Izvor: VOA, 01.Jun.2023, 05:10
Ankara bi mogla da dobije avione F-16, ali američko-turski odnosi ostaju osetljivi
S ciljem da se osigura podrška Švedskoj za pridruživanje NATO-u, predsednik SAD Džo Bajden nagovestio je transakcioni pristup prema turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu. Turski lider je u proteklim godinama bio jedan od najznačajnijih, ali i najkomplikovanijih članova transatlantskog vojnog saveza.
Bajden je u ponedeljak razgovarao sa Erdoganom da bi mu čestitao na izbornoj pobedi i trećem predsedničkom mandatu, navodeći da su dvojica lidera razmatrali pitanje pridruživanja Švedske NATO-u i zahtev Turske za rekonstrukciju i proširenje njene flote američkih lovaca F-16.
"Još uvek želi da radi na nečemu oko F-16. Rekao sam mu da želimo dogovor sa Švedskom, pa hajde da to obavimo. I tako ćemo ponovo biti u kontaktu “, rekao je Bajden, dodajući da će o tome više govoriti “sledeće nedelje."
To je prvi put da je Bajden povezao ta dva pitanja. Ni Bela kuća ni turska vlada nisu pomenule potencijalnu prodaju aviona F-16 u svojim izveštajimu o razgovoru.
Zvaničnici američke administracije su više puta odbacivali predloge dogovora po principu: proširenje transatlantskog vojnog saveza za prodaju oružja.
"To nije uslov", navela je portparolka Bele kuće Karin Žan-Pjer tokom konferencije za novinare u utorak. "Predsednik Bajden je više puta jasno rekao da podržava prodaju F-16."
U utorak, na zajedničkoj konferenciji za novinare sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom u Luleji, u Švedskoj, američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da oba pitanja "treba da se sprovedu što je pre moguće."
Kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, Finska i Švedska podnele su zahtev za članstvo u NATO alijansi u maju 2022. godine. Odlučivanje o zahtevima, koje moraju da odobre sve članice NATO-a, usporeno je zbog prigovora Turske i Mađarske, iako je aplikacija Finske konačno odobrena u aprilu.
F-16 avioni
Ankara je dugo pokušavala da kupi 40 lovaca F-16, koje proizvodi američka kompanija Lokid Martin, kao i skoro 80 modernizacionih kompleta za postojeće ratne avione njenih vazduhoplovnih snaga - što je transakcija vredna 20 milijardi dolara.
Avioni F-16 predstavljaju najveći deo turskih borbenih aviona, nakon što je Trampova administracija 2019. godine izbacila Ankaru iz programa pete generacije borbenih aviona F-35, zbog odluke Turske da kupi sisteme za vazdušnu odbranu S-400 proizvedene u Rusiji.
Kongres SAD, koji ima ovlašćenje da blokira velike prodaje oružja, protivi se prodaji F-16 iz razloga širih od proširenja NATO-a. Kongres želi da Ankara ublaži tenzije sa Grčkom, suzdrži se od invazije na severnu Siriju i sprovede sankcije protiv Rusije zbog njenog rata protiv Ukrajine.
U aprilu, oko dve nedelje nakon što je Turska ratifikovala podršku Finskoj za pridruživanje NATO-u, Vašington je odobrio prodaju 259 miliona dolara vrednog modernizovanog softvera za sadašnju flotu borbenih aviona F-16. Međutim, Ankara i dalje zadržava kandidaturu Švedske zato što veruje da Štokholm krije"teroriste" - militante iz zabranjene Kurdistanske radničke partije (PKK), koja je počela oružanu borbu protiv turske države 1984. godine.
Švedski parlamentarci usvojili su legislativu kojom se ojačavaju antiteroristički zakoni te zemlje, za šta se očekuje da će pomoći da se ubedi Turska. Američki i švedski zvaničnici izrazili su nadu da će članstvo Švedske biti potvrđeno do sastanka lidera NATO-a u Viljnusu, u Litvaniji, sredinom jula.
Iako će Erdogan verovatno iskoristiti svoju podršku Švedskoj, on je takođe pragmatičar, rekao je Asli Ajdintašibaš, turski novinar i saradnik u Centru za Sjedinjene Države i Evropu u institutu Brukings.
"Ono što ćemo videti je malo drame u poslednjem trenutku pred samit u Viljnusu", rekao je Ajdintašibaš za Glas Amerike. "Na kraju, moguće je da će to biti rešeno u noći samita."
Osetljivi odnosi
"Na stranu F-16, američko-turske veze ostaće osetljive", kaže Džejms Džefri, bivši američki ambasador u Turskoj, koji je sada predsednik Bliskoistočnog programa u Vilson centru.
"To je komplikovan, transakcioni odnos", rekao je Džefri za Glas Amerike. "Nikad nije 100 odsto na našoj strani. Nadamo se da neće biti više od 50 odsto suprotno od nas, ali mnogo toga zavisi od ličnog odnosa između Bajdena i Erdogana. Do sada je bio hladan, ali poziv je dobar prvi korak."
Čvrste veze sa Ankarom biće "dramatično strateške u pogledu obuzdavanja Rusije", kao i u pogledu obuzdavanja Irana i terorističkih pokreta u regionu – što su sve ključni ciljevi za Vašington, dodao je Džefri.
Međutim, Erdoganove prijateljske veze sa ruskim liderom Vladimirom Putinom, dok NATO pomaže Ukrajini da se brani od ruske invazije, uznemirile su zapadne zvaničnike.
"Nismo ograničeni sankcijama Zapada", rekao je Erdogan u intervjuu televizijskoj mreži CNN ranije ovog meseca. "Snažna smo država i imamo pozitivne odnose sa Rusijom."
Ankara je prilagodila svoj odgovor na rat u Ukrajini u skladu sa sopstvenim strateškim interesima, osuđujući invaziju i ograničavajući ruske ratne brodove i vojne letove preko svoje teritorije, ali i odbijajući da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije i proširujući trgovinske odnose sa Moskvom.
Istovremeno, Erdogan je održavao dobre odnose sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Njegova vlada je pružila pomoć i dronove Ukrajini i bila je ključna u dogovoru koji podržavaju Ujedinjene nacije, a koji ukrajinskim brodovima sa žitaricama omogućava pristup globalnim tržištima preko Crnog mora.
S-400 sistemi
Odluka Turske da preuzme ruske sisteme vazdušne odbrane S-400 ostaje najteži problem za SAD, ocenio je Hauard Ajzenstat, saradnik Bliskoistočnog Instituta.
"To će biti stvarno teško rešiti", rekao je on za Glas Amerike.
Vašington insistira da neće dozvoliti Ankari da se vrati u zajednički program F-35, dok Ankara ne napusti rusko oružje. Ranije ovog meseca, turski mediji su preneli da je Ankara odbacila zahtev administracije predsednika Bajdena da Turska svoje sisteme protivvazdušne odbrane S-400 pošalje Ukrajini.
Sledeće nedelje Bajden će biti domaćin britanskom premijeru Rišiju Sunaku i danskoj premijerki Mete Frederiksen. Očekuje se da će lideri razmatriti proširenje NATO-a, uključujući i pitanje kako da se Ankara privoli da to podrži.
"To su dobri sagovornici za predsednika", rekao je Džefri. "To su ljudi koji razumeju geostratešku situaciju u Evropi."
Anita Pauel je sarađivala u pisanju ovog teksta.
Pogledaj vesti o: Turska
.jpg)
