Izvor: Blic, 28.Jun.2010, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za vreme samita G20 u Hantsvilu sevali plastični meci
Lideri 20 vodećih zemalja sveta juče su u Kanadi, tokom drugog i završnog dana proširenog sastanka G20, nastojali da postignu saglasnost oko toga kako ojačati još uvek krhko stanje svetske ekonomije, dok je u neposrednoj blizini ovog skupa na ulicama Hantsvila, gradića severno od Toronta, besneo pravi rat policije i antiglobalista. Na obezbeđenje samita potrošena je 1,1 milijarda dolara, ali su neredi izbili i pored prisustva 19.000 policajaca. Brojčano nadmoćna policija upotrebila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je i plastične metke kako bi rasterala demonstrante. Na obezbeđenje samita potrošena je 1,1 milijarda dolara, ali su neredi izbili i pored prisustva 19.000 policajaca
Dejvid Miler, gradonačelnik Toronta, osudio je nasilje u Hantsvilu, ali je istakao da je mala grupa ljudi odgovorna za nerede.
"Relativno mala grupa ljudi došla je isključivo sa namerom da ošteti imovinu i sprovodi nasilje. To su kriminalci koji su došli samo da bi kršili zakon", rekao je Miler.
Protesti oko 10.000 ljudi počeli su mirno, ali su potom prerasli u žestoko nasilje pošto se grupa maskiranih anarhista odvojila od većine, razbijajući izloge na prodavnicama i bankama i zapalivši Molotovljevim koktelima najmanje tri policijska automobila. Mišel Marfi, portparolka policije, objavila je da je tokom nasilnih protesta u Hantsvilu uhapšeno 412 ljudi protiv kojih će biti podignute optužnice, između ostalog i zbog napad na policiju.
Prethodni skupovi svetskih lidera takođe su bili meta antiglobalista. Pre 11 godina oko 50.000 demonstranata prekinulo je zasedanje Svetske trgovinske organizacije u Sijetlu, a na sastanku G20 u aprilu prošle godine u Londonu nekoliko hiljada ljudi je protestovalo, dok je jedan čovek poginuo u sukobu sa policijom. Na prošlom samitu G20 u američkom gradu Pitsburgu policija je ispalila suzavac na demonstrante.
Predstavnici zemalja članica G20 okupili su se u Hantsvilu neposredno nakon samita G8, koji je okončan u subotu i na kome su lideri najvećih svetskih ekonomskih sila Iranu i Severnoj Koreji, zbog nepoštovanja pravila međunarodne zajednice, nametnuli nepokolebljive zahteve.
Zvaničnici SAD pozvali su vodeće svetske privrede da se usredsrede na povratak privrednog rasta, što je bio potez koji je najveću svetsku ekonomsku silu donekle suprotstavio evropskim zemljama, među kojima su neke upravo donele odluku o kresanju izdataka, radi smanjenja budžetskog deficita.
"Ovaj samit mora u osnovi biti posvećen privrednom rastu, a izazov sa kojim se mi, kao G20, suočavamo leži u potrebi da svi delujemo tako da ojačamo izgleda za ovaj rast", izjavio je Timoti Gajtner, američki ministar finansija. On je bio kritičan prema zemljama kao što su Nemačka, Britanija i Japan, koje su prema njegovom mišljenju prebrzo krenule u smanjivanje budžeta. U ime Evrope govorio je Nikola Sarkozi, francuski predsednik, koji je insistirao na tome da po pitanju deficita ne postoji dubok raskol između dveju strana Atlantika.
Uprkos javnom zalaganju Obamine administracije za više podsticajnih mera, SAD će pristati uz druge svetske lidere koje više zabrinjava narastanje duga i pridružiće im se u preuzimanju obaveze da se budžetski deficit do 2013. smanji za polovinu.
Obama i Kameron razmenili piva
Barak Obama, predsednik SAD, i Dejvid Kameron, britanski premijer, ispunili su uslov iz opklade u pivo uoči nedavnog meča Engleska - SAD na Mondijalu u Južnoj Africi. Pošto se utakmica završila bez pobednika, oba lidera su na samit u Toronto doneli po flašu piva. Kameron je dobio čikaško pivo „gus ajlend 312", dok je Obami iz Engleske stiglo pivo „hobgoblin".
Ključna pitanja na samitu G20
Za detaljniji prikaz kliknite ovde [+]
REFORMA PROPISA O BANKAMA
G20 se obavezala da do kraja 2012. uvede mnogo veće zahteve kada je reč o bankarskom kapitalu i likvidnosti, kako bi se sprečilo da se ponovi finansijska kriza koja je 2008. gurnula banke na rub kolapsa.
Banke tvrde da će predlog da one održavaju veću količinu kapitala i likvidnost i stroži zakonski propisi smanjiti privredni rast u SAD, evrozoni i Japanu za 3 odsto tokom narednih 5 godina i da će tamošnje privrede koštati deset miliona radnih mesta.
OPORAVAK
Mnoge evropske vlade, uključujući i vladu Velike Britanije, primenile su stroge mere štednje kako bi smanjile nivo državnog duga.
Barak Obama, predsednik SAD, upozorava da bi drastična kresanja javnih izdataka mogla da ugroze osetljiv proces globalnog oporavka i izazovu rizik od depresije poput one iz 30-ih godina prošlog veka.
SANKCIJE PROTIV IRANA
Američki, britanski i lideri drugih zemalja EU, kao i ruski predsednik Dmitrij Medvedev, podržavaju napore da se zaoštre sankcije UN prema Iranu zbog njegovog nuklearnog programa, ali dve od preostalih članica G20, Turska i Brazil, ne slažu se sa tim.
MEĐUNARODNA POMOĆ
Obećanja lidera G20 sa prethodnih samita nisu ispunjena. Prema pregledu koji objavljuje UN, bogate zemlje neće uspeti da obezbede 20 od 550 milijardi dolara obećanih za ostvarivanje Milenijumskih razvojnih ciljeva.
AVGANISTAN
Predsednik Obama je izložen pritisku da drugim liderima pokaže da će se borba protiv talibana nastaviti, uprkos smenjivanju generala Stenlija Mekristala.
Džulija Gilard, nova premijerka Australije, tvrdi da će Kanbera ostati na dosadašnjem kursu, ali Kanada, Holandija i Poljska planiraju da povuku svoje snage iz Avganistana.
Izvor: ISU, Slika: Gugl Ert
.jpg)
