Izvor: Vostok.rs, 15.Jan.2017, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika sibirska enciklopedija: Vodič kroz region
Sibirske avanture po abecednom redu
A - Altaj
Altaj se otkriva postepeno kada se krećete Čujskim auto-putem. To je glavna magistralna saobraćajnica gde ima i naglih zaokreta, i pejzaža radi kojih ćete poželeti da se zaustavite, i čobana sa njihovim specijalitetima nacionalne kuhinje.
Ilustracija: Lori/Legion-Media
„Marsovski“ reljef platoa Ukok može se istražiti u organizovanim putovanjima na konjima, a ako vam treba miran odmor, odsednite blizu Teleckog jezera, u odmaralištu „Birjuzovaja Katunj“.
Da biste se bliže upoznali sa kulturom i žiteljima južnog Sibira posetite Barnaul, Gorno-Altajsk ili art-selo Askat.
B - Bajkal
Najlakši i najbrži način da se sretnete sa Bajkalom je da odete u Listvjanku, do koje se od Irkutska stiže za jedan sat. Tu možete šetati obalom Bajkala, na pijaci možete kupiti dimljeni omulj (coregonus autumnalis), a sa vidikovca se pruža pogled na Angaru, jedinu reku koja izvire iz Bajkala. Na putu prema Listvjanki nalazi se muzej sibirske drvene arhitekture na otvorenom. Zove se Taljci.
Ilustracija: Shutterstock/Legion-Media
Ako želite da se bliže upoznate sa Bajkalom, posetite ostrvo Oljhon, gde možete odsesti u komfornim kućicama i odatle odlaziti u pešačke ili biciklističke pohode. Sportska i neobična varijanta poznanstva sa Bajkalom je učešće u međunarodnom Bajkalskom maratonu na ledu, ili poseta Bajkala zimi, kada prozirni bajkalski led neobično izgleda, ali i neobično zvuči.
U Irkutsku vredi pogledati sibirski barok i probati lokalne specijalitete: cujvan (pečene rezance sa mesom) i buze (peljmene kuvane na pari) uz tarasun (dvaput destilovanu votku od mleka). Gledajte ispred sebe dok hodate, jer je u centru grada na asfaltu nacrtana „zelena linija“ kojom se može peške stići od jednog arhitektonskog spomenika do drugog uz istovremeno upoznavanje istorije grada i njegovih žitelja. A ako želite da vidite celu Rusiju kroz prozor kupea, putujte na Bajkal Transsibirskom železnicom.
D – Drvena arhitektura
Ilustracija: PhotoXpress
Sibirski grad Tomsk je najveći svetski rezervat drvene arhitekture. Od ukupno 2.000 drvenih kuća 700 imaju status arhitektonskog spomenika. Preuzmite na internetu kartu Tomska i šetajte se prema toj karti ceo dan: od Voskresenske Gore, gde počinje drevni grad, do Tatarske Slobode sa stambenim kućama koje imaju izrezbarene ukrase na prozorima, od Kuće sa žar-pticama do Nemačke kuće. A i sami ćete pronaći dosta toga zanimljivog.
N – Nacionalna kuhinja
U Sibiru živi 30 različitih naroda i narodnosti, i svi pripremaju jela u skladu sa svojom originalnom kulinarskom tradicijom.
Ilustracija: Anton Petrov
Ukus zapadnog Sibira čine pite od sremze i šorski peljmeni sa semenkama sibirskog kedra. Ta jela pripremaju autohtoni narodi tajge. U severnom Sibiru se prave ledeni listići „stroganine“, „sibirski tartar“ ili „sugudaj“ od sveže ribe i dolganski hleb koji se peče na tiganju. Gostoprimljivi potomci nomada istočnog Sibira iznose na trpezu mirišljave peljmene kuvane na pari sa slanim čajem od mleka, a izdašna čorba „buhljor“ i zlataste krofnice „baursaki“ u ogromnim porcijama se nude gostima na jugu Sibira.
P – Planinski pohodi
U planinska područja Sibira organizuju se pohodi različite težine. Na Ergaki odlaze početnici i oni koji vole da lutaju po planinama najduže nedelju dana, bez suvišnog adrenalina. To je planinski venac u istoimenom parku prirode.
Ilustracija: Sergej Filinin
Altajske planine su pogodne za vas ako volite pohode sa pratiocem i konjem koji nosi rančeve. Iskusni alpinisti, koji vole da hodaju sa derezama po lednicima, treba da se otisnu na Beluhu – najvišu planinu Sibira.
Područje Kuznjeckog Alataua zimi se može gotovo u celini proći na skijama. Tu postoje udaljena šumarska gazdinstva u kojima putnici usput odsedaju. Planinski lanac Kodar je mesto za putnike koji vole adrenalin. Malobrojne grupe turista dolaze ovamo da se prošetaju sibirskom pustinjom Čarska peščara, gde ima dosta medveda.
R – Rezervati
Teritoriju Sibira čine planine, šume, reka i tundra, tj. mesta gde je teško stići bez helikoptera ili džipa, ili ako čovek nije naviknut na preživljavanje u ekstremnim uslovima. Divljinu sibirske prirode možete osetiti u rezervatima gde postoje turističke eko-staze.
Ilustracija: Shutterstock/Legion-Media
U Centralnom sibirskom rezervatu ćete se probijati kroz neprohodnu tajgu, spavati u udaljenim šumarskim gazdinstvima, ploviti niz burne planinske reke ili prevaljivati ogromna rastojanja helikopterom kako biste osetili duh severne prirode.
Na Bajkalu, najvećem slatkovodnom jezeru na svetu, tačnije u njemu i oko njega na teritoriji rezervata, živi 360 endemičnih vrsta životinja i ptica. Planinske i ornitološke ekspedicije Velikom bajkalskom stazom omogućavaju vam da posmatrate ptice koje se gnezde i stidljive sibirske foke.
Najneobičniji rezervat u Sibiru je Tunguski. On se nalazi oko mesta gde je pao Tunguski meteorit. Tamo se usred tajge nalazi ogromna močvara koja pokriva krater drevnog vulkana. Grupe turista idu tragom prvih istraživača meteorita koji je pao 1908. godine. Eksplozija je bila toliko silna da je oborila sve drveće u radijusu od 2.000 kvadratnih kilometara.
U Sajano-Šušenskom rezervatu na jugu Sibira možete organizovati „fotografski lov“ na kozoroge i saznati sve o snežnom leopardu – jednoj od najređih grabljivica iz porodice mačaka, dok u nacionalnom parku Stolbi u Krasnojarsku možete prošetati tajgom i pentrati se na litice.
F – Festivali
Leto je u Sibiru doba festivala i nacionalnih praznika, kada se lepo možete provesti u šumi i u gradu, bez straha da ćete se smrznuti.
Ilustracija: Mihail Maklakov
„Svet Sibira“ je najveći festival etničke muzike, poznat i u inostranstvu. Održava se u junu i julu blizu sela Šušensko u Krasnojarskom kraju. Posetioci dolaze da čuju muzičare iz Hakasije, Tuve i Burjatije, da probaju specijalitete nacionalne kuhinje i da kupe suvenire: drombulje, narodnu nošnju i čaj stepskih nomada.
Na nacionalni festival Altargana (jun-jul) u glavni grad Burjatije Ulan Ude dolaze Burjati i Mongoli iz celog sveta da učestvuju u konkursu za najbolju fotografiju i najbolji film, da se takmiče u borilačkim veštinama, pevanju i lepoti.
Praznici Tun Pajram u Hakasiji (jun-jul) i El Ojin na Altaju (održava se jednom u dve godine u junu ili julu) organizuju se za „svoje ljude“, a ne za turiste, i zato muzičke grupe pažljivo šiju kostime i biraju hitove koje će izvoditi, a za gastronomske đakonije nabavlja se najsvežija ovčetina, dok reditelji prikazuju filmove koji se najčešće mogu videti samo ovde.
Ana Gruzdeva,
Ruska reč
.jpg)
