Izvor: Politika, 08.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlast na iskušenjima
Ankete davale prednost opozicionim demokratama, dok su vladajući republikanci u finišu nastojali da sačuvaju dominaciju u Kongresu. – Glasanje i kao referendum o politici prema Iraku
Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 7. novembra – Američka vlast danas je bila na velikim iskušenjima i polagala jedan od najtežih testova pred sopstvenim narodom, jer su na parlamentarnim izborima, mimo običaja za ovakve prilike, građani ocenjivali i njen učinak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u odnosima sa svetom, a naročito – tekuću ratnu politiku. Iako se glasalo za kongresmene, bio je to svojevrstan referendum o strategiji Džordža Buša i njegovih republikanaca na bojištu u Iraku – slaže se većina istraživača javnog mnjenja, zvaničnika i analitičara.
Time je opovrgnuta ovdašnja izreka da je "u celini uzev politika lokalna stvar". Globalizatorska Amerika je, naime, doživela da i sama bude globalizovana, ne samo ekonomski nego i politički, tako da najveća spoljna vojna intervencija supersile uzdrmava njenu sopstvenu vlast.
Kakve će izborne rezultate proizvesti taj bumerang efekat, videće se tek sutra po beogradskom vremenu, zbog razlike u satnici (ovde je šest sati manje nego tamo). Uoči izjašnjavanja, ankete su jednodušno predviđale da će opoziciona Demokratska partija bolje proći od vladajuće Republikanske partije, ali da je neizvesno u kojoj će se meri promeniti odnos snaga u dvodomom Kongresu.
Mahom je prognozirano da demokrate imaju veliku šansu da osvoje većinu u Predstavničkom domu, za šta im je bilo potrebno da od republikanaca "preotmu" 15 od ukupno 435 mesta, dok je trka za 33 "otvorena" mesta, od ukupno 100, u Senatu ostala neizvesna "do poslednjeg daha" konkurenata i birača. Opozicija je bila uverljivija kad je kritikovala vlast nego kad je iznosila sopstvene projekte, pri čemu je prevladavao poklič: "Glasajte za nas jer mi možemo da nađemo izlaz iz iračkog ćorsokaka u koji nas je uvalila administracija Džordža Buša."
Republikanci su u finišu donekle popravili rejting, takođe – više pokušajima dezavuisanja rivala nego isticanjem sopstvenih rezultata. Predsednik Buš je tokom njegove predizborne turneje u prilog partijskim kolegama, na mitinzima u 10 saveznih država upozorio da "demokrate samo kritikuju, da je njihov plan za Irak – poraz SAD" kao i "da rat nije prilika da se politika poveri opoziciji".
Ali "građani više ne veruju predsedniku kad priča o ratu" – uzvratio je šef Demokratske partije Hauard Din. Aludirao je, pri tom, na činjenicu da se anketna podrška Bušu mahom kreće ispod 40 odsto.
Raslojavanje je povremeno dramatično i unutar iste političke snage. Tako je republikanski kandidat za guvernera Floride, što je mesto na kojem ističe mandat Bušovom mlađem bratu Džebu, odbio da se pojavi zajedno sa šefom Bele kuće, jer je procenio da bi mu takvo "društvo" smanjilo izglede za izbornu pobedu.
Republikanski agitatori su poslednjih dana preduzeli snažnu ofanzivu za pridobijanje birača. Zvali su telefonom u kasne sate i pristalice opozicije, primenjujući trik da tobože govore u njeno ime, kako bi sagovornike zadržali na vezi, da bi im na kraju "zakucavali" poruku u prilog vlastima. Demokrati su, stoga, najavile tužbe za – uznemiravanje birača...
Vođi vladajuće stranke veruju da će građani prepoznati vrednosti njenog učinka. Pri tom kao plus za sebe ističu i okolnost da je Sadam Husein osuđen na smrt i "da su i Amerika i svet sigurniji bez takvog tiranina". Računaju da će birači "umeti da cene" i ovdašnji privredni rast, skok vrednosti berzanskih akcija, nisku stopu nezaposlenosti...
Demokrate pak naglašavaju da je rat u Iraku "najlošiji potez jedne ovdašnje vlasti u novijoj istoriji", da tamo uzaludno ginu američki vojnici i da se uzaludno troše milijarde dolara poreskih obveznika koje bi bile bolje uložene u zdravstvo, prosvetu i jačanje prilično oslabljene srednje klase. Uz to navode niz korupcionaških i seksualnih skandala u redovima republikanaca koji su se dosad dičili "moralnom superiornošću".
Za sadašnja međustranačka prepucavanja hroničari kažu da spadaju među "najprljavija i najskuplja". Na sve strane zadaju se "niski udarci" a pljušti i kiša novca – smatra se da je ukupno u kampanji potrošeno više od dve milijarde dolara.
Zaoštravanje bi moglo da dovede i do – pozitivnog fenomena. Predviđa se, tako, povećan odziv birača koji se – u ovakvim situacijama kad se ne glasa za šefa države – kreće oko 40 odsto.
Povećane su već strepnje za regularnost glasanja. Stručnjaci tvrde da mnoge glasačke mašine, nalik bankomatima, nisu pouzdane pa da bi mogle da "iskrive" rezultate izjašnjavanja.
Posmatračima je, naravno, krajnje čudno da najmoćnija tehnološka sila pati od tehnoloških tegoba koje dovode u pitanje regularnost izbornog sistema. Anketa organizacije "Pju" je upravo potvrdila da Amerikanci manje veruju u tačnost prebrojavanja glasova nego mnoge druge industrijski razvijene nacije. Procenat tog poverenja je, na primer, u susednoj Kanadi 87, u Francuskoj 85, Nemačkoj 84, Britaniji 80, Španiji 75, a ovde tek – 66 odsto.
Dok ovo javljamo, glasanje je u toku. Na pojedinim mestima se otežu redovi.
S nestrpljenjem se očekuje da se vidi u kojoj će meri situacija na bojištu uticati na rezultate na biralištu. Paradoks je, pri tom, da do pojačane diferencijacije oko spoljne politike dolazi na izborima za funkcionere koji nisu nadležni za spoljnu politiku, jer je ona u nadležnosti šefa države o kome će se glasati tek za dve godine.
Poznavaoci, ipak, predočavaju da bi eventualna pobeda opozicije mogla da oteža sprovođenje predsednikovih međunarodnih poteza. Na primer – neizglasavanjem zatraženih povećavanja izdataka za rat u Iraku...
Momčilo Pantelić
[objavljeno: 08.11.2006.]
