Izvor: Radio 021, 02.Jul.2020, 22:03
Aja Sofija: Turska za 15 dana donosi odluku da li da muzej pretvori u džamiju
Turski Državni savet odložio je donošenje odluke da li ovo legendarno zdanje može da se pretvori nazad u džamiju.
Getty ImagesAja Sofija ima ogroman značaj i kao religijski i kao politički simbol
Turski sud odložio je donošenje odluke da Aja Sofija u Istanbulu bude pretvorena u džamiju.
Državni savet - najviše tursko administrativno telo - reklo je da će doneti presudu u roku od 15 dana, nakon sednice koja je u četvrtak trajala samo 17 minuta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << />
Izgrađena u 6. veku po nalogu vizantijskog cara Justinijana I, bila je to najveća saborna crkva na svetu skoro 1.000 godina.
Ovo zdanje, koje je deo Uneskove svetske kulturne baštine, pretvoreno je u džamiju kad je Osmansko carstvo zauzelo grad 1453. godine, ali je postala muzej tridesetih godina prošlog veka.
Mogla bi ponovo da postane džamija ukoliko sud odobri ovaj potez.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pozvao je na ovu promenu tokom predizbornog skupa prošle godine.
Čovek koji je srušio Erdogana Ko prodaje oružje Turskoj Ukida se zabrana Vikipedije u Turskoj
Islamisti u Turskoj odavno traže da do toga dođe, ali su se članovi sekularne opozicije opirali tom koraku. Predlog je izazvao kritike međunarodne javnosti, od verskih do političkih lidera širom sveta.
Poglavar Istočne pravoslavne crkve usprotivio se tom potezu, baš kao i Grčka - dom više miliona pravoslavnih vernika.
Ministarka kulture Lina Mendoni optužila je Tursku za oživljavanje „fanatičnog nacionalističkog i verskog sentimenta", insistirajući da nijedna promena statusa Uneskove svetske kulturne baštine ne može da se sprovede bez odobrenja međuvladinog odbora samog tela.
Zamenik direktora Uneska Ernesto Oton Ramirez složio se da je potrebno šire odobrenje, govoreći za grčki list „Ta Nea".
Ovo telo UN-a pisalo je Turskoj povodom tog predloga, ali nije dobilo nikakav odgovor, rekao je on.
Kako je tekla istorija?
Legendarna građevina sa kupolom nalazi se u istanbulskom kvartu Fatih, na zapadnoj obali Bosfora.
Justinijan I je naložio gradnju ovog ogromnog zdanja 532. godine, kad je grad - tada poznat kao Konstantinopolj - bio prestonica Vizantijskog carstva, poznatog i kao Istočno rimsko carstvo. Inženjeri su doneli materijal sa Mediterana da bi podigli kolosalni hram.
Getty ImagesOvo je sada jedno od najpoznatijih turističkih atrakcija u Turskoj
Po njenom završetku 537. godine, postala je sedište Pravoslavne patrijaršije u prestonici. U zgradi su se održavala vizantijske carske ceremonije kao što su krunisanja.
Aja Sofija služila je kao sedište Istočne pravoslavne crkve skoro 900 godina, izuzev kratkog perioda u 13. veku, kad je bila katolička katedrala pod kontrolom evropskih osvajača koji su poharali i zauzeli Konstantinopolj tokom Četvrtog krstaškog pohoda.
Ali 1453. godine, Otomansko carstvo pod sultanom Mehmedom II zauzelo je Konstantinopolj i preimenovalo ga u Istanbul, okončavši Vizantijsko carstvo za sva vremena.
Po ulasku u Aju Sofiju, Mehmed II je insistirao da se ona renovira i preinači u džamiju. On je prisustvovao prvim molitvama u petak u ovoj zgradi, svega nekoliko dana nakon što su je poharale osvajačke snage.
Otomanske arhitekte uklonile su unutrašnje pravoslavne simbole ili prešle malterom preko njih i zdanju dodale tornjeve i minarete. Sve do završetka istanbulske Plave džamije 1616. godine, Aja Sofija bila je glavna džamija u gradu, a njena arhitektura inspirisala je graditelje Plave džamije i nekoliko drugih u gradu i čitavom svetu.
Getty ImagesGraditelji Plave džamije bili su inspirisani arhitekturom Aja Sofije
Na kraju Prvog svetskog rata 1918. godine, Otomansko carstvo je poraženo i podeljeno među pobedničkim silama. Nacionalističke snage, međutim, uspele su da se izdignu i izgrade savremenu Tursku na pepelu tog carstva.
Osnivač Turske i prvi predsednik sekularne republike Mustafa Kemal Ataturk naredio je da se Aja Sofija pretvori u muzej. Od njenog ponovnog otvaranja za javnost 1935. godine, postala je jedna od najposećenijih turističkih atrakcija u Turskoj.
Zašto je važna?
Zbog istorije duge 1.500 godina, Aja Sofija ima ogroman verski, duhovni i politički značaj za grupe unutar i van Turske.
Islamističke grupacije i posvećeni muslimani zahtevaju da se građevina preinači u džamiju i organizovali su proteste ispred nje, protiveći se zakonu iz 1934. godine koji zabranjuju verske službe na tom mestu.
Getty ImagesMnogi traže da se molitve održavaju na tom mestu
Predsednik Erdogan je ponovio taj poziv. U svom govoru tokom kampanje pred lokalne izbore prošle godine, on je rekao da je bila „veoma velika greška" pretvoriti Aju Sofiju u muzej i u međuvremenu je navodno naložio pomoćnicima da istraže kako zgradu ponovo preinačiti u džamiju.
Poglavar Istočne pravoslavne crkve, poznat i kao arhiepiskop carigradski, i dalje je situiran u Istanbulu. Patrijarh vaseljenski Vartolomej I upozorio je u utorak da će preinačenje zgrade „razočarati milione hrišćana" i naneti štetu u oba sveta.
Američki državni sekretar Majk Pompeo upozorio je da će bilo kakva promena u statusu Aje Sofije umanjiti njenu sposobnost da „služi čovečanstvu kao preko potreban most između različitih vera, tradicija i kultura."
Prošle nedelje je američki ambasador za međunarodne verske slobode Sem Braunbek pozvao Tursku da ostavi građevinu onakvu kakva je bila.
https://twitter.com/IRF_Ambassador/status/1276130795128848384
Ali turski ministar inostranih poslova Mevlut Čavušoglu insistirao je da Atina nema nikakvog uticaja na tu odluku, pošto se zdanje nalazi na turskoj teritoriji.
„Šta ćemo raditi u našoj zemlji i na našem posedu naša je stvar", navodno je izjavio turskoj televiziji 24 TV.
Getty Images
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Autor: BBC News na srpskom
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.
.jpg)
