Izvor: Politika, 02.Nov.2013, 15:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašte kasne „migovi-35“
Da li je moguće da Srbija dobije ono što joj treba iz Rusije direktnom pogodbom između dve države, bez učešća posrednih kompanija
Da u rusko-srpskim odnosima ima „problemčića“, potvrdila je i najnovija poseta predsednika Srbije Tomislava Nikolića Moskvi. Da u rusko-srpskim vojnim odnosima ima „kašnjenja“, takođe nije tajna. Činjenica je da je nekadašnja SFR Jugoslavija kupovala od Sovjetskog Saveza najmoderniju ratnu tehniku po proceduri mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bržoj i jednostavnijoj nego što je to danas slučaj. Istina, tada smo Moskvi odmah i plaćali ratnu tehniku, a sada tražimo od Rusa da nam odobre kredit da bismo nabavili avione, radare, helikoptere i rakete. Činjenica je i da nekadašnja oružana sila te Jugoslavije nije imala, barem ne u periodima kada je kupovala sovjetsko naoružanje, tako bliske vojne odnose sa NATO kakve danas ima vojska Srbije. Dakle, zašto kupovina šest aviona tipa „mig-35“, kako je najavljeno, i zašto ugovor u vezi sa tim još nije ni potpisan? Ko tu i šta „koči“?
Birokratija je uvek spora, vojna birokratija je najsporija. Kad razgovaramo s Rusima o kupovini najmodernije vojne tehnike za potrebe vojske Srbije zapravo razgovaramo s ljudima iz najmanje tri ruske strukture: generali iz sastava ruskih vazduhoplovnih snaga, inženjeri i konstruktori iz fabrika i konstruktorskih biroa i ruski trgovci iz kompanije „Rosoborone eksport“. Svi imaju svoje stavove i svoj stil rada, a kako u Rusiji danas više nema socijalizma, već je na delu kapitalizam, ni Vladimiru Vladimiroviču Putinu ne pada na pamet da tek tako naredi: „Dajte odmah našoj braći Srbima avione, rakete i radare bez ikakvih komplikacija i procedura.“
Naši razgovori (pregovori) s generalima ruskih vazduhoplovnih snaga o kupovini ratne tehnike po pravilu su korektni, istina komandantu ruske avijacije omakne se i primedba tipa „vi ste u Hag isporučili vašeg bivšeg predsednika“, što ne mora da znači da bi mi u Brisel odmah isporučili i najnoviji „mig-35”, ili raketni sistem S-300 PMU2, ali i takve primedbe dosta govore o ruskim razmišljanjima. I bojaznima. Kad tu sumnjičavast nekako savladamo, dolaze drugi problemi. Mi tražimo da ,,mig-35” za naše vazduhoplovstvo ima najnoviji radar sa faznom rešetkom, da bi avion mogao da bude moderan i sledećih 25 godina, a Rusi su nam ponudili avion sa postojećim radarom, iako nisu odbili mogućnost isporuke aparata s radarom kakav tražimo. Tu je i celi set pitanja i problema oko održavanja i remonta aviona, kao i nabavke rezervnih delova. U našem slučaju to ne bi trebalo da bude veliki problem, jer ispitnu stanicu za avione ,,mig-29” jedini u regionu Balkana imamo mi u Batajnici. Naš zavod „Moma Stanojlović“ sposoban je da, u saradnji sa „Orlom“ iz Bijeljine, prihvati održavanje i remont novih aviona. No proizvođač se teško odriče prava na remont, jer tu su i „najslađe“ pare. Posebno su teški pregovori s kompanijom „Rosoborone eksport“, to su trgovci oružjem i nastupaju vrlo surovo kada su u pitanju cene.
Da li je moguće da Srbija dobije ono što joj treba iz Rusije direktnom pogodbom između dve države, bez učešća posrednih kompanija kao što je „Rosoborone eksport“, to u ovom času nije poznato. Bez odluke Putina, to sigurno nije moguće. Verovatno to zavisi i od „problemčića“ s NIS-om.
Kada su u pitanju rakete zemlja-vazduh, to je tek priča. Naime, mi smo pokazali interes za kupovinu jednog puka sistema S-300, te za četiri diviziona sistema „pancir“. Rusi su nam onda rekli da sistem S-300 PMU1 više ne proizvode i pitali nas zašto ne tražimo S-400. Kada smo rekli da bismo mi to tražili, ali da pretpostavljamo da nam ga ne bi dali, onda su nam ponudili S-300 PMU2. Kada smo rekli da je to u redu, da nam upravo takav sistem treba, onda su nam ponudili sistem S-350, jer je to jeftiniji i sasvim dobar PVO sistem za nas. Kada smo hteli da vidimo kako radi taj sistem i fabričku liniju za njegovu proizvodnju, onda su nam rekli da proizvodnja sistema S-35O počinje tek za dve godine. I pri svemu tome na naše više puta ponovljen zahtev još nismo videli sistem S-300 PMU2, ni u fabrici, ni na poligonu kako gađa. Istovremeno, Francuzi nas zovu da vidimo kako gađa njihov PVO sistem „aster“ sličnih karakteristika kao S-300 PMU2, ali je jeftiniji od ruskog sistema. Nude ga nama na prodaju. I Kinezi nam nude da vidimo njihovu potpuno digitalizovanu verziju sistema S-300 PMU2, verziju koju su upravo prodali Turcima. Ako je to dobro za Turke, moglo bi biti i za Srbe.
Četiri puta smo od Rusa tražili da nam dostave ponudu za protivoklopne rakete „konkurs“ radi opremanja našeg novog borbenog vozila „lazar 2“ tim projektilima. Odgovora još nema. Umesto toga, ruska strana sada postavlja pitanje zašto smo modernizovali izvorno njihove sisteme „kub“, „neva“ i protivoklopne rakete ,,maljutka“, a da ih nismo ni pitali. Rusi to smatraju povredom prava na intelektualnu svojinu i na celi problem gledaju retroaktivno. Mi bismo da podvučemo crtu – što je bilo, bilo je. Oni neće. Mi s Rusima nemamo potpisan ni ugovor o zaštiti tajnih podataka, a sa NATO imamo sporazum o protoku poverljivih informacija iz 2008. godine.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 02.11.2013.
Pogledaj vesti o: Tomislav Nikolić
.jpg)
