Izvor: Vesti-online.com, 13.Jun.2016, 01:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačkoj prete Haškim tribunalom
Aktivisti afričkog naroda Herera i Nama iz Namibije spremaju se da namire istorijske račune sa Nemačkom. Oni su zahtevali direktne razgovore sa zvaničnim Berlinom u vezi sa genocidom koji je nemački Rajh počinio 1904. godine u ovom delu Afrike, ali je savezna vlada odbila tu ponudu, prenosi "Dojče vele".
Nemačka do sada nije pokazala čak ni znak dobre volje, odbijajući da se oficijelno izvini narodu Herero, a čitava priča je dodatno oživela kada je turski predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Erdogan rekao da je Nemačka "poslednja zemlja koja je trebalo da glasa o tzv. genocidu Turske".
- Pre toga bi trebalo da polože račune o istrebljenju više od 100.000 Herera (Bantu naroda u današnjoj Namibiji) početkom 20. veka - poručio je Erdogan.
Namibijska organizacija OTA (Ovaherero Traditional Authoritdž) je još u maju izvestila da će ići do Tribunala za ratne zločine u Hagu.
- Nemačka vlada mora da računa na realne izglede da će se održati proces koji ima potencijal da se Nemačka proglasi "parija - državom" zbog ratnih i zločina protiv čovečnosti - navodi list "Nova era" reči portparola OTA Boba Kandete. Nemačka je, međutim, do sada svaku ponudu da se razgovara o reparaciji u direktnim razgovorima - odbila.
Pored Namibije, još jedna afrička država - Bocvana želi da se sudski obračuna sa Nemačkom.
- Radimo na tome da mobilišemo naše ljude kako bismo sledili primer Namibije. Mi smo oni koji su direktno bili pogođeni genocidom 1904. godine jer smo proterani, a naša domovina je opljačkana - citirao je isti list portparola Grupe za reparaciju i genocid Jezenga Uneza.
Društvo za ugrožene narode izvestilo je o dešavanjima pre 112 godina u današnjoj Namibiji.
- U oktobru 1904. godine se podigao narod Nama, nakon što su mnogi nemački doseljenici zahtevali da se oni zajedno sa narodom Herero istrebe. Nama su izbegavali otvorene sukobe i počeli su gerilski rat.
Nemačka vlada je na to reagovala politikom "spaljene zemlje". Osvajanjem i trovanjem izvora vode, hiljade Nama su postali žrtve. U Berlinu je ova brutalnost pravdana time da "rasni rat" može da se završi jedino uništavanjem jedne od sukobljenih strana, navodi se u izveštaju.
Iako su se neki poslanici Rajhstaga distancirali od varvarskog akta ratnih lidera i koncentracionih logora za smeštaj preostalih Herera, nastavljena je politika uništenja. Zarobljenici su slati na prinudni rad u konc-logore, što je dovelo do smrti većine zatvorenika.
Bilans trupa nemačke carevine je razarajući i vidljiv je i danas u Namibiji. Pre rata je živelo 80.000 Herera pod nemačkom vlašću, a 1911. godine ih je bilo svega 15.130. Dodatnih 3.000 Herera je potražilo spas u susednoj britanskoj koloniji. Polovina od nekadašnjih 20.000 Nama je umrla u istom periodu.
Zemlja Herera i Nama je oduzeta i kasnije prodata evropskim doseljenicima. Nakon kraja nemačke kolonijalne vladavine 1915. godine pripadnici ovog afričkog naroda nisu dobili zemlju natrag. Danas oko 122.000 Herera i 61.000 Nama žive u Namibiji, a njihova socijalna i ekonomska situacija je veoma teška.
Prijedor: U jednom kafiću odbili da usluže Florans Artman! Pitali je što nije u zatvoru
Pogledaj vesti o: Turska
Nastavak na Vesti-online.com...
