Izvor: B92, 16.Apr.2017, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istorijski referendum: "One man show" počinje?
Turski referendum mogao bi da dovede do najznačajnije političke promene u Turskoj od kako je zemlja 1923. proglašena za republiku, piše "Gardijan".
Turci danas izlaze na birališta i glasaju o ustavnim amandmanima koji treba da zemlju iz parlamentarne demokratije prebace u predsednički sistem.
Reforme su u turskom parlamentu prošle prostom većinom, kasnije ih je odobrio i predsednik Erdogan, ali da bi bile usvojene bila je potrebna dvotrećinska većina.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
"Gardijan" ističe to da je odlučnost kojom se Erdogan zalagao za referendum dovela do toga da je ministre slao po Evropi kako bi obezbedili glasove, što je izazvalo dosta bure i svađe sa evropskim zvaničnicima oko toga da li Turska može da ima mitinge po Evropi.
To je i dovelo do toga da je Erdogan, na primer, za holandske zvaničnike rekao da su "ostaci nacista".
Biračka mesta otvorena su u 7.00 sati ujutru na istoku zemlje, dok će u ostatku Turske glasanje početi u 8.00 sati ujutru, a biračka mesta biće zatvorena u 17.00 časova po lokalnom vremenu.
Ukoliko Turska pređe na predsednički sistem to bi značilo da bi Erdogan još dva kruga mogao da provede na vlast. Dakle, ukoliko pobedi na izborima 2019. i 2024. godine to bi potencijalno to bi potencijalno moglo da traje sve do 2029.
Pozicija predsednika trenutno je uglavnom ceremonijalna, ističe "Gardijan", ali je Erdogan ipak imao veliki uticaj na kreiranje politike.
Oni pišu da je Erdogan svojom ličnošću i lojalnošču koju ima u biračkom telu prikupio dosta moći, kao i da će ukoliko glasanje bude bilo u njegovu korist biti još moćniji nego što je sada.
Turci glasaju o 18 ustavnih amandmana, oni uključuju:
Za to vreme opozicija ističe da će predsednički sistem uvesti "one man show" predvođen Erdoganom za kojeg navode da je postao sve više autoritaran tokom poslednjih nekoliko godina.
Okruženje u kojem se u Turskoj održava referendum sigurno će imati veliki uticaj na glasanje. Vanredno stanje uvedeno je prošlog leta nakon propalog puča tokom kojeg je ubijeno 248 ljudi, a ranjeno preko 1.400.
Turska vlast za taj puč krivi sledbenike Fatulaha Gulena, propovednika koji zbog izgnanstva živi u SAD, a koji je lider pokreta Hizmet. Gulen to negira.
Nakon puča više desetina hiljada građana uhapšeno je zbog navodne povezanosti sa Gulenistima. Erdoganovi protivnici navode da je su hapšenja otišla mnogo dalje od onih koji su osumnjičeni za puč i da je Erdogan krenuo "u lov na veštice" protiv svake opozicije.
"Gardijan" ističe da se trenutno u Turskoj iza rešetaka nalazi 152 novinara, prema podacima opozicije.
Turska je takođe pretrpela niz terorističkih napada, u poslednjem izvršenom u novogodišnjoj noći na klub Reina ubijeno je 39 građana. Odgovornost za napad preuzela je Islamska država.
Osim toga, napadi pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK) nastavili su se nakon što je u junu 2015. propao mirovni pregovor.
.jpg)
