Izvor: Vostok.rs, 13.Dec.2023, 19:37

Zaharova: Zapad kolonijalnom upravom ruši Dejton, a Srbija daje primer odgovorne i uravnotežene politike

  Povodom 28. godišnjice potpisivanja Opšteg okvirnog (Dejtonskog) sporazuma o miru u Bosni i Hercegovini
Pre 28 godina, 14. decembra 1995. godine, u Parizu je potpisan Opšti okvirni sporazum o miru u Bosni i Hercegovini – poznat i kao Dejtonski sporazum, pošto su tekst prethodno parafirali strane u Dejtonu, Ohajo, SAD. Ruska Federacija je bila jedna od država svedoka tog istorijskog događaja.
Time je okončan krvavi etnički sukob koji je potresao Balkan od 1992. do 1995. godine. Nova Bosna i Hercegovina, njeni entiteti – Republika Srpska i Federacija Bosne i Hercegovine, njeni narodi – Srbi, Bošnjaci i Hrvati, koji su dobili državotvorni status, zajedno sa ostalim građanima zemlje mogli su da započnu izgradnju mirnog života i uspostavljanju međusobnog razumevanja.
Mirovnim sporazumom su dijalog ravnopravnih naroda države, kompromis i konsenzus postali kompleksna osnova postkonfliktne strukture.
Za skoro tri decenije od potpisivanja mirovnog sporazuma, Bosna i Hercegovina je prešla dug put. Istovremeno, vidimo da je još uvek teško govoriti o istinskom međunacionalnom pomirenju, o kojem su svi sanjali u vreme zaključivanja Dejtonskog sporazuma. I to nije iznenađujuće na fonu koordinisanih pokušaja spoljnih i unutrašnjih „igrača“ da torpeduju njegove temelje.
Kao država svedok potpisivanja sporazuma, ne možemo da zatvaramo oči na to kako se, uz podršku i „pomoć“ zapadne zajednice, ulažu napori da se naruše postulati ravnopravnosti tri naroda i dva entiteta, uništava se višenacionalni karakter zemlje i sprovodi unitarizacija Bosne i Hercegovine na bazi neoliberalnih koncepata – suprotno dejtonskim principima.
Očigledno je da je algoritam podele vlasti predviđen sporazumom prestao da odgovara onima koji nastoje da nasilno uvuku Bosnu i Hercegovinu u evroatlantske mreže.
Transformacija Aparata Visokog predstavnika od mehanizma pažljivog spoljnjeg podsticanja bosansko-hercegovačke samostalnosti u instrument gušenja bilo kakvih manifestacija suverenih prava naroda u zemlji ne može se nazvati drugačije nego direktno nasilje nad mirovnim sporazumom. Neverovatno je da je u 21. veku u Evropi, naporima Brisela, Vašingtona i Londona, stvoren sistem kolonijalne uprave u nezavisnoj Bosni i Hercegovini, na čije je čelo, voluntarističkom odlukom tih istih metropola, postavljena marioneta lutka koja glumi da je gospodar sudbine svih.
Ali to je tako. Principi mirovnog sporazuma su odbačeni i drsko pogaženi. I to se tendenciozno tumači u korist spoljne agende koja nema veze sa interesima i težnjama naroda Bosne i Hercegovine.
Više puta smo upozoravali na opasnost od takvog odnosa prema Dejtonu, koji je bremenit rušenjem fino podešene ravnoteže. Posledice mogu biti katastrofalne.
Na godišnjicu potpisivanja Mirovnog sporazuma još jednom pozivamo na odgovoran pristup u cilju održavanja stabilnosti i bezbednosti na Balkanu u strogom skladu sa normama i principima međunarodnog prava.
Sa svoje strane, nastavljamo linijom njihove bezuslovne odbrane i poštovanja i spremni smo na konstruktivnu i ravnopravnu interakciju u tom pogledu sa svim partnerima.
Pitanje: U Srbiji će se 17. decembra održati vanredni parlamentarni izbori. Srbija ostaje fokusirana na pridruživanje EU, ali takođe ima za cilj saradnju sa Rusijom i Kinom. Kakve su perspektive takve viševektorske saradnje?
Odgovor: Hajde da pogledamo činjenice. Oni ukazuju da se rusko-srpska saradnja stabilno razvija, uprkos sve većim poteškoćama na međunarodnoj sceni, koje stvaraju Amerikanci i EU, posebno za Srbiju i njeno rukovodstvo. Sve to je beskoristan pokušaj da se nametne neograničena dominacija Zapada, i na Balkan, kao i da se taj stav nametne Beogradu.
U Vašingtonu ne žele da shvate da se situacija radikalno menja i da svet postaje drugačiji. Ona se menja i globalno (govorim o multipolarnosti) i u „zoni“ antiruskog hibridnog rata koji je pokrenuo Zapad. Oni treba realistično da tome pristupe i da, u skladu sa tim, Beogradu ne nameću „recepte” koji sigurno neće funkcionisati.
Što se tiče razvoja saradnje van spoljnog perimetra EU, svaka istinski suverena država ima prirodnu želju da ima razgranate spoljne veze. To je aksioma međunarodnih odnosa. Međutim, zapadnjaci (posebno sada) su ti koji ubijaju viševektorsku spoljnu politiku u nizu zemalja. Oni nameću veštačku dilemu po principu „ko nije sa nama, on je protiv nas“ ili izbor po principu „ili-ili“. Ne „i-i“, već „ili-ili“ sa odgovarajućim fatalnim pretnjama. Pribegavaju najbrutalnijim metodama pritiska na članove međunarodne zajednice.
U uslovima nastupajuće multipolarnosti ne bi trebalo da bude mesta za takve metode i praksu. Tada će moći da se govori o izgradnji normalne i ravnopravne saradnje uz međusobno poštovanje između država koje se nalaze u različitim geografskim i društveno-političkim koordinatama.
Vidimo kako rukovodstvo Srbije pokušava da se odupre spoljnim pokušajima da se naruši njena interakcija sa nizom stranih država, među kojima i sa Rusijom, a vidimo i odlučnost u odbrani svojih nacionalnih interesa. Takva pozicija Srbije može zaista biti primer odgovorne i uravnotežene politike.
Izvor: srbratstvo.ru (F)

Nastavak na Vostok.rs...

Radio Televizija Vojvodine: Dejtonski mirovni sporazum - 28 godina od potpisivanja