Izvor: Vostok.rs, 23.Jun.2017, 10:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RT: Od Katara se traži da ukine TV kanal „Al Džazira“ i zatvrori tursku bazu
Izvor: Vostok, RT
Arapske države koje su nametnule ekonomsku blokadu Kataru zbog navodnog finansiranja terorizma saopštile su ozbiljnu listu zahteva Kataru, što uključuje davanje Dohi 10 dana za smanjivanje veza sa Iranom, zatvaranje TV stanice "Al-Džazira", zatvaranje turske vojne baze i plaćanje penala.
Kuvajtski emisar, koji služi kao posrednik u pregovorima, predstavio je listu od 13 zahteva arapskih država Kataru. Doha ima 10 dana da ih prihvati.
Ultimatum zahteva da Katar napusti saradnju sa Iranom, zatvori svoju vojnu bazu u kojoj su stacionirane turske trupe i ukine novinsku mrežu i TV stanicu "Al-Džazira".
#QATAR : Unverified English List of Demands handed to Doha by Kuwait from Saudi , UAE, Egypt, Bahrain pic.twitter.com/KWiTxppZit
— Joyce Karam (@Joyce_Karam) June 23, 2017
Zemlje pod vođstvom Saudijske Arabije zahtevaju od Dohe da smanji sve veze sa terorističkim organizacijama, uključujući "Muslimansko bratstvo", "Islamsku državu" i "Al-Kaidu".
Jedan od zahteva je i da monarhija prestane da finansira sve ekstremističke grupe koje su Sjedinjene Države označile "teroristima".
Zemlje u zalivu takođe traže detaljne informacije o "brojkama opozicije koje je Katar finansirao". Pored toga, Katar mora predati sve državljane koji su optuženi za terorizam od strane Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Bahreina i Egipta.
Saudijska Arabija, UAE, Bahrein i Egipat su početkom juna prekinuli odnose sa Katarom, optužujući svog suseda da navodno sponzoriše terorizam. Neke druge zemlje izvan područja zaliva takođe su umanjile odnose i delimično se pridružile nametanju ekonomskih sankcija Kataru.
Pre nego što je Kuvajt uručio ultimatum, američki državni sekretar Reks Tilerson je upozorio da zahtevi protiv Katara moraju biti "razumni i opravdani".
"Mi podržavamo napore posredovanja Kuvajta i radujemo se tome da se ova stvar usmeri ka rezoluciji", rekao je Tilerson u sredu.
Ovo je druga misija kuvajtskog emisara koja ima za cilj "obnovu" diplomatskih odnosa između Katara i zemalja članica Veća za saradnju u Zalivu.
Tokom prethodnog pokušaja, Doha je odbacila postavljene uslove, a šeik Abdulrahman Al-Tani, koji ima ulogu ministra spoljnih poslova Katara, naglasio je da nijedna strana vlast ne može da ometa spoljnu politiku Dohe ili diktira medijsku politiku zemlje. Šeik je takođe jasno stavio do znanja da Katar može da živi "zauvek" pod sankcijama.
Tekuća kriza počela je početkom juna nakon izvještaja Katarske novinske agencije, u kojoj Emir Tamim bin Hamad Al Tani kritikuje anti-iransku retoriku Saudijske Arabije, kao i drugih izjava.
Agencija je odmah povukla ono što je nazvano "lažnim vestima", a nakon istrage je saopšteno da je kanal hakiran od strane "susednih" država koje su onda iskoristile izveštaj kao izgovor za nametanje ekonomske blokade.
Kako se kriza razvijala, Doha se našla sve više izolovana i zavisna od pomoći iz Turske, a sada i Irana. Obe zemlje su poslale hranu u Dohu, koja je trenutno pod velikom trgovinskom blokadom i blokadom putovanja.
U međuvremenu, Ankara je brzo ratifikovala ranije potpisani sporazum kako bi poslala trupe u Katar.
Bez ikakvog rešenja za situaciju, Vašington ispituje motive iza kaznenih mera koje su nametnute Kataru.
"Da li su akcije Katara zaista bile zabrinjavajuće u vezi sa navodnom podrškom Katara terorizmu ili je kriza posledica dugotrajnih nesuglasica između zemalja zaliva?", saopštila je portparol Stejt departmenta Heter Nojert.
Od početka krize, Katar je insistirao na tome da je "nevin".
"Naša vlada je od prvog dana jasno stavila do znanja da blokada nema nikakve veze sa optužbama koje su izrečene protiv Katara", saopštio je Mešal bin Hamad Al-Tani, ambasador Katara u Sjedinjenim Državama.
"Navodi da Katar podržava terorizam i da je Katar tajni saveznik Irana, kao što se sumnja u Stejt departmentu, samo je maska za pokušaj kršenja katarskog suvereniteta i kažnjavanje Katara zbog svoje nezavisnosti", naglasio je ambasador.
.jpg)
