Izvor: Politika, 09.Maj.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zlato „beži“ iz američkog trezora u Kinu
Kina, najveći svetski proizvođač i veliki kupac žutog metala, smatra da je vreme da se umeša u određivanje globalne cene poluga
Dve velike tajne Amerike i Kine – dvojca vodećih globalnih ekonomija danas – već decenijama muče svetsko tržište zlata, od kojih će jedna, ona „azijska”, do kraja ove godine verovatno biti razrešena.
Prva tajna jeste: kolike su stvarne rezerve zlatnih poluga SAD u sefovima američke centralne banke? Poslednja kompletna revizija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << američkih zlatnih poluga nije izvršena još od 1953. godine, izveštava „Volstrit dejli”. I dok pitanje kvantifikovanja američkih zlatnih rezervi u ovom trenutku nije u direktnoj žiži međunarodne javnosti, primetna je pojava da od 2012. godine niz država (Nemačka, Holandija, Francuska, Belgija, Švajcarska, Ekvador, Rumunija...) – koje su decenijama držale dobar deo svojih poluga u američkom trezoru – traži hitno povlačenje tih rezervi u domovinu.
To preispitivanje višedecenijske prakse držanja svojih poluga u američkom sefu jedna je od novovekovnih novina na svetskom tržištu zlata podstaknutih globalnom finansijskom krizom 2008. godine.
U međuvremenu, odluka američkog ministarstva pravde i komisije za terminske robne transakcije SAD, da početkom ove godine otvori istragu o mogućim manipulacijama cenom dragocenih metala na svetskom tržištu, baca svetlo na opskurnu praksu učesnika takozvanog procesa londonskog fiksiranja cene zlata. Američka istraga stavila je, naime, pod lupu praksu koja je u londonskom Sitiju uspostavljena još 1919. godine. U suštini: grupa ozbiljno probranih učesnika internim dogovorom formirala je cenu zlata, srebra, platine i paladijuma na svetskom tržištu, shodno svojim interesa i interesima njihovim najbližih partnera i klijenata. Izlišno je govoriti o vanrednoj moći i uticaju dotičnog kruga „panelista” (kako se među sobom zovu i danas). Ta praksa – pred očima ostatka sveta – nije u centru pažnje samo američkih vlasti, već i Kine, vodećeg svetskog proizvođača i drugog najvećeg kupca zlata. Tim povodom Kina je još prošle godine diskretno krenula sa testiranjem fizičke prodaje zlata (u polugama težine jedan kilogram) na berzi u Šangaju.
„Ovom novinom Šangajska berza zlata brzo se nametnula kao raskršće prometa žutog metala koje se najbrže razvija, između ostalog i zato što su mnogi akteri tog biznisa počeli da se povlače sa Njujorške robne berze”, prenose portali specijalizovani za praćenje te basnoslovne trgovine. Kina se sada sprema da postane novi globalni centar za određivanje cene zlata obračunate u juanima, izvestio je Rojters ove sedmice.
„Vodeće kineske banke, uključujući Komercijalnu banku Kine, i Banku za komunikacije, zajedno sa bankarskim institucijama Australije i Novog Zelanda, britanskom Standard Čartered i HSBC, već su postale članovi Šangajske berze zlata”, navodi britanska agencija. Cenu zlata u juanima određivaće članice Šangajske berze, i to na osnovu prometa opipljivih količina zlata na tom finansijskom tržištu – što je sasvim drugačija praksa od one koju „panelisti” upražnjavaju u Londonu.
Postupak konstruisanja alternativne globalne scene za određivanje zlata u Šangaju teče inače uporedo sa tekućim kontaktima Pekinga i MMF-a o eventualnom priključivanju juana „korpi valuta” (službeno: „specijalna prava vučenja”) među kojima su američki dolar, britanska funta, japanski jen i evro, a koja služi za imenitelj monetarnih rezervi sveta. Ukoliko MMF odstupi od dugogodišnjih sumnji u način na koji Peking postavlja vrednost svoje nacionalne valute, juan bi mogao postati prva valuta zemalja u razvoju koja je primljena u elitnu „korpu” kojom dominiraju valute zapadnog dela sveta.
Pregovori o internacionalizaciji juana pod okriljem MMF-a vode se u dva koraka: neformalna diskusija vodiće se sredinom ovog meseca, dok je završnica zakazana za oktobar. Da ovi pregovori uspeju, Peking bi morao da obelodani svoju veliku tajnu. Naime, kolike su stvarne rezerve zlatnih poluga kojima raspolaže Kina?
Peking je 2009. godine poslednji put saopštio da raspolaže sa 1.054 metričke tone zlata. Na zapadnim berzama niko pouzdano ne zna koliko je druga najača ekonomija sveta u međuvremenu povećala svoje rezerve poluga: spekuliše se da je reč o količinama između 3.500 i 30.000 metričkih tona zlata u vlasništvu Kine.
Razotkrivanje bilo američke bilo kineske tajne o polugama moglo bi izazvati neslućene posledice po tekući međunarodni poredak.
