Izvor: Politika, 24.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamerke Obami da „nije patriota”
Uspesi ilinoiskog pretendenta za predsednika SAD, nagnali njegove protivnike da pokušaju da ga „pokopaju”
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. februara – Čovek koji želi da preuzme vlast u Americi nije patriota i pripada frakciji kojoj je najvažnije da je oblati – nova je etiketa koju ovdašnji konzervativni krugovi „lepe” Baraku Obami, trenutnoj „zvezdi” stranačkih kampanja za predsedničku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nominaciju. Uspesi ilinoiskog, demokratskog, pretendenta za predsednika SAD toliko su, naime, zbunili i uzbunili rivale, da oni sada nastoje da ga na razne načine „pokopaju”, ne libeći se ni zadavanja niskih udaraca, u vidu primedbi da „ nije odan svojoj zemlji”.
Na jednom internet sajtu se čak pojavila tvrdnja da je Obama – „musliman čiji je cilj da razori SAD”. Poziva se, pri tom, na okolnost da mu je srednje ime Husein, da je sin Kenijca islamskih korena, iako je on lično hrišćanin, pripadnik protestantske Ujedinjene Hristove crkve.
Na tapetu se kao ličnost „klimavog rodoljublja” našao i zbog okolnosti – da je skinuo s revera značku sa američkom zastavom, koja je ovde postala gotovo obavezno obeležje imidža političara, posle terorističkih napada 11. septembra 2001. na Njujork i Vašington. Zamera mu se i što je u jednoj prilici snimljen kako ne drži ruku na grudima, kako se to ovde mahom čini, za vreme intoniranja nacionalne himne.
Kao „šlag na tortu”, ti krugovi su uzeli izjavu njegove supruge Mišel da se sada „prvi put, otkako je odrasla, ponosim svojom zemljom, ne samo zato što Baraku ide dobro (u kampanji) nego zato što vidim da narod vapije za promenom”. Bračni par Obama je odmah objasnio da se mislilo na „politiku u SAD”, a ne na naciju, ali packe nisu prestale. „Uvek sam bila i biću ponosna na moju domovinu”, izjavila je, u vidu kritičke replike, Sindi Mekejn, supruga republikanskog favorita Džona Mekejna.
Obama je svojevremeno objasnio da je pomenuti bedž skinuo jer ga smatra „zamenom za istinski patriotizam” i da je njegov izborni program „svedočanstvo patriotizma”. Među biračima zasad prevladava vera u njegove reči – dosad je dobio više glasova nego bilo koji pretendent u obe stranke.
Ali, hroničari podsećaju da bi „patriotska uverljivost” mogla da preraste u jedan od glavnih „testova podobnosti”. Na prošlim predsedničkim izborima baš na tom „kamenu” se sapleo demokratski kandidat Džon Keri, kome je prebacivano i to što su ga „u inostranstvu, pogotovu u Evropi, podržavali više nego Džordža Buša”.
Protivnici sada prebacuju Obami da nije „čist Amerikanac”, da njegovu pobedu priželjkuju „oni koji ne vole realnu Ameriku”. Pa i da je programski blizak „evropskom modelu” (koji se ovde smatra zastarelim i neprihvatljivim), a da se dosad nije oprobao u spoljnoj politici"
Komentator „Vašington posta” danas, međutim, poručuje da bi Obama mogao da popravi sada prilično loš imidž Amerike u svetu, do čega je, po anketama, biračima takođe veoma stalo. „Zamislite Obamin prvi predsednički put u inostranstvo – mase na ulicama Moskve, Kaira, Najrobija, Šangaja, Pariza, Islamabada. Zamislite i prvu predsedničku posetu Mekejna istim tim gradovima – doček s poštovanjem, ali i s možda malo straha. Pa recite – koji bi imidž učinio Ameriku jačom i bezbednijom u 21. veku”. I zaključuje: „Obamino neiskustvo moglo bi, paradoksalno, da podupre njegov ključni argument – da može da podari Americi novi start.”
Iskustvo je važno, ali može da bude i prevaziđeno, sugeriše autor uz napomenu da se svet brzo menja i da, na primer, ne pomaže više hladnoratovski mentalitet. „Samo u Americi, Mekejn može da vodi ozbiljnu predsedničku kampanju kao simbol prošlosti” (vijetnamski veteran).
Originalnosti time nisu iscrpljene. Prvi put ozbiljnu šansu da dođe na čelo države ima jedan crnac – i političar koji, za razliku od rivala (Hilari Klinton u stranci i Mekejna u finalu) nije glasao za rat protiv Iraka, poveden na pogrešnim pretpostavkama – Barak Obama.
M. Pantelić
[objavljeno: 25/02/2008]
