Izvor: Vostok.rs, 06.Jan.2012, 18:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zatiranje srpske ćirilice – plan ili slučaj

06.01.2012. -

Ako bi se jedan univerzitetski obrazovan građanin Srbije, koji je nekim čudom zaspao početkom 1912. godine, kao srpska verzija Rip van Vinkla[1] (posrbimo mu ime – neka bude u skoro doslovnom prevodu: Rodoljub Pužić), i probudio se – ne posle 20 godina kao Rip, nego posle 100 godina – u 2012-oj godini, imao bi i čemu da se u Srbiji načudi. Kao obrazovan čovek, on je 1912. godine poznavao automobile i vozove, avione, telefon i telegraf, čitao novine >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i ilustrovane časopise, išao u bioskope, kupovao po tadašnjim moderno opremljenim radnjama... Sve sadašnje, savremene, moderne, verzije ovih stvari ga ne bi zapanjile. Brzo bi shvatio da je to posledica tehničkog usavršavanja, modernizacije, progresa i obradovao bi im se – ali jedna stvar bi ga zapanjila i izazvala krajnje mučan utisak: otkud tolika poplava "latinice" u Srbiji? Gde je nestala srpska ćirilica... i zašto? On, u Srbiji 1912. godine, nije mogao da zapazi nijednu knjigu, novinu, časopis, plakat, štampane na latinici u toj zemlji. Danas, u 2012-oj godini, šetajući, na primer beogradskom Knez Mihailovom, Rodoljub ne bi video nijednu ćiriličnu firmu, a morao bi se jako pomučiti dok na kioscima i u izlozima knjižara pronađe neki ćirilični naslov! On, naravno, nije mogao ništa znati o tome da je Srbija od kraja 1915. do kraja 1918. godine bila okupirana od strane Austrougarske, koja je zabranila ćirilicu – a kada bi to znao, onaj prizor u Knez Mihailovoj ulici ga ne bi zapanjio: samo bi sa setom pomislio da austrougarska okupacija još uvek traje! Uostalom, ko zna?! Njegovog modernog srpskog parnjaka po obrazovanju, ove, 2012. godine, to preovladavanje "latinice" uopšte ne bi začudilo. On ga čak ne bi ni zapazio. Još su se njegovi deda i otac, postepeno preparirani od lukavih i mudrih – i ne baš uvek nežnih političkih, policijskih i jezičkih "spin doktora" – navikli ne samo na pojavu nego i na sve veći prodor "latinice". Ubedili su ih da je ćirilica zastarela, da je ona odlika nazadnjaštva i mračnog nacionalizma, da je upotreba "latinice" dobra, lepa i korisna – jer i ona je navodno srpska, ona navodno olakšava komunikaciju sa modernim svetom, navodno olakšava učenje stranih jezika, navodno olakšava orijentaciju stranim turistima – i šta sve navodno ne – i sve to samo navodno lepo i fino.

Pokušajmo da pomognemo Rodoljubu, da i on shvati o čemu se radi(lo) – da zajedno pogledamo šta se to sve tokom proteklih 100 godina zbiva(lo) sa ćirilicom u publikacijama u Srbiji.

Ja nisam ni školovani filosof, ni jezikoslovac, ni bibliograf, nego samo običan lekar i zato sam neuk – ne znam kako treba voditi dubokoumna filosofsko-leksička istraživanja i izlaganja. Ali, pošto imam dosta iskustva u medicinskom istraživanju, opisivanju bolesti i medicinskim publikacijama, ja ću se u daljem izlaganju držati principa izlaganja kao kod izučavanja neke zarazne bolesti, što ovo, po mom mišljenju, i jeste.

Hajde da pogledamo kroz kakve je sve faze prolazila upotreba ćirilice u Srbiji tokom prethodnih 100 godina.

Materijal i metodi rada

Uz svest da još ne postoji sveobuhvatna bibliografija objavljenih tekstova na teritoriji Srbije za period 1912-2011. na srpskom jeziku, u radu se moralo ograničiti na – kao najbolji raspoloživi izvor podataka – podatke sa sajta Narodne biblioteke Srbije (www.nb.rs), odeljak «Katalozi/e-izvori», i preko Uzajamne baze podataka (COBIB.SR) – "Uzajamna bibliografsko-kataloška baza podataka, 2.373.977 zapisa" – vršiti istraživanje o broju raspoloživih podataka, odvojeno za kategoriju "knjige" (neperiodična izdanja), kao i za kategoriju "serijske publikacije" u daljem tekstu: periodika (novine, časopisi i sl.) za tekstove objavljene u različitim vremenskim odsečcima na srpskom jeziku[2], na teritoriji Srbije – kako na ćirilici, tako i na "latinici”. Razlozi za stavljanje "latinice” pod znake navoda su izloženi u odeljku "Diskusija”. Istraživanjem je tako (prema stanju sredinom decembra 2011. g.) obuhvaćeno 509.973 naslova knjiga i 21.543 naslova periodike objavljenih u Srbiji na oba pisma u periodu 1912-2011. godine.

Uzimajući u obzir istorijske činjenice koje su se odigrale na teritoriji Srbije tokom prethodnih 100 godina (političke promene, ratovi, teror, diktatura itd.), koji nisu mogli biti bez efekta na život naroda, a – samim tim i ćirilice, pokušalo se i da se bar u izvesnoj meri uspostavi korelacija sa tim, često tragičnim, događanjima i sagleda kakav je bio njihov uticaj na upotrebu ćirilice. Vremenski odsečci nisu dati u istovetnim dužinama – jer je egzistencija raznih državnih oblika (ili stranih okupacija) varirala, kao što su varirale i frekvencije relevantnih političkih i istorijskih događanja. Kako bi se razjasnila kvantitativna kolebanja upotrebe ćirilice, u poređenju sa "latinicom" , u tabelama su uz svaki vremenski odsečak i broj publikacija (knjiga i periodike) u pojedinom vremenskom odsečku, pominjani i oblici državne organizacije a u tekstu i datumi pojedinih istorijskih događaja.

Rezultati

Za osnovicu su uzeti podaci o broju knjiga i periodike objavljenih u poslednjim godinama pred i početkom Velikog rata u Kraljevini Srbiji (1912-1915. g.) – Tabela 1:

PERIOD

BR. NASLOVA

ĆIRILICA (%)

"LATINICA” (%)

PRIMEDBA

K Nj I G E

1912/1915

1697

1.669 ( 98,4)

28 (1,6)

Kralj. Srbija

P E R I O D I K A

1912/1915

123

118 (95,9)

5 (5,1)

Tabela 1

Tokom egzistencije Kraljevine SHS/Jugoslavije, do kraja 1944. g., broj latiničnih izdanja – kako knjiga, tako i periodike pokazuje izvestan porast (Tabela 2):

PERIOD

BR. NASLOVA

ĆIRILICA (%)

"LATINICA” (%)

PRIMEDBA

K Nj I G E

1919/1944

31.574

28.116 ( 89)

3.458 (11)

Kralj.SHS/Jugoslav.

P E R I O D I K A

1919/1944

2.902

2.475 (85,3)

427 (14,7)

Tabela 2

Odnosi ćirilice i "latinice" u objavljenim publikacijama perioda 1945-1962. g., prikazani su u Tabeli 3:

PERIOD

BR. NASLOVA

ĆIRILICA (%)

"LATINICA” (%)

PRIMEDBA

K Nj I G E

1945/1946

2.815

2.383 (84.6)

432 (15,4)

DFJ/FNRJ

1947/1951

8.430

6.015 (71,4)

2.415 (28,6)

FNRJ

1952/1962

30.842

16.327 (53,6)

14.153 (46,4)

FNRJ

P E R I O D I K A

1945/1946

352

256 (72,7)

96 (27,3)

1947/1951

704

450 (63,9)

254 (36,1)

1952/1962

2.108

1.006 (47,7)

1.102 (52,3)

Tabela 3

U sledećem periodu, zaključno sa 1991. g., (Tabela 4), trend opadanja izdavanja ćiriličnih knjiga i periodike se pojačano nastavlja:

PERIOD

BR. NASLOVA

ĆIRILICA (%)

"LATINICA” (%)

PRIMEDBA

K Nj I G E

1963/1972

45.721

19.156 (41,9)

26.563 (58,1)

SFRJ

1973/1982

72.683

27.710 (38,1)

44.972 (61,9)

SFRJ

1983/1991

69.639

23.484 (33,7)

46.152 (66,3)

SFRJ

P E R I O D I K A

1963/1972

2.356

1.086 (46,1)

1.273 (53,9)

1963/1972

2.841

1.305 (45,9)

1.535 (54,1)

1983/1991

1.844

821 (44,5)

1.022 (55,6)

Tabela 4

Stanje ćirilice u srpskom izdavaštvu perioda 1992-2000. g., prikazano je u Tabeli 5:

PERIOD

BR. NASLOVA

ĆIRILICA (%)

"LATINICA” (%)

PRIMEDBA

K Nj I G E

1992/2000

86.976

52.612 (60,5)

34.365 (39,5)

SRJ (od 27.04.1992)

P E R I O D I K A

1992/2000

4.590

2.572 (56,1)

2.018 (43,9)

Tabela 5

Na Tabeli 6 se vidi kako se kretalo učešće ćirilice u Srbiji po prelazu vlasti u ruke DOS-a:

PERIOD

BR. NASLOVA

ĆIRILICA (%)

"LATINICA” (%)

PRIMEDBA

K Nj I G E

2001/2008

111.127

56.353 (50,7)

54.774 (49,3)

SCG/ Rep. Srbija

P E R I O D I K A

2001/2008

2.884

1.089 (37,8)

1.794 (62,2)

Tabela 6

Poslednji posmatrani period, 2009-2011, prikazan je u Tabeli 7:

PERIOD

BR. NASLOVA

ĆIRILICA (%)

"LATINICA” (%)

PRIMEDBA

K Nj I G E

2009/2011

48.469

23.370 (48,2)

25.099 (51,8)

Republ. Srbija

P E R I O D I K A

2009/2011

839

325 (38,7)

514 (61,3)

Tabela 7


Radi lakšeg uvida u ritam potiskivanja ćirilice u periodu komunističke vladavine, kao i u sadašnjem demokratskom periodu, oni podaci koji su detaljno dati u tabelama daju se sumarno i u obliku dva grafikona. Oni, ukoliko se nastavi sadašnji trend, prognoziraju nestanak ćirilice 2050-2060. godine:

Grafikon 1: Procentualno učešće ćirilice i "latinice" u izdavanju knjiga u Srbiji 1912-2011.

Grafikon 2: Procentualno učešće ćirilice i "latinice" u izdavanju periodike u Srbiji 1912-2011.

DISKUSIJA ..... - NASTAVAK

Izvor: nspm.rs

Nastavak na Vostok.rs...