Izvor: Vostok.rs, 23.Jan.2018, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RT: Kako su SAD otišle od podrške Kurdima, do podrške Turskoj protiv njih za samo devet dana
Izvor: Vostok / RT, Igor Ogorodnjev
Američki državni sekretar Reks Tillerson je ostao uzdržan jer se Vašington očajnički bori da ne bi bio isključen iz Sirije od strane svojih saveznika, nakon krize kojoj su SAD pomogle da eskalira pre samo nekoliko dana.
Za svo uzdržavanje i preokret stava koji američki zvaničnici sada propagiraju, hronologija dešavanja od Afrina do Ankare je iznenađujuće jednostavna.
13. januar
SAD najavljuju stvaranje "Pograničnih bezbednosnih snaga" pod rukovodstvom Kurda, da odbiju "oživljavanje Islamske države", koja deluje na teritoriji Sirije, a koju sada kontroliše kurdska manjina.
15. januar
Turski predsednik Redžep Taip Erdogan naziva ove snage "vojskom terora" i obećava da će ih "zadaviti pre nego što se rode", rekavši da će uskoro napasti severozapadnu sirijsku enklavu Afrin. Ankara je saopštila da ih SAD nisu konsultovale i da je Vašington prekršio obećanje da više neće naoružavati kurdske snage, a koje Turska smatra za teroriste.
17. januar
Tilerson medijima: "Ta cela situacija je pogrešno prikazana, pogrešno opisana, neki su pogrešili. Uopšte ne stvaramo "Pogranične bezbednosne snage".
U međuvremenu, portparol Pentagona Adrian Rankin-Galovej govori o 8.000-10.000 kurdskih militana u Afrinu: "Mi ih ne smatramo delom naših operacije protiv terorista i mi ih ne podržavamo. Nismo uopšte povezani sa njima. "
20. januar
Turska napada Afrin. Ako ovde nije bilo dovoljno neiskrenosti, vazdušni napadi Turske i kopnena operacija nazvani su operacija "Maslinova grana". Turska je saopštila da će u duž sirijske granice stvoriti "bezbednosnu zonu" dubine 30 kilometara u teritoriji Sirijr i najavila plan ofanzive dalje na istok.
21. januar
"Turska je saveznik NATO-a, to je jedina zemlja NATO-a sa aktivnim pobunjenicima unutar svojih granica i Turska ima legitimne bezbednosne probleme", rekao je američki ministar odbrane Džejms Matis. "Rešićemo ovo.", dodao je on.
22. januar
Tilerson Turskoj: "Da vidimo da li možemo sarađivati s vama kako bismo stvorili vrstu bezbednosne zone koja vam je možda potrebna." Vrsta zone bezbednosti koja će delovati na istoj teritoriji kao "Pogranične bezbednosne snage"? Te snage koje su navodno bile suštinske za operacije za poraz terorista? Nevažno je i sve ovo.
foto: REUTERS / RT
Sada, Tilerson zaslužuje neku simpatiju. Ako se Al-Kaida pretvorila u Islamsku državu poslednji put kada su američke snage napustile region, u šta će se Islamska država pretvoriti? Tursko-kurdske tenzije takođe predstavljaju sukob, i nije krivica Vašingtona što je Ankara njen saveznik u NATO-u, dok su kurdske snage pružile najveću motivaciju SAD-u protiv Islamske države. Sve u svemu, Vašington sada pokušava da napravi najbolje od loših ruku.
foto: REUTERS / RT
Ali, cela epizoda je simbolična za neusklađenu i propalu strategiju koju su Sjedinjene Države u proteklih sedam godina imale u Siriji. Šta su mislile SAD da će se desiti nakon stvaranja "Pograničnih bezbednosnih snaga"? Kao i tinejdžer koji se neočekivano vraća kući sa tetovažom, nije unapred rekao Ankari jer je sigurno shvatio kakva će biti reakcija, ili su možda potcenile Erdoganov bes - i opet - pre nego što izbace niz neuporedivih negiranja.
Veći problem je što Vašington podržava strane koje imaju malo zajedničkih ciljeva osim svoje misije da unište Islamsku državu - što za većinu njih više nije prioritet, a za neke nikada nije ni bio. I pored skoro legendarnih pro-demokratskih pokreta iz 2011. godine, nijedan od njih uopšte ne deli američke ciljeve.
U stvari, većina verovatno dovodi u pitanje zašto su SAD čak i tamo. Za Sirijce, ovo je njihov sopstveni sukob, Turska graniči sa njom, Kurdi su dugo želeli svoju vlastitu državu, pa je čak i Rusija tu po zvaničnom zahtevu Asada. Želja Amerikanaca da oboje svojim bojama Kurde ili Tursku ili bilo koga drugog u Siriji pokazuje da će rvanje postati deo post-konfliktne faze, ali svi ostali imaju veću motivaciju, veći legitimitet ili oboje. Dakle, na trenutnom nivou angažovanja - gde ne SAD mogu čak ni da podrže svoje konje na nedelju dana - Vašington je verovatno najbolji u tihom pomaganju, ne paleći šibice, a zatim udaljavajući se sramotno, dok drugi vode stvarne ratove.
Vostok / RT, Igor Ogorodnjev
