Izvor: Politika, 17.Maj.2013, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikolić u Ankari kao Merkelova u Beogradu
Darko Tanasković: Nikolićeva izjava da Turska ne treba da lobira za Kosovo umesna, dobro odmerena i politički funkcionalna.– Aleksandra Joksimović: Turska će nastaviti tamo gde je u mogućnosti da aktivno lobira da još neke zemlje priznaju nezavisnost Kosova
Pomalo kao Angela Merkel u Beogradu ili Martin Šulc u Briselu, koji su svoje sagovornike, Borisa Tadića i Ivicu Dačića, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << javno suočili sa „neprijatnim istinama”, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je bio prilično direktan u Ankari, iznenadivši, možda, domaćine svojom otvorenošću. Kao što je nemačka kancelarka u avgustu 2011. na konferenciji za novinare sa tadašnjim šefom države Tadićem upoznala srpsku javnost sa onim što mu je predočila – da srpske „paralelne institucije” na severu Kosova moraju biti ukinute, i kao što je predsednik Evropskog parlamenta na konferenciji za novinare sa premijerom Dačićem u septembru prošle godine poručio da odnos između Srbije i Kosova mora da se završi, na kraju puta, obostranim priznanjem, Nikolić u Ankari je pozvao Tursku da ne lobira za Kosovo. A reč je o državi koja je među prvima priznala nezavisnost Kosova i koja važi za jednog od najagilnijih zagovornika kosovske nezavisnosti.
Profesor dr Darko Tanasković smatra da je izjava predsednika Nikolića posle trilateralnog sastanka s predsednikom Turske i članovima Predsedništva BiH u Ankari „umesna, dobro odmerena i politički funkcionalna.”
„Da jedan predsednik Srbije konačno nije javno ukazao na potrebu da se Turska, ako želi da s njom razvija skladne bilateralne i trilateralne odnose, prema vitalnim političkim interesima Srbije, a konkretno pitanju Kosova i Metohije, mora odnositi s dužnim uvažavanjem i potrebnom merom konstruktivne uzdržanosti, svrsishodnost trilateralnog okupljanja u ovakvom formatu i dalje bi bila pod ozbiljnim znakom pitanja”, ističe on.
On dodaje da je verovatno turskoj strani diplomatskim putem i dosad ukazivano na neprihvatljivost intenzivnog zalaganja za što šire priznavanje nezavisnosti Kosova u međunarodnoj zajednici, uz istovremeno deklarativno isticanje da joj je Srbija prijatelj i ključni partner na Balkanu. Važno je, kaže profesor Tanasković, da je ovakva odlučna i ozbiljna poruka javno upućena s državnog vrha, što ne može biti prenebregnuto, ni na planu bilateralnih i regionalnih odnosa, ni u međunarodnoj zajednici, a sigurno je da će ova dugoočekivana jasnoća u saopštavanju političkih poruka Srbije naići na povoljan prijem kod kuće.
„To jeste zaokret u odnosu na dosadašnju praksu, iako je i predsednik Tadić sasvim sigurno bio svestan problema čija je suština sada na pravi način politički predočena. Simptomatično je da je ovom samitu prethodio gotovo trogodišnji zastoj u trilateralnim susretima Srbija – BiH – Turska, a bez otvorenog ukazivanja na razloge srpskog nepoverenja prema iskrenosti turske strane u ovom trouglu i bez pokušaja uspostavljanja novih pravila igre, pitanje je da li bi s tim vidom okupljanja, sa stanovišta političkog interesa Srbije, uopšte imalo smisla nastavljati. Diplomatija iziskuje takt i učtivost, ali ne nalaže snishodljivu neiskrenost. Naprotiv!”, ukazuje profesor Tanasković, koji veruje da će sagovornici predsednika Nikolića pravilno razumeti njegovu poruku.
Ocenjujući da su bilateralni susreti uvek prilika da se „izlistaju” otvorena pitanja i da neka od njih mogu naići na razumevanje, a neka ne, Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, ovaj Nikolićev istup vidi kao podsećanje na onaj deo međusobnih odnosa u okviru kojeg Turska i Srbija ne mogu naći zajednički jezik. „Ali imajući u vidu broj zemalja koje su priznale nezavisnost, a sa kojima mi po drugim temama veoma dobro sarađujemo, čini se da ovo nije više jedna od tema koja ključno opredeljuje odnose Srbije sa drugim državama”, dodaje ona.
Prema njenim rečima, na nivou međunarodnih organizacija uloge su davno podeljene – postoje promotori kosovske nezavisnosti koji aktivno rade na što širem konsenzusu u vezi sa priznanjem Kosova, a Turska je jedna od zemalja koja učestvuje na određeni način u tom procesu. Teško je očekivati da će ona u tom smislu promeniti taj stav. „Verujem da će Turska nastaviti na određeni način, tamo gde je u mogućnosti, da aktivno lobira da još neke zemlje priznaju nezavisnost Kosova”, kaže Aleksandra Joksimović, koja smatra da Turska igra pozitivnu ulogu u regionu.
Komentarišući Nikolićev nastup u Ankari, ona navodi da je to „nešto što se uvek može preispitivati, u smislu toga da li je nešto idealno saopštavati javno ili ne.” Međutim, dodaje, ovaj konkretan slučaj, kao neko otvoreno pitanje između dve države, ne predstavlja nikakvu nepoznanicu u javnosti.
„Možda u gostima nije moralo da se stavlja na dnevni red, ali, s druge strane, činjenica je da oko toga postoje određena neslaganja. Kada dolazi do posete na najvišem nivou uvek se smatra da će doći do određenog pozitivnog pomaka, odnosno uvek se prave posete na način da donesu nekakve pozitivne rezultate. Mislim da je i ova poseta imala veliki broj pozitivnih efekata. Naravno, određene poruke se povremeno šalju i za unutrašnju javnost. Da li je bilo neophodno da se kaže – verovatno ne, ali neće uticati na dalje odnose između Beograda i Ankare”, zaključak je Aleksandre Joksimović.
B. Baković
objavljeno: 17.05.2013.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija, Angela Merkel, Ivica Dačić
