Izvor: Politika, 26.Maj.2015, 15:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene na čelu Madrida i Barselone
Desnica je izgubila svoju snagu i apsolutnu većinu u petsto mesta na lokalnim i regionalnim izborima
U Španiju je najzad stiglo političko proleće! Jučerašnja ocena Pabla Iglesijasa, lidera stranke Podemos, posle prebrojanih glasova na regionalnim i opštinskim izborima, možda je euforična, ali je nesporno da su dve nove nekonvencionalne stranke isplivale na demokratsku scenu i da gotovo nijedna vlast širom zemlje neće više moći da funkcioniše bez njih. Razbijena je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ogromna moć konzervativne Narodne stranke, koja je u gotovo svim gradovima izgubila apsolutnu većinu.
Narodnjaci su osvojili samo 27 odsto glasova, što je znatno manje nego pre četiri godine, kada su im Španci poklonili apsolutno poverenje, koje su ovi prokockali. Ali, da bi ušle u vlast, nove stranke Podemos i Sijudadanos (Građani), izrasle na narodnom buntu 2011, moraće da stupaju u saveze sa jednom od tih „kastinskih stranaka”, čiju su podređenost finansijskim moćnicima i nezainteresovanost za ugroženost prava građana toliko kritikovali.
Narodnjaci su izgubili četiri regiona u kojima su imali apsolutnu većinu i tri u kojima su vladali u manjini. Konzervativnoj partiji premijera Marijana Rahoja ostaje da vlada samo u tri regiona, ali će to zavisiti od dogovora sa strankom Građani, koja je desne orijentacije, ali nije nagrizena korupcijom, kakva iz korena potresa Narodnu stranku.
Skidanje desnice sa trona španske prestonice najvažniji je simbol ovih izbora. Madrid, tradicionalno uporište konzervativaca, posle četvrt veka prelazi u ruke levice, ukoliko dođe do sporazuma o koaliciji između Aora Madrid (Sada Madrid) i socijalista. Nova gradonačelnica Madrida, bivša sudija Manuela Karmona (71), vanstranačka ličnost, izrazitog levičarskog opredeljenja, bez mrlje u biografiji, po svemu je različita od onih koji su dosad bili na čelu španske prestonice. Na čelu Barselone biće Ada Kolau, liderka građanskog pokreta protiv nasilnog iseljavanja ljudi iz njihovih stanova. Ova aktivistkinja predvodi levu koaliciju koja je pobedila separatističke stranke CIU i ERC, čime je pokret za nezavisnost Katalonije pretrpeo snažan udarac.
Buduće gradonačelnice Madrida i Barselone uspele su da privuku nezadovoljne građane, odbegle i razočarane članove Socijalističke partije, čak i pojedine pobornike konzervativaca.
Četvorogodišnja vlast narodnjaka obeležena je ogromnim korupcionaškim aferama koje su protresle najuže rukovodstvo stranke, i to u vreme najrigoroznijeg stezanja kaiša. Milioni građana ostali su bez krova nad glavom, isterani su iz svojih domova jer nisu platili rate za stambeni kredit, dok su banke spasavane, škole i zdravstvo su osiromašili, a najviša stopa nezaposlenosti u Evropi tek nedavno je počela blago da opada. Narodnjaci su za četiri godine izgubili dva miliona glasova, dok su opozicioni socijalisti ostali bez 700.000 pristalica. Svi ti glasovi prelili su se u sveže političke snage.
Politički, Španija sada korača na četiri koloseka, umesto na dosadašnja dva. Takva zemlja, za koju pojedini analitičari tvrde da je fragmentisana, dok drugi kažu da je ojačana, očekuje novembarske generalne izbore.
Ipak, narodnjaci su i dalje partija za koju glasa najveći broj Španaca, a trend osipanja glasova mogao bi da se preokrene do kraja godine ukoliko se nastave znaci laganog oporavka ekonomije. Ma koliko bili indikativni i simbolični, rezultati ovih izbora ne mogu se tumačiti kao revolucija, kako su pojedini analitičari najavljivali kada je Podemos prošlog proleća meteorski zaposeo pet stolica u Evropskom parlamentu.
Valja pričekati i videti kako će teći pregovori i kakvi će se savezi sklapati sledećih nedelja. U Madridu se ukazuje na potrebu da Socijalistička partija i Podemos izglade svoje odnose i zajedno krenu u obnovu demokratije u Španiji. Do neophodnog pomirenja neće doći lako jer je upravo Podemos oduzeo mnogo glasova socijalistima, izjednačujući ih sa partijom na vlasti i prozivajući ih za kastinsko ustrojstvo, koje ne vodi računa o „pristojnim ljudima”. Glavni cilj Podemosa je uspeh i osvajanje vlasti na generalnim izborima u novembru, a koalicija sa „kastinskom partijom” mogla bi da ih u toj ambiciji omete. Sa druge strane, to je jedini način da se stvori jak front protiv vladajuće desnice, što od njih očekuje biračko telo.
Zašto pokret nezadovoljnika, uprkos ogromnoj energiji i masovnoj podršci, nije uspeo da izvede izbornu revoluciju, već se zaustavio na pola puta, kako to pokazuju najnoviji izborni rezultati? Mediji u vlasništvu bankarskih konzorcijuma i vladajuće strukture zastrašivali su Špance da će, glasajući za Podemos, izgubiti svoju imovinu, a da će Španija izgubiti demokratske slobode i postati evropska Kuba. Ali i sami pokreti nezadovoljnika patili su od klasičnih bolesti: nedovoljno jasnih ciljeva i kritizerstva. Naruku im nije išla ni situacija u Grčkoj posle pobede Sirize. Nove snage ipak su sve prodrmale, čak i evro. Prema prvim izveštajima, već u toku jutra evropska valuta je reagovala blagim padom – više na gubitak apsolutne vlasti desnice nego na uspon nekonvencionalne levice.
.jpg)
