Izvor: Objava, 14.Mar.2018, 22:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Lečilišta na Zlatiboru

Priče o blagotvornom dejstvu Zlatibora su naučno dokazane tek krajem 19. i početkom 20. veka.

I do tada su ljudi nekako odlazili na ovu planinu, brali trave, šetali, iako nije lako bilo popeti se - putevi nisu bili sjajni, nije bilo ni smeštaja, kuća gde bi čovek mogao da prenoći i da se prehrani.

Uglavnom su posetioci noćili u šumi, pod nekim privremenim skloništem od platna ili drveta. Zlatibor je inače naseljen još od neolitskog perioda i od tada važi za lekovito mesto. Tokom srednjeg veka na Zlatibor su dolazile turske bogate porodice da se izleče od kojekakvih „jeftika i prištova„.

Rujno

Do 19. veka područje Zlatibora se zvalo Rujno, po šibljastoj biljci koja se koristila za frabanje tkanina. Stanovnici planinskih predela su u kućnim uslovima farbali tkanine i kože i njima trgovali sa Dubrovačkim trgovcima. Pre nego su postali poznati po lečilištima i odmaralištima, Zlatiborci su se bavili stočarstvom, sečom drva, proizvodnjom katrana, poljoprivredom. I danas važe za veoma vredne i sposobne ljude koji su prešli sve faze - od seoskih zadruga do privatnih malih fabrika i preduzeća.

U ta stara vremena (kada govorimo o 16. i 18. veku) još se nije razmišljalo o velikoj izgradnji gradova i sela. Istraživači pišu da je neki sarajevski trgovac polovinom 18. veka podigao letnjikovac usred borove šume i svima je to bilo čudno. Bilo je tek nekoliko čobanskih brvnara, sve dok prvu kuću krajem 19. veka nije sagradio Mijailo Jevremović. Od tada, ugledni Užičani, trgovci i ostali dobrostojeći ljudi iz Srbije počinju da kupuju imanja i prave kuće u kojima borave tokom leta, ali i zimi, kada je bilo prohodnih puteva.

Trgovinski glasnik iz 1892. piše da lekari upućuju „one koji pate od raznih plućnih bolesti, ali i za zdrave je dobro provesti izvesno vreme na čistom vazduhu, jer čovek se preporodi i oseća se mnogo lakše i veselije kad neko vreme ovamo provede“.

Zlatiborcima je jedan datum veoma važan – dan kada je kralj Aleksandar Obrenović boravio 20. avgusta 1893. na Zlatiboru. U njegovu čast izgrađena je česma na Kulaševcu („Kraljeva česma“) i nekako od te godine ovde počinje da biva veoma živo.

Turizam postaje glavna privredna disciplina.

U ranom 20. veku mnoge ugledne ličnosti odmarale su se i lečile u privatnim angažmanima pa tako i ministar Milan Grol, karikaturista Pjer Križanić, ministar inostranih poslova Vojislav Marinković i mnogi drugi.

Danas postoje puno portala gde možete rezervisati online smeštaj čak i za pojedinačne sobe.

Zašto je Zlatibor tako zdrav?

Prirodni potencijal je odličan evo detalja:

-klima je idealna, jonizacija vazduha je velika, a količina ozona je veća na planinskim uzvisinama od (0.9-4.3%),

- niske srednje-godišnje temperature daju svežinu tokom umereno toplih letnjih perioda,

- veliki broj sati sa sunčevim sjajem,

- najčešći vetar je jugozapadni,

- veliki travnate površine i eterična zračenja blagotvorni su za psiho-fizičko opuštanje i deluju blagotvorno na disajne organe.

Lekovitost Zlatibora je ključna stvar . Geomorfolozi tvrde da retke šume odlično pogoduju terapeutskim vrednostima zaltiborske visoravni. Četinarski zasadi su tako dobro raspoređeni da ostavljaju prostora za delovanje sunca, vetra i ozona. Travnate površine se odlikuju mineralnim materijama pa je mleko koje daju krave i ovce bude besprekornog kvaliteta.

Sve ovo što smo naveli, najkraće rečeno - povećava broj crvenih krvnih zrnaca, bržu razmenu materije (metabolizam), a čist i suvlji vazduh pogoduje disajnim organima.

Prvo lečilište

Rekretativne i terapeutske snage Zlatibora neuporedivo su izraženije su od drugih planina zbog izuzetnih biogenih zračenja geološkog sastava zemljišta. Tamo gde na 1000 m nadmorske visine mirišu borovi i majčina dušica, mora da je raj na zemlji. Medicinari i travari su to shvatili još početkom 20. veka.

Jedno od prvih odmarališta Invalidski dom na Kraljevoj Vodi počeo je da radi 1930., ali rad na projektima pravog zdravstvenog turzima počinje tek posle Drugog rata, kada je ceo kraj oživeo i turizam procvetao.

Lečilište za hipertireozu „Zlatibor“

Nekolicina doktora i specijalista iz Užica i Beograda je htela da upozna javnost sa blagotvornim dejstvom zlatiborske klime i pedesetih godina pokreću pitanje organizacionog i formalnog osnivanja lečilišta/bolnice. Formiran je inicijativni odbor, predlog poslat Savetu za narodno zdravlje NRS u kome je pisalo: „Predlažemo da se oforme endokrinotorium, kardiotorium i neurotorium“. Predloženo je i da doktori sa VMA iz Beograda dolaze određenih dana.

Lečilište je počelo sa radom tek juna 1964. u okviru Doma zdravlja Čajetina i tu su se obavljali pregledi i lečenja endokrinih, alergijskih i neurovegetativnih oboljenja.Tek od 1966. počelo je samostalno da radi Stacionarno lečilište za hipertireozu „Zlatibor“.

Stotinu ležaja je bilo organizovano u ugostiteljskom preduzeću „Sloga“, a u starom restoranu „Srbija“ je organizovana trpezarija za ishranu, ordinacija i previjalište kao i aparati za dijagnostiku. Lečilište je imalo medicinsko, administrativno i pomoćno osoblje, dok su lekari Užičke bolnice stalno bili angažovani oko pacijenata.

Specijalni zavod za hipertireoze „Zlatibor“

Od 1968. Lečilište postaje Specijalni zavod za hipertireoze „Zlatibor“. Znatno povećanje broja bolesnika zahtevalo je i veći broj lekara i sestara, ali i smeštajnih kapaciteta. Naravno, finansijska sredstva od države su morala biti obezbeđena. Pored već dokazanih činjenica o dobrobiti klime, trebalo je uraditi istraživačke studije medicinskih stručnjaka koje bi potkrepile novčanu pomoć.

Zato su najkompetentniji stručnjaci iz pojedinih oblasti medicine timskim radom dokazali zašto je lečenje dobro za bolesnike koji pate od poremećaja štitne žlezde. Naime, klinička posmatranja su pokazala da se „već u prvih 15 dana boravka u zlatiborskoj oblasti povlače tegobe kod pacijenta i da povoljni klimatski efekti, čak i bez lekova, otklanjaju osnovne tegobe i poremećaje.

Ispitivanja su pokazala i da je, pored terapeutskog, potreban i rehabilitacioni postupak uz potpunu adaptaciju na životnu sredinu.“

Fizikalna terapija za pacijente radi od 1971. a izgrađena je i posebna zgrada 1978. godine.

Naziv ustanove se menja u Zavod za prevenciju, lečenje I rehabilitaciju oboljenja štitaste žlezde, a od 1997.Institut za štitastu žlezdu i metabolizam.

Specijalisti Instituta okupljaju se svake godine od 1967. kada se održavajunaučni i stručni simpozijumi o štitastoj žlezdi. Pokrenut je i časopis, Glasnik Instituta 1999. godine.

Program Čigota

Program Čigota su osnovali 1989. profesori Medicinskog fakulteta i Fakulteta za fizičku kulturu iz Beograda. Prevencija gojaznosti i pratećih bolesti prerasla je u uspešan program za normalizaciju metabolizma, pravi zdravstveno-rekreativni medicinski tretman.

Sastavni deo rekreativnog programa su šetnje, vežbe u bazenu, vežbe na strunjači i sve to uz prateće savete nutricioniste, endokrinologa i ostalih lekara specijalista, ukoliko je to potrebno. Formiraju se grupe za korisnike koji su dve nedelje na programu i nemaju većih zdravstvenih problema, za one koji imaju neki hronični zdravstveni problem i za one ekstremno gojazne osobe. Vežbe su glavni element programa i sprovode ih profesori fizičke kulture, intenzitet fizičke aktivnosti se prilagođava svakom gostu, rade se u sali, ali i napolju.

Šetnja u prirodi Čigota stazama zdravlja traju do sat vremena za koje se vreme pređe od 3 do 7 kilometara.

Zdravstveni tretman sprovode sestre, lekari i rekreatori. Vodi se računa o svakom stupnju izvođenja programa, za svakog pacijenta. Lekari vode kartone sa priloženim analizama, EKG snimcima, vode se konsultacije sa dijetetičarima, konsultuju se i gastroenterolozi, endokrinolozi i fizijatri.

U Zavodu su poslednjih godina modernizovali postupke merenja laboratorijskih analiza. Preko 50 hiljada korisnika je do sada pohađalo ovaj program u okviru Zavoda za hipertireozu „Zlatibor“.

Radi se i na edukaciji gostiju tako što se organizuju predavanja sa videobimom, a tu je i stručna literatura na temu gojaznosti. Serija predavanja koristi svima, a tiče se ponašanja kada se gosti vrate u svoje domove, kako da nastave sa režimom ishrane i vežbama koje preporučuje fizikalna medicina .

Za skoro 30 godina, od kako postoji, Čigota je postala brend, znak prepoznavanja. Zavod svoje aktivnosti sprovodi širom Srbije tako što se promocije Čigota programa održavaju u svim većim gradovima.

Doktor Milan Mijailović u jednom tekstu o programu piše: „Program Čigota je na medicinskoj doktrini zasnovana koncepcija pobede volje nad dosadašnjim rđavim navikama života i ishrane, učenje koje upućuje u dalji nastavak takvog načina zdravog života. Ovim programom se popravlja opšte stanje onih koji ga upražnjavaju, podiže se tonus muskulature, popravlja se elastičnost i razgibanost tela. Njihovo opšte stanje manifestuje se i stvarno onako kako je u sloganu navedeno: Č- čili, I-inventivni, G- gordi, O- otmeni, T-trezveni, A- agilni“

Za informacije koje smo u tekstu koristili konsultovali smo monografije: Program Čigota, dvadeset godina, 2010. i Od lečilišta do Instituta, 2004.