Izvor: B92, 08.Mar.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ubijen Aslan Mashadov
Moskva -- Lider čečenskih pobunjenika Aslan Mashadov ubijen je u akciji ruske vojske, potvrdio je predstavnik za štampu ruske vojske.
On je dodao da je Mashadov ubijen tokom operacije ruskih specijalaca u severnoj Čečeniji. Kako prenosi ruska agencija Interfaks, Mashadov je ubijen u mestu Tolstoj Jurt, na severu Čečenije, koja je pod kontrolom ruskih snaga.
Mashadov je bio lider čečenskih separatista koji su se borili protiv ruskih snaga 1994-1996 godine. Postao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je predsedsenik republike nakon povlačenja ruskih snaga, ali se njegov uticaj vremenom smanjio. On je bio jedan od dva lidera koje Moskva smatra odgovornim za masakr u školi u Beslanu, kada je poginulo 330 ljudi, većinom dece.
Mashadov je tada osudio događaje u Belanu, a kasnije je saopštio da bi trebalo suditi Šamilu Basajevu za taj događaj.
Krajem februara potpredsednik promoskovske čečenske vlade, Ramzan Kadirov, obećao je da će osvetiti oca, ubijenog predsednika Čečenije, Ahmada Kadirova i da će lično ubiti čečenske separatiste Aslana Mashadova i Šamila Basajeva, koje je optužio da su naručili ubistvo njegovog oca.
Mashadov je tokom februara nekoliko puta nudio primirje ruskim vlastima i početak pregovora, ali je Kremlj saopštio da sumnja u njegove motive i da ne pregovara sa teroristima. Analitičari tvrde da bi smrt Mashadova mogla da bude veliki uspeh za predsednika Vladimira Putina, koji je svoju moć zasnovao mahom na tvrdom stavu prema čečenskim pobunjenicima.
Državne nagrade za smrt Mashadova
Šef ruske Federalne službe bezbednosti Nikolaj Patrušev rekao je u razgovoru sa predsednikom Vladimirom Putinom da je preliminarnom identifikacijom potvrđeno da je ubijen lider čečenskih separatista Aslan Mashadov.
Patrušev je kazao da je Mashadov likvidiran u mestu Tolstoj-Jurt, u "specijalnoj operaciji" u kojoj je uhapšeno četvoro njegovih pomagača. "Telo gerilca nalazi se u rukama istražnih organa Federalne službe bezbednosti i u toku su dalje ekspertize", kazao je Patrušev.
Putin je naložio dodatne ekspertize i rekao da će u slučaju da vest o smrti Mashadova bude potvrđena, svi "učesnici operacije dobiti državne nagrade". Glava Mashadova ucenjena je na 10 miliona dolara.
Čečenski separatisti najavili nastavak borbe
Čečenski separatisti najavili su da će nastaviti borbu protiv Rusije, uprkos ubistvu njihovog lidera.
Ahmed Zakajev, Mashadovljev glavni izaslanik na Zapadu, rekao je agenciji Rojters u Londonu da će čečenski separatisti za nekoliko dana izabrati naslednika Mashadova. "To je veliki gubitak, ali to nije smrtonosni udarac za nas kao što misli predsednik Rusije Vladimir Putin", kazao je Zakajev.
Zakajev je rekao da je "Aslan Mashadov bio istinski lider čečenskog naroda i da je u potpunosti ispunjavao svoje dužnosti prema čečenskom narodu do samog kraja". "On je umro herojski u borbi u kojoj snage nisu bile jednake", rekao je Zakajev.
Zakajev, koji je zapretio nasilnom osvetom, kazao je da će "se Mashadova Kremlj znatno više plašiti mrtvog nego živog, kada je pozivao na mirni dijalog".
Zakajev je rekao da separatisti imaju "vojni komitet" koji će izabrati naslednika Mashadova. On, međutim, nije precizirao ko čini komitet, kada će on zasedati, niti ko su kandidati za naslednika Mashadova.
Aslan Mashadov - sovjetski general i čečenski gerilac
Kao čečenski vojni lider, Aslan Mashadov je organizovao moćne gerilske jedinice koje su se borile protiv ruske vojske. Kao predsednik Čečenije, izgubio je kontrolu nad svojim borcima, koji su isprovocirali novi rat sa Rusijom.
53-godišnji Mashadov, kao i većina Čečena njegove generacije, rođen je u egzilu, u Kazahstanu, gde su Čečeni masovno deportovani 1944. godine, za vreme diktarure Josifa Staljina. Izgon je samo produbio mržnju Čečena prema Rusima. Porodica Mashadova vratila se 1957. godine u Rusiju i on je 1969. godine počeo vojno školovanje. Za 20 godina uznapredovao je do čina generala.
Bio je načelnik ariljerijskih snaga u Litvaniji u januaru 1991. godine, kada su sovjetske specijalne snage brutalno ugušile zahteve za nezavisnošću. Po povratku u Čečeniju 1992. godine pridružio se bivšem sovjetskom generalu Džoharu Dudajevu u zahtevima za nezavisnošću republike.
Bio je načelnik generalštaba Dudajevljeve vojske kada je Rusija počela rat protiv separatista 1994. godine. Punu kontrolu nad vojskom preuzeo je posle ubistva Dudajeva u aprilu 1996. godine, a u avgustu pobunjenici su uleteli u Grozni i opkolili hiljade ruskih vojnika.
Napad je ubedio Kremlj da pregovara o kraju rata. Mashadov i ruski izaslanik Aleksander Leber potpisali su primirje koje je rezultiralo povlačenjem ruskih snaga, ali je politički status Čečenije ostao nerešen.
Mashadov je za predsednika Čečenije izabran u januaru 1997. godine, ali njegovi napori da privuče pomoć i investicije u zemlju nisu urodili plodom. Kriminal je besneo, a Čečenija je, pre svega zbog otmica, postala jedno od najopasnijih mesta na svetu.
Mashadov, umereni musliman, najveće protivnike imao je u čečenskom ratnom lideru Šamilu Basajevu i radikalnim muslimanima koji su želeli da Čečeniju pretvore u fundamentalističku islamsku državu.
Kremlj takođe nije želeo da pregovara sa Mashadovim. Ruske snage napale su u septembru 1999. godine Grozni, posle akcije snaga Šamila Basajeva u susednom Dagestanu. Posle požara u Groznom, Mashadov i njegova vlada su pobegli.
Njegovi predstavnici tvrdili su, međutim, da je Mashadov ostao u Čečeniji. Nedugo zatim, Mashadov i njegov portparol su izdali saopštenja u kojima su pozvali na pregovore i demantovali umešanost u terorističke napade, uključujući i otmicu u moskovskom pozorištu 2002. godine i opsadu škole u Beslanu prošlog septembra.
Kremlj je odbio da pregovara i optužio Mashadova za napade. Prošle sedmice, Mashadov je zatražio mirovne pregovore sa Putinom i zapretio novim terorističkim napadima ako ruske vlasti odbiju razgovore.
