Izvor: Deutsche Welle, 25.Jun.2018, 13:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Erdogan pobedio, demokratija izgubila
Turski birači izašli su na istorijske predsedničke i parlamentarne izbore, i – učinili Erdogana još moćnijim. Opoziciji će nakon izbora biti još teže. Ali i Evropskoj uniji, ocenjuje urednica DW na turskom Seda Serdar.
U Turskoj je započela nova era. Predsednik Redžep Tajip Erdogan zacementirao je svoju moć najmanje za idućih pet godina. Novi sistem dozvoljava predsedniku da direktno postavlja ministre u kabinetu, daje mu moć da izdaje dekrete i imenuje članove >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << pravosudnog aparata.
Erdogan je osvojio većinu već u prvom krugu predsedničkih izbora, iako je njegova Stranka pravde i razvoja AKP osvojila sedam odsto manje glasova nego na prethodnim izborima 2015. (42,5% 2018, 49,5% 2015).
Velika pobeda
Da, ovo je velika pobeda Erdogana. Ali velika pobeda u vrlo podeljenoj zemlji. Oni koji su glasali za AKP slave, dok je druga polovina nacije duboko razočarana, jer zna da je to kraj demokratije. Opozicija jeste ojačala, ali to nije bilo dovoljno. Uprkos pritužbama zbog manipulacije izbora, AKP se brzo proglasila za pobednicu i ostaće pri tom stavu po svaku cenu. To je svojevrsni deža vi referenduma iz 2017. na kojem su oni koji su glasali sa „Da“ osvojili tesnu većinu i tako utabali stazu za promenu Ustava. Jučerašnji (24.6.) izbori bili su poslednja šansa za revidiranje te odluke. I poslednja šansa Turske za očuvanje demokratije. Oni koji su glasali za opoziciju i sve ono što ona zastupa, moraće sada da pronađu način da se prilagode novom sistemu.
Svet samo posmatra
Svet već dugo prati ono što se događa u Turskoj. I nastaviće to da čini s obzirom na to da Turska nije saveznik kojem tek tako mogu da se okrenu leđa. Pritom će turski odnosi sa Zapadom, pre svega sa Evropskom unijom, biti veći izazov nego ikada pre, verovatno veći za partnere iz EU, nego za turskog predsednika s obzirom na to da on sada ima potvrdu koja mu je bila potrebna kako bi legalizovao širenje svoje moći. A to je već praktikovao i tokom vanrednog stanja koje je proglasio nakon neuspelog pokušaja puča 2016.
Ako bi Evropska unija odlučila da i formalno obustavi proces pristupanja Turske EU, ona bi tako ignorisala onu drugu polovinu zemlje koja se bori za demokratiju. A ako ga ne obustavi, onda će morati da pronađe način da se postavi prema zemlji koja stalno krši vrednosti na kojima je Evropska unija zasnovana. Tišina kojom su svetski lideri propratili prve privremene rezultate izbora, ukazuju na oprez s kojim se tretira Turska.
Opozicija utihnula
Nakon poraza opozicije, njene pristalice su frustrirane i ćute. Glavni Erdoganov konkurent, Muharem Inče iz CHP, u međuvremenu se oglasio i, uprkos prigovorima zbog nepravilnosti na izborima i nefer uslovima u predizbornoj trci, prihvatio izborni rezultat.
Erdogan pak sada mora da zasuče rukave i baci se na posao, pre svega kada je reč o oporavku turske privrede. Pobediti na izborima je jedno, a okončati krizu u kojoj je turska ekonomija je nešto sasvim drugo. U to će on morati da uloži mnogo više napora, bez obzira koliku moć kao predsednik imao.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
