u međuvremenu, i protivnici i saveznici Amerike se sa zabrinutošću pitaju – ko je sledeći ?
