Izvor: Politika, 10.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život u "ljudinjaku"
Šta su trojica Rusa zaključila o budućnosti čovečanstva
Pažnju javnosti je ovih dana bar donekle morala da privuče vest iz firme "Dielodžik" koja je procenila da je vrednost spajanja preduzeća na našoj planeti, potkraj novembra, dostigla 3,46 biliona dolara (jedan bilion – hiljadu milijardi) i da je time nadmašen rekord iz 2000. godine, kada je ta vrednost iznosila "samo" 3,33 biliona. Bila je to, naravno, prilika za mnoge da se prisete svih onih silnih ovogodišnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izveštaja o udruživanju preduzeća, počev od navale Lakšmija Mitala na Arselor koja je trajala sve dotle dok dotični gramzivim akcionarima tvrda srca nije omekšao sa 39,5 milijardi dolara, pa do priče o američkom "Belsautu" i tome kako je taj AT&T-u prodat za čak – 83 milijarde dolara!
Trezvenijim ljudima je, pri tom, moralo biti jasno da se u svim tim storijama o fuzijama, akvizicijima i sličnim stvarima, ma koliko one različite bile, uvek radilo o suštinski jednom te istom: nezadrživom procesu ukrupnjavanja svetskog kapitala. Svima je, takođe, moralo biti jasno i to da su, otkad se pojava proširila na sve oblasti života i rada, svi oni, hteli to ili ne, već izvesno vreme naprosto prinuđeni da žive pod patronatom dosad u istoriji neviđenih moćnika, dakle u carstvu – transnacionalnih korporacija.
Jači od država
Te korporacije su danas postale jače i od celih država. Ukupan obrt Ekson Mobajla je, na primer, prošle godine bio 371 milijardu dolara, dakle veći od ukupnog domaćeg proizvoda čak – 125 zemalja sveta. "Danas je 200 najvećih transnacionalnih kompanija vlasnik više od trećine ukupnog svetskog proizvoda", jeste rečenica koju je jednom izrekao nekadašnji nemački predsednik Johanes Rau koga su u knjizi "Nacionalna ideja ili šta bog očekuje od Rusije" nedavno citirala tri Vladimira – Medvedev, Homjakov i Belokur – ruski teoretičari koji su se, valja priznati, na katastrofičan način pozabavili pitanjem budućnosti svetske ekonomije, ali i sveta uopšte.
Oni su došli pri tom do zaključka da finale priče može biti samo u spajanju svih transnacionalnih kompanija u "jedinstvenu svetsku korporaciju koja će biti monopolista u svemu". I do toga da će njen glavni akcionar biti – "potpuno legalna svetska vlada"!
Ruski autori su, dabome, imali dovoljno vremena da izbliza osmotre plansku ekonomiju (u SSSR-u), te da ustanove da će i novi poredak ličiti na "gigantski spahiluk" u kome će sve određivati "vlastelin", a ko bi to mogao da bude bolje od vlasnika "više od polovine multinacionalki", dakle od SAD? Autori zatim opisuju taj svoj "ljudinjak" (s jasnom asocijacijom na mravinjak) i u njemu ljude standardizovane po ugledu na "cigle", poređane tako da se lako mogu ugraditi u zgradu "kolektivnog razuma" u kojoj će biti dovoljno samo "poništiti im platnu karticu", da bi oni bili poništeni i – kao ljudi.
Džon i Pedro
No, svakome ko bi sad počeo da se mršti na pomisao o ruskim "teoretičarima zavere" savetovali bi da, ipak, poslušaju šta oni imaju da kažu i na neke druge, čisto ekonomske teme. Recimo na onu o – američkom dolaru. Uostalom, da ne prepričavamo...: "Glavnu ulogu u (evoluciji finansijskog sistema) preuzeo je špekulativni kapital – ogromne mase virtuelnog novca koji se uz pomoć kompjuterskih mreža brzo kreće po svetu, torpedujući nacionalne ekonomije i provocirajući krize... Taj novac nalazi se van dometa vlade bilo koje zemlje, čak i SAD. To znači da iz ruku "demokratski" izabranih vlada vlast prelazi u ruke "izabranih" – pišu ovi Rusi koji na drugom mestu, u drugoj glavi, navode podatak da je, recimo, od 1972. do 1981. godine realan rast svetskog proizvoda iznosio oko pet odsto godišnje, ali i da je on iznosio14 odsto ako se iskazivao – u dolarima. Autori potom od čitaoca traže da razmisle: čime je to u svetu obezbeđen toliko cenjeni dolar? Pa podsećaju da je na sovjetskom novcu pisalo da se "obezbeđuje svojinom države", dok na američkom piše samo "u Boga verujemo".
Rusi na sve to dodaju i svoju računicu po kojoj ispada da su SAD (uz pomoć MMF-a) uz svetsku proizvodnju vrednu samo 40 triliona, stvorile "dolarsku piramidu" od 300 triliona dolara, iz čega, opet, proizlazi da bi cela svetska privreda morala da radi sedam godina samo da bi obezbedila – sve dolare SAD.
Eto u čemu je izvor američkog blagostanja – u pljačkanju celoga sveta, zaključuju stoga Medvedev, Homjakov i Belokur objašnjavajući da Džon može da dobije svoje dve hiljade "zelenih" za prodaju hamburgera upravo zato što u nekim dalekim krajevima za njega radi pola tuceta tamnoputih Pedra za 30-40 dolara nedeljno...
A da li je to baš sve tako – teško je sa sigurnošću reći. Fakat je da je nekako uporedo s objavljivanjem podataka o rekordnim planetarnim fuzijama u svetu iz Svetskog instituta za istraživanje ekonomskog bogatstva (iz Helsinkija) stigla računica po kojoj jedva dva procenta svetskog stanovništva raspolaže sa (mnogo) više nego polovinom ukupnog svetskog bogatstva. Nasuprot tome, logično, polovina svetskog življa raspolaže s manje od jednog procenta tog bogatstva! Pažnju je, pri tom, moralo da privuče i slikovito objašnjenje direktora tog instituta Entonija Šoroksa koji je tu stvar prikazao tako što je svetsko stanovništvo uporedio sa 10 ljudi a sve bogatstvo sveta sa 100 dolara. I onda zaključio da bi to bilo kao kada bi jedan čovek imao 99 dolara, a ostalih devet raspolagali sa onim jednim, i jedinim, preostalim dolarom.
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 10.12.2006.]
