Izvor: Politika, 12.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
UN bez rešenja o Kosovu
Zbog stava Moskve Zapad razmišlja da ni Kontakt grupa ni Savet bezbednosti ne rešavaju konačni status pokrajine
Zbog oštrog stava Rusije protiv nezavisnosti Kosova i Metohije može se desiti da ni Kontakt grupa ni Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija ne odlučuju o konačnom statusu pokrajine, saznaje "Politika" u diplomatskim krugovima. Tako bi jedini dokument o budućem položaju Kosova mogao da bude predlog koji će šestočlanoj Kontakt grupi (SAD, Rusija, Velika Britanija, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Francuska, Nemačka i Italija) podneti specijalni izaslanik za pregovore o statusu Marti Ahtisari. O predlogu bivšeg finskog predsednika možda u tom slučaju ne bi ni bilo glasanja, već bi ga šestorka, unutar koje postoje podele, samo "primila k znanju".
Time, međutim, ne bi bila otklonjena opasnost da neke zemlje bilateralno ipak priznaju samostalnost Kosova, iako takva "nezavisnost" ne bi bila zvanično priznata kroz organe Ujedinjenih nacija. Tako bi se sa srpskom pokrajinom desilo nešto slično kao sa Kiprom, podeljenim mediteranskim ostrvom čiji je severni, turski deo, kao nezavisnu državu priznala samo Turska. Zanimljivo je da se u poslednje vreme, u krugovima diplomata zemalja Kontakt grupe, nezvanično sve češće čuje kako treba proučavati "kiparski model", što domaći sagovornici shvataju kao aluziju na ono što bi moglo da se desi s Kosovom.
U međuvremenu, ruska agencija Rosbalt iz Sankt Peterburga tvrdi da je imala uvid u predlog statusa koji je napisao Ahtisari. Kako navodi novinarka ove agencije Julija Netesova, Finac je požurio da napiše predlog kako bi izbegao sve žešće kritike na račun svojih izjava o "kolektivnoj krivici Srba" i kako bi sprečio da vreme pomogne Beogradu da stekne više simpatija u međunarodnoj javnosti. Ahtisari će, tvrdi Rosbalt (a informacije ove agencije po svemu sudeći dolaze iz ruskih diplomatskih izvora), uskoro predstaviti rezultate svog rada o statusno neutralnim pitanjima. "To će biti nove srpske opštine, zaštita crkava i slično, što bi bilo i potvrda saradnje Prištine i nekakva "koska" (ustupak) bačena Beogradu", objašnjava se u vesti iz Peterburga. Potom će biti predstavljen i plan o političkom statusu Kosova, čija će glavna osobina biti da svako može da ga tumači kako hoće. Od naznaka nezavisnosti tu će biti pravo na mesto u međunarodnim organizacijama i neophodnost izgradnje dobrosusedskih odnosa sa Srbijom. Zanimljivo je da ruska agencija u objašnjenju prava na mesto u međunarodnim organizacijama podseća da su i Ukrajinska Sovjetska Socijalistička Republika i Beloruska Sovjetska Socijalistička Republika imale posebna mesta u Ujedinjenim nacijama za vreme Sovjetskog Saveza, ali kao deo velike države. "Ali, to je druga priča, a u priči o Kosovu može se desiti da u konačnom dokumentu njegov status uopšte ne bude određen", piše Rosbalt. "Politika" je još proletos pisala o tome da se zapadnim zemljama naročito žuri da Kosovo dobije članstvo u Svetskoj banci i MMF-u, kako bi dobilo pristup velikim sredstvima tih međunarodnih institucija. Kosovo se sada finansira donacijama bogatih zemalja, kod kojih je nastupio određeni stepen "zamora" kad je dalje izdržavanje srpske pokrajine u pitanju.
Kako saznajemo, novinarka agencije Rosbalt prisustvovala je u septembru zasedanju Generalne skupštine UN. Tada je održan i sastanak ministara spoljnih poslova zemalja Kontakt grupe, na kojem je Marti Ahtisari podneo izveštaj o toku pregovora Beograda i Prištine. Rosbalt tvrdi da je ruski ministar Sergej Lavrov izuzetno oštro razgovarao s Fincem o njegovoj izjavi da su Srbi kolektivno krivi za politiku Slobodana Miloševića na Kosovu. Rusima ta Ahtisarijeva izjava zvuči cinično poznato, jer, navodi agencija, "Rusija do danas mora da se u svakom uglu istočne Evrope i Pribaltika izvinjava za dela sovjetskog rukovodstva".
Bivši finski predsednik, ipak, neće biti smenjen s mesta međunarodnog posrednika, objašnjava ruska agencija, jer ima veliki autoritet među diplomatama. Taj autoritet mogao bi dodatno da se poveća ako Ahtisari u petak dobije Nobelovu nagradu za mir za svoje mirovno posredovanje u indonežanskoj pokrajini Ače. Šanse mu, prema mnogim izvorima, kvari to što je sada angažovan u još jednom pregovaračkom procesu i što taj proces još traje.
Ipak, Finac je samouvereno izjavio da je sada bliži osvajanju najbitnije svetske nagrade nego prošle godine. U isto vreme je, krajnje neuobičajeno za jednog diplomatu, napao zvaničnu Moskvu. Rusija oteže rešavanje statusa Kosova, rekao je. "Možda bi oni voleli da se status reši kad Hrvatska bude predsedavala EU. Hrvatska još nije članica EU", našao je za shodno da naglasi Ahtisari, a njegov komentar izazvao je čuđenje širom Evrope. "Rusija je kao član Saveta bezbednosti i Kontakt grupe ipak njegov poslodavac, a nigde u civilizovanom svetu ne govori se tako nipodaštavajuće o poslodavcu", objašnjava jedan diplomata.
Marti Ahtisari se na stav Rusije žalio praktično od kada mu je počeo mandat. Još u januaru, kako je pisala "Politika", on se generalnom sekretaru UN Kofiju Ananu poverio da mu Rusi smetaju. Obostrano nezadovoljstvo kulminiralo je, bar iza zatvorenih vrata, krajem juna. Tada su, kako je objavila "Politika", Rusi na sastanku Kontakt grupe predali takozvani non-paper, dokument koji nije zvanično zaveden i nema zaglavlje autora. Moskva je u njemu kritikovala Ahtisarija zbog pristrasnosti i odbacivanja srpskih predloga decentralizacije pokrajine i tražila da se, kad mu istekne mandat, izabere novi izaslanik. Finac je sve do sada ipak ćutao o ruskom stavu i javno hvalio doprinos Rusije pregovorima, naglašavajući da Moskva pristaje na sve što je dogovoreno na sastancima Kontakt grupe. Sada je izgleda izgubio strpljenje i svojom nervoznom izjavom protiv Rusije pokazao da neće biti brze nezavisnosti Kosova, kojoj se verovatno nadao.
V. Radomirović
-----------------------------------------------------------
Plus za Draškovića
Odnose Beograda i Moskve mogao je da ugrozi izvoz našeg oružja u Gruziju, bivšu sovjetsku republiku u kojoj i dalje ima ruskih vojnika i koja se očigledno sprema za nove vojne akcije protiv proruskih otcepljenih oblasti Abhazije i Južne Osetije. Taj izvoz je zaustavljen, a Rusija je, tvrde diplomatski izvori, veoma dobro primila izjavu ministra spoljnih poslova Vuka Draškovića da se "ne sme dozvoliti da srpsko oružje ubija Ruse". Formalno govoreći, ipak, izvoz srpskih pušaka nije išao preko Srbije, već preko jedne firme registrovane u Crnoj Gori.
-----------------------------------------------------------
Prvi svetski rat
Bez obzira na sva razmišljanja o tome da Srbija nije potrebna Rusiji i da smo mi zbog nje ušli u Prvi svetski rat, koji je značio kraj Ruske imperije, ruska diplomatija nastavlja da podržava svog slovenskog sabrata. U Kontakt grupi za Kosovo osim Rusije ima još pet zemalja i svih pet drže proalbansku poziciju. Kod nekih je ona veoma jaka, kao kod Engleske, kod nekih mnogo mekša, kao kod Italije, ali je Rusija sama na prosrpskoj liniji, i to radi veoma efikasno.
Početkom prošlog veka, Engleska i SAD bile su prvi saveznici Srbije posle Rusije. U vreme Prvog svetskog rata u Engleskoj su prikupljali priloge za Srbiju, otvarali srpske prodavnice i biblioteke, prikazivali srpske predstave, a u SAD su bili pravljeni plakati s natpisom: "Spasićemo Srbiju, našeg saveznika". Srbi se toga sećaju s velikim zadovoljstvom i naglašavaju da na Balkanu nikad nije sigurno kako će se nešto okončati i da će se, možda, za nekoliko godina sve opet promeniti njima u korist.
Julija Netesova,
agencija Rosbalt
-----------------------------------------------------------
Kosovo ruši Irak
Rusija stalno upozorava da će se žestoko osvetiti ako Kosovo dobije nezavisnost suprotno volji Srbije, njenog istorijskog saveznika. Ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je da se kosovski kriterijumi primene na separatističke enklave u bivšem Sovjetskom Savezu, uključujući Pridnjestrovlje (deo Moldavije), Abhaziju, Južnu Osetiju i Nagorno-Karabah. Tom politikom, Rusija bi priznala referendume na ovim teritorijama i prihvatila njihovu nezavisnost, otvarajući vrata njihovom ulasku u Rusku Federaciju. Ovaj pristup stvorio bi opasan presedan za Krim, gde je većina stanovništva proruski nastrojena, za istočnu Ukrajinu gde se govori ruski i za uglavnom slovenski severni Kazahstan.
Kršenja i menjanja sadašnjih granica bivšeg Sovjetskog Saveza mogla bi da stvore ozbiljne tenzije u Evropi i da otvore Pandorinu kutiju teritorijalnih zahteva i etnički zasnovanih prava na granice i tamo i na drugim mestima kao što su Irak i Kurdistan.
Arijel Koen,
Fondacija Heritidž
[objavljeno: 12.10.2006.]
.jpg)
