Izvor: Blic, 30.Maj.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U svetu car, ovde kmet
U svetu car, ovde kmet
Poznati beogradski konceptualni umetnik Dragoljub - Raša Todosijević izlagaće do 10. juna svoje nove grafike u Centru za grafiku i vizuelna istraživanja 'Akademija'. Ovaj umetnik, koji je veoma cenjen u svetu, ovde, po sopstvenom iskazu, već trideset godina živi u svojevrsnoj izolaciji. Pomenuta izložba je povod da se pronikne u prirodu tog nesporazuma.
Istoričar umetnosti Slavko Timotijević u katalogu za ovu izložbu primećuje kontinuitet >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grafičkog rada u delu jednog od naših najvećih konceptualista, a njegove nove grafike vidi kao odraz autorovog unutrašnjeg dijaloga i postupka recikliranja istorije. Izložene Todosijevićeve grafike u samoj zgradi Fakulteta likovnih umetnosti - uveren je Timotijević - biće za mlade umetnike kao svetionik, međutim računa se i sa tim da možda neće biti primljene u našoj sredini onako kako bi trebalo, što je već uobičajeno za rad Raše Todosijevića.
'Iskreno, nemam ambiciju da budem shvaćen u Beogradu.
Ovaj naš kulturni lift ide ubitačno sporo, a traljava je i naša integracija sa kulturnim svetom van Srbije. Ovde još vlada ideja o nekonfliktnom modernizmu, koji je svoje vrhunce doživeo još šezdesetih. Pripadao sam generaciji koja je želela da menja kulturnu situaciju, da donosi nešto novo, i donela je novo. Međutim, umetnik ne menja stvarnost, on joj ponešto dodaje ne bi li u nekoj utopijskoj liniji nešto, jednog dana, bilo promenjeno. Možda deluje protivrečno, ali ja se ovde već trideset godina osećam izolovano u svakom pogledu. To je i bio jedan od razloga da počnem da pečem svoju karijeru napolju, što se pokazalo kao dobra odluka. Zašto da se ja ovde borim za legitimitet nečega što se zove konceptualna umetnost, kad to ljudi ne prihvataju.
I zašto bi, kad Rašu, kao dobitnika ugledne nagrade njujorške fondacije 'Emili Harvi', očekuje višemesečni boravak u Veneciji, a u poslednje vreme učestvovao je na izložbama u Beču, Sankt Peterburgu, Moskvi, Budimpešti, Istanbulu, Hagenu...
Todosijević napominje da u biti nikada nije predstavljao srpsku umetnost, niti beogradsku: 'Ja sam predstavljao samoga sebe, i umetnik to uvek radi. U tome je razlika između mene i mnogih ovdašnjih umetnika, ili fudbalera, koji navodno predstavljaju državu, a, u stvari, predstavljaju sebe i svoj džep.'
Na pitanje sazreva li mogućnost da se stvari postave drugačije, on odgovara: 'Negde ‘93. godine očigledno se pojavio interes za Balkan kao takav, što je ispoljeno u nizu međunarodnih izložbi, realizovanih najviše u Austriji i Nemačkoj, Švedskoj, zatim u SAD. Zašto je to izazivalo reakciju u zemlji? Zato što ti ljudi nisu respektovali zatečenu hijerarhiju vrednosti, već su tražili drugačiji akspekt stvari, što je, naravno, smetalo etabliranim tipovima i u Beogradu i u Zagrebu. Sigurno da to 'oko' izvana nije bilo najpreciznije, ali je pomerilo vizuru, sklonilo po strani taj do tada dominantni socijalistički modernizam i afirmisalo drugu umetničku liniju, avangardu, kao garanciju za budućnost. Pokazalo se da su bili u pravu, a mi, koji smo kao klinci startovali oko SKC-a, oko ljubljanskog ŠKUC-a i drugde, kad su mnogi mislili da smo deca koja ne znaju šta rade, zapravo smo, bez lažne skromnosti, jezgro onoga što će biti vrh jugoslovenske umetnosti ili vrh umetnosti zemalja koje će nastati nakon raspada Jugoslavije. I dan-danas imate konflikt između mrtvog socijalističkog modernizma, koji dolazi iz neke još mrtvije pariske škole, i mlađarije, koja je donela nove medije, nove forme, fotografiju... Moj prenaglašeni individualizam zapravo je štit protiv konformizma mediokritetske sredine kao što je Beograd. I otuda, ja nisam sa Senjaka, ja živim na Senjaku.
Ljubica Jelisavac
