Izvor: Blic, 10.Maj.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za odbranu valute 60 milijardi evra
Elena Salgado, ministarka finansija Španije koja predsedava EU, izjavila je uoči jučerašnjeg sastanka ministara finansija Unije u Briselu da će oni braniti evro i učiniti sve što je neophodno da postignu taj cilj. Ministri su na vanrednom samitu raspravljali o mehanizmu za stabilizaciju evrozone, kojim bi trebalo da se uspostavi fond vredan oko 60 milijardi evra.
Lideri EU su se u subotu dogovorili da osnuju ovaj krizni fond za svih 16 partnera evrozone. Stoga su ministri >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << finansija juče na neradni dan doputovali u Brisel na razgovore o hitnim merama kojima bi se sprečilo širenje grčke dužničke krize na druge zemlje koje koriste zajedničku evropsku valutu. Namera im je bila da postignu dogovor pre današnjeg otvaranja berzi kako bi se sprečile špekulacije na tržištima, koje bi mogle da ugroze stabilnost evra.
Salgadova je rekla da Španija, koja se smatra zemljom sa najvećim finansijskim problemima posle Grčke zbog svoje zaduženosti i deficita, ne namerava da zatraži pomoć iz novog fonda. Kristin Lagard, francuska ministarka finansija, ocenila je sastanak predstavnika 27 zemalja članica EU kao veoma važan za Evropu jer je imao za cilj održavanje stabilnosti u evrozoni i
stabilnosti na tržištu. Jozef Prel, austrijski vicekancelar i ministar finansija te zemlje, ocenio je situaciju u vezi sa evrom kao najkritičniju i najzategnutiju u poslednjih nekoliko decenija, ali da se i ona može rešiti.
Ministri su želeli da definišu evropski stabilizacioni mehanizam iz koga bi zemlje izložene izuzetno velikom pritisku finansijskih tržišta mogle da povlače kreditne linije. Radi se o mehanizmu koji bi obezbedio „sigurnosnu mrežu" i za druge države evrozone sa velikim dugovima i niskim rastom, poput Portugala, Španije i Irske.
U javnost nije procurilo mnogo pojedinosti o prirodi stabilizacionog mehanizma EU. Diplomate kažu da bi fond mogao da se finansira emisijom obveznica EU, za šta se Unija opredelila kada je trebalo obezbediti hitan zajam Mađarskoj i Letoniji 2008. godine.
Obama zabrinut
Barak Obama, predsednik SAD, rekao je da je veoma zabrinut zbog grčke finansijske krize i njenog uticaja na evropsku i američku privredu. On je ocenio da je Grčka izradila plan koji zahteva teške mere. „Za SAD i za Rusiju bilo bi dobro da možemo da stabilizujemo stanje u Evropi", dodao je Obama.
