Izvor: Blic, 05.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vlasnici države?
Malo-malo, pa se neki ministar oglasi pretnjom. Da će otpustiti radnike koji se žale na ovo ili na ono. Da će nešto dati ili uskratiti. Da će tamo nekom „pokazati svog boga". Poslednji put je to učinio ministar ekonomije upozorivši radnike iz nekog preduzeća sa juga Srbije da će izgubiti posao. Na stranu sad to što su ministrove reči odjeknule neprijatno. Što, najzad, nije ni važno. Ono što jeste važno je pitanje ko je ministra ovlastio da odlučuje o sudbinama radnika? Da li >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je on, možda, vlasnik te fabrike? Koliko znamo, samo je ministar. Kao takav svakako ima prava da brani i obrazlaže odluke svog ministarstva i druge vladine mere kao što radnici imaju prava da se o tim merama izjašnjavaju. Takođe da javno izražavaju nezadovoljstvo. To, naravno, ne znači da su obavezno uvek u pravu, ali neka javnost i za to nadležne institucije procene čiji razlozi pretežu. Ako, umesto toga, ministar poseže za pretnjama, on uveliko prekoračuje svoja ovlašćenja.
Teško da bi takvim ponašanjem (bolje reći ispadima), nezavisno od toga kakav je ministar, opstao bilo gde u svetu. Svuda tamo gde se radnici ne plaše da svoja prava brane i pred sudom i na ulicama. Ovde je, naravno, sve moguće. I to da ministar ekonomije preti radnicima da će, samo zbog toga što su nezadovoljni svojim položajem, izgubiti posao. Kakav je to, najzad, socijalni dijalog ako se nezadovoljstvo već u začetku guši otvorenim pretnjama. Ministar ekonomije nije, najzad, jedini koji živi u nadmenom uverenju da vlast mora biti izuzeta od svakog osporavanja. Isti osioni ili samo nipodoštavajući odnos prema neistomišljenicima imaju i neki drugi ministri. Pa šta uobražavaju ti ljudi? Da im je sve dozvoljeno. Da su, umesto da služe državi, njeni vlasnici.
