Izvor: Politika, 02.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uzajamno razočaranje
Među žiteljima Evropske unije smanjuje se podrška proširenju na Tursku i zapadni Balkan, ali opada i naše oduševljenje Unijom
ANALIZA VESTI
Gotovo polovina građana Evropske unije protivi se prijemu Turske u EU, dok isto toliki procenat podržava ulazak Srbije, BiH i Makedonije, pokazuje najnovije, upravo objavljeno istraživanje "Evrobarometra". Od zapadnobalkanskih država, Hrvatska ima najveću podršku za ulazak u članstvo EU (65 odsto anketiranih žitelja Unije) >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a najmanju – Albanija (svega 41 odsto "za" i 44 odsto "protiv").
Doduše, nije svaka sadašnja članica dvadeset petorke jednako raspoložena prema daljem proširenju EU na jugoistok. Tursku ne želi u EU čak 81 odsto Austrijanaca, odnosno 69 odsto žitelja Nemačke i Luksemburga, 68 odsto Kiprana i 67 odsto Grka, ali samo 23 odsto Španaca. Srbe, Hrvate, Bosance, Makedonce i Albance sa dobrodošlicom bi, među "starim" članicama EU, najradije dočekali Grci, Španci, Danci, Šveđani, Italijani, Portugalci, Irci i Britanci. Ali, na drugoj strani, više od 60 odsto Nemaca, Luksemburžana, Francuza, Austrijanaca i Finaca radije bi da EU ostane u sadašnjim okvirima.
Mada je, u celini, u EU više onih koji smatraju da bi zapadnobalkansku "petorku" trebalo primiti nego onih kojima se ta ideja ne sviđa (45 naspram 42 odsto), mala razlika u procentu jasno ukazuje na posledice zamora od prethodnog proširenja.
Zanimljivo je da i među zemljama pretendentkinjama na članstvo u EU, opada podrška evrointegraciji, a raste evroskepticizam. Izuzetak su Makedonija, gde – kako pokazuju poslednji rezultati istraživanja Instituta za demokratiju iz Skoplja – čak 94 odsto građana podržava ulazak u EU, i Albanija, u kojoj taj procenat iznosi 83 odsto (prema podacima Albanskog instituta za međunarodne studije).
Srbi se "ohladili"
Kakva je, dakle, situacija u ostalim zemljama na putu ka EU? U Srbiji, kazuje analiza internet publikacije Balkanske istraživačke mreže, "Balkan insajt", podrška javnosti članstvu Srbije u EU opala je sa 73 odsto u 2003. godini na manje od 60 odsto sredinom 2006, uz tendenciju daljeg pada. U Hrvatskoj i Turskoj, koje su već počele pregovore o članstvu, podrška ulasku u Uniju je ispodpolovična.
Jedan od razloga što je opredeljenost građana za evropske integracije bila čvršća na početku procesa može se objasniti optimizmom i verom u blagodeti od pristupanja Uniji. Kako je vreme odmicalo, obaveze su postajale ozbiljnije, a očekivane povlastice (kao što su vizne olakšice i izdašnija finansijska pomoć) su izostale.
U međuvremenu porasli su pritisci Brisela, i uslovljavanja su postala osetnija od konkretnih dobitaka. U slučaju Srbije, ljudi veruju da EU previše insistira na saradnji sa haškim tribunalom oko izručenja Ratka Mladića i pokazuje nedovoljno razumevanja za srpske interese na Kosovu, a zauzvrat nudi sasvim male ustupke, poput – viznih olakšica samo za određene kategorije stanovnika, kao što su studenti koji će ići u EU na seminare ili stipendije.
Jelica Minić iz nevladine organizacije Evropski pokret, kako prenosi agencija Beta, smatra da je potez Brisela došao "prekasno" i da će se planirana liberalizacija odnositi tek na 10 do 12 odsto svih studenata u Srbiji, a šta je tek sa ostalim građanima? Prema istraživanju Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU iz druge polovine 2005. godine, za čak 70 odsto građana Srbije sloboda kretanja je prva asocijacija na pomen Evropske unije, i sve dok se ne nađu na "beloj" šengenskoj listi, neće biti uvereni da ih EU zaista želi u svom krugu.
Novi aspiranti
U međuvremenu su se Briselu obratili i neki novi aspiranti na članstvo u EU, nimalo obeshrabreni nespremnošću žitelja Unije da prigrle buduće pridošlice iz Turske, sa Balkana, a kamoli iz Ukrajine, Gruzije ili Jermenije. Pod aktuelnim predsedavanjem Finske, EU je ipak pristala da u oktobru usvoji akcioni plan saradnje sa dve zakavkaske zemlje (Azerbejdžan se ne pominje), u kojem će se, uz krajnje uvijenu formulaciju, pomenuti moguće proširenje Unije u tom pravcu.
Oduševljeni zakavkaski lideri na osnovu ovoga već vide svoje države unutar EU za nekih deset, petnaest godina. Obazrivi Finci, ne želeći da uzalud podgrevaju nade, upozoravaju da je, reč više o usvajanju evropskih vrednosti nego o budućem članstvu u EU. Kijev smatra da je već nadomak toga da Brisel prizna njihove "evropske aspiracije", a Tbilisi obećava "mirno razrešenje" konflikta u Abhaziji kako bi dokazao svoju "proevropsku orijentaciju".
--------------------------------------------------------------------------
Evropski vizni režim i prema Srbiji
BUKUREŠT – Evropski komesar za pravosuđe Franko Fratini juče je u Bukureštu pozvao rumunske vlasti da "primene strategiju Evropske unije u oblasti viza" u odnosima sa svojim susedima, poput Srbije.
Fratini je rekao da je Rumunija "na dobrom putu" da obezbedi granice po ulasku u Evropsku uniju, planiranom za januar 2007. godine. "Moram javno da čestitam rumunskom ministru unutrašnjih poslova Vasilu Blagi na naporima koji su učinjeni kako bi se obezbedila kontrola rumunske granice i sprečila ilegalna imigracija", rekao je evropski komesar posle razgovora sa Blagom.
Fratini je rekao da će Rumunija imati ključnu ulogu u poboljšanju kontrole granice, zahvaljujući modernizaciji sistema praćenja koji je prilagođen evropskim kriterijumima.
(Beta)
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 02.08.2006.]
