Izvor: RTS, 08.Nov.2015, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Savremena srpska proza" u Trsteniku
Trstenik je 32. put bio domaćin vrsnim književnicima i kritičarima. U okviru "Savremene srpske proze", jedne od najdugovečnijih kulturnih manifestacija u
Srbiji, predstavljen je portret Draga Kekanovića, pripovedača i scenariste koji 30 godina živi i radi u Zagrebu. Tokom dvodnevnih književnih susreta diskutovalo se o srpskim prozaistima van matice.
Trstenički gimnazijalci u gostima do sada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nisu imali srpskog pisca koji stvara van granica naše zemlje, a pripovedač i romanopisac Drago Kekanović, prvi put je dobio priliku da drži čas književnosti.
Planiranih 45 minuta upoznavanja sa dobitnikom Andrićeve nagrade i nagrada "Bora Stanković" i "Svetozar Ćorović" produžilo se na dvočas.
"Ovo je nešto sasvim drugačije od onog što bismo inače radili na časovima srpskog jezika", kaže Milica, učenica četvrte godine gimnazije u Trsteniku.
Za Luku je čas bio inspirativan. "Čak sam i razmišljao da napišem nešto kasnije".
Drago Kekanović priča kako sve vreme pokušava da se vrati u sećanje, kad je poslednji put bio u nekom razredu, u bilo kom svojstvu
"Za mene kao pisca ovo je prekrasan događaj", dodao je Kekanović.
Osim predstavljanja najvećih srpskih pisaca različitih generacijskih i poetičkih usmerenja, "Savremena srpska proza" u Trsteniku pokreće i ozbiljne diskusije o temama koje su u neposrednoj vezi sa njihovim stvaralaštvom i životom.
"Prošle godine imali smo Mihajla Pantića i temu kratka priča, pre toga Vladimira Pištala i romansiranu biografiju. Tako unazad možemo se prisetiti Tišme i teme Srpska proza i istorija ili do Pavića i postmoderne", naveo je urednik zbornika "Savremena Srpska Proza" Veroljub Vukašinović.
S obzirom na to da je u centru pažnje ove godine bio pisac srpskog porekla iz Hrvatske, razgovaralo se o stvaralaštvu srpskih prozaista van matice.
"Najznačajniji naši pisci, kulturni radnici, umetnici, to nije novost, rođeni su, živeli ili najznačajnija dela svoja ostvarili u inostranstvu. Za velike je svet - veliko selo, za nas je to još uvek jedna velika, šarena nepoznanica", istakao je književni kritičar Mileta Aćimović Ivkov.
Kako je rekao, kroz taj šareni i nepoznati svet ipak mora se prodenuti nit vlastitog identiteta i vlastite kulture. "A onaj okvir u kojem ćemo mi da se realizujemo je pre svega definisan našim jezikom", dodao je Aćimović Ivkov.
"Mi treba da negujemo ono vrjeme nekadašnje posredstvom ovih knjiga i da brinemo o sebi tamo. Međutim, kako da brinemo o sebi tamo, kad nedovoljno brinemo o sebi ovde?", rekao je književni kritičar David Kecman.
Za proučavanje savremene srpske književnosti od velikog značaja je i "Zbornik" koji se štampa svake godine i koji se zahvaljujući programu međunarodne razmene nalazi u rafovima svetskih biblioteka i slavističkih centara.
