Izvor: Politika, 12.Dec.2010, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapadna Evropa – poprište džihada
Posle subotnjih eksplozija bombi u Stokholmu, dat znak za uzbunu širom Evrope: strahuje se od napada na tržne centre i na Rajhstag u Berlinu
Posle subotnjih eksplozija u najužem centru Stokholma – u luksuznoj tržnoj ulici Drotningatan, u pešačkoj zoni, detonirale su dve eksplozivne naprave, dve osobe su povređene, atentator je usmrćen – nema više sumnje da je džihad prenesen u srce zapadne Evrope. Uprkos izjavama nadležnih iz vlade i zvaničnim procenama bezbednosnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << službi da je reč o delu izolovanog, ekscentričnog pojedinca, obaveštajni i bezbednosni stručnjaci listom ističu da su bombe koje su eksplodirale u švedskoj prestonici – najava onoga što bi moglo da zadesi srednju i zapadnu Evropu.
Od Alpa do Baltika dat je znak za uzbunu. Istini na volju, uzbunjivanje nije zateklo nadležne nespremnim. Na osnovu obaveštajnih saznanja, u zapadnoevropskim zemljama su još potkraj septembra pojačane mere bezbednosti, pripravnost antiterorističkih jedinica podignuta je na najviši nivo: takve pripreme se ne vrše ako nema pouzdanih podataka o predstojećim terorističkim atacima. Međutim, do minulog vikenda vladala je nedoumica kada bi teroristi mogli da izvedu planirane atentate. Sada se pretpostavlja da je orijentacioni datum za početak džihada veliki hrišćanski praznik, Božić.
Pokušaj mladog Iračanina, teroriste, da na šest različitih mesta u pešačkoj zoni Stokholma postavi i aktivira paklenu mašinu, ukazao je na krajnji cilj njegovih nalogodavaca: hrišćanskom stanovništvu trebalo je uoči priprema za praznik Hristovog rođenja predočiti da njihove vlade i vojnici na drugim krajevima sveta vode malo računa o hrišćanskim načelima.
Vodeći švedski stručnjak za pitanja odbrane od terorizma Magnus Ranstorp, direktor istraživačkog instituta Svidiš difens koledž, ukazao je u svojoj analizi subotnjeg atentata na činjenicu da je terorista (navodno je reč o 28-godišnjem Iračaninu iz gradića Trans na jugu Švedske) nosio sa sobom nekoliko eksplozivnih naprava i ranac krcat ekserima. „Naum je bio da se u seriji eksplozija povredi što više prolaznika i izazove panika među stanovništvom“, istakao je Ranstorp. On je dodao da irački terorista, sasvim izvesno, nije bio bombaš samoubica: „Poginuo je prilikom detonacije druge bombe od ukupno šest, što navodi na zaključak da je reč o nesrećnom slučaju.“ Po mišljenju ovog eksperta, to ukazuje na „novi kvalitet“ u orijentaciji atentatora: više nije reč o teroristima koji se žrtvuju, već o atentatorima koji nastoje da ostanu živi, ne bi li, potom, izveli nove akcije.
Saznanje da bi cilj terorista mogli da budu božićni i novogodišnji bazari, gde se okupljaju hiljade potencijalnih kupaca, podstaklo je širenje straha pred džihadom širom Evrope, pre svega u zemljama koje su u okviru međunarodnih snaga (sa)učestvovale u ratovima u Iraku, odnosno „daju doprinos“ u takozvanim mirovnim operacijama u Avganistanu.
Ponajviše se, međutim, strahuje u Nemačkoj. Obaveštajna saznanja vodećih bezbednosnih agencija, naime, upućuju na zaključak da su ciljevi u Nemačkoj ovoga puta odabrani kao mete za najspektakularnije terorističke akcije. Da li je, pri tom, glavna meta Rajhstag u Berlinu, kako spekulišu nemački mediji, pozivajući se na izvore u obaveštajnom miljeu, ili je, ipak, izabran neki drugi cilj, predmet je nagađanja javnosti ali i grozničavih razmišljanja obaveštajnih analitičara.
Jerg Cirke, šef nemačke kriminalističke službe BKA, izjavio je, neposredno posle bombaškog napada u centru švedske prestonice, da slično ne može da se desi u Nemačkoj, ne samo zbog najobimnijih mera predostrožnosti ikada sprovedenih u toj zemlji, već i zbog, kako tvrdi, pouzdanih informacija da se od tog nauma (razmatran je u načelu) odustalo.
S obzirom na to da se Cirke pozvao na dojavu „ubačenog agenta“, nemački mediji su postavili cinično pitanje: „Znaju li i ovdašnji, potencijalni teroristi da je akcija odložena?“ A u centrali unutrašnje obaveštajne službe BND, u Opulahu kraj Minhena, dodaje se da se svi potencijali njihove službe usredsređuju na velike tržne centre, pešačke zone, kulturne spomenike. „U decentralizovanoj terorističkoj organizaciji poput ove ne sme se polaziti od pretpostavke da se naređenja striktno sprovode u delo – mogućnost individualne neposlušnosti s katastrofalnim posledicama uvek postoji.“
Miloš Kazimirović
objavljeno: 13.12.2010.
