Izvor: Kurir, 04.Mar.2012, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U RUSIJI POČELI PREDSEDNIČKI IZBORI
MOSKVA - U Rusiji su počeli izbori za novog predsednika, šesti u modernoj istoriji te zemlje, na kojima je, među pet kandidata, favorit za pobedu aktuelni premijer i lider partije Jedinstvena Rusija, Vladimir Putin
MOSKVA - U Rusiji su počeli izbori za novog predsednika, šesti u modernoj istoriji te zemlje, na kojima je, među pet kandidata, favorit za pobedu aktuelni premijer i lider partije Jedinstvena Rusija, Vladimir Putin. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
Prvi su na biračka mesta, po lokalnom vremenu 4. marta u osam sati ujutro, izašli birači najsevernijih regiona ruskog Dalekog istoka.
Na Čukutki je otvoreno 57 biračkih mesta na kojima će glasati pribiližno 36.000 birača, a biračka mesta otvorena su i na Kolimi i na Kamčatki.
Biračko pravo iskoristiće ukupno 108.138.000 miliona birača u Rusiji koji će od osam sati ujutro do 20 časova, po lokalnom vremenu, glasati na približno 95 hiljada biračkih mesta.
Poslednji će glasati stanovnici najzapadnije ruske oblasti Kalinjingrad, gde se biračka mesta zatvraju u nedelju u 21 sat po moskovskom, odnosno 18 sati po srednjeevropskom vremenu.
Kandidati na izborima su , pored Putina, i vođe Komunističke partije Rusije Genadi Zjuganov, Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski i Pravedne Rusije Sergej Mironov, kao i samostalni kandidat, biznismen Mihail Prohorov.
Predsednik se prvi put bira na šest godina što je omogućeno amandmanima na Ustav, usvojenim u decembru 2008. godine. Putin je već dva puta bio na čelu države, po četiri godine.
Predsednik Centralne izborne komisije (CIK) Vladimir Čurov saopštio da je odštampano 111.072.000 glasačkih listića, a pored onih u Rusiji, pravo da bira predsednika imaće i 1,8 miliona Rusa u inostranstvu koji će to moći da urade na 400 biračkih mesta u 147 diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Prvi podaci o rezultatima, počeće da se objavljuju 4. marta, od 21 čas po moskovskom vremenu, a 5. marta ujutru trebalo bi da budu objavljeni i prvi preliminirni rezultati. Za predsednika će biti izabran onaj koji dobije više od polovine birača koji su izašli na izbore.
CIK će rezultate utvrditi 14. marta, oni bi 17. marta trebalo zvanično da budu objavljeni, a predsednik Rusije treba da stupi na dužnost 7. maja.
O velikom interesovanju za predsedničke izbore govori podatak o više od 6.000 novinara koji će ih pratiti, od čega je u Moskvi akreditovano 800. Izbore prati i 685 međunarodnih posmatrača, javljaju ruski mediji.
Biračka mesta će širom zemlje obezbeđivati oko 400.000 policajaca, a u Moskvi oko 36.500.
Izborima je prethodila "vrela" politička zima kakva se ne pamti od uvođenja višestranačja u ovoj zemlji.
Iako je Putinova pobeda "već viđena", izbori neće proći bez uzbuđenja, pre svega, zbog kamera koje će prvi put uživo na Internetu prenositi glasanje sa svih biračkih mesta, kao i zbog načina reagovanja opozicije na Putinovu očekivanu pobedu.
Svi ostali kandidati su duboko u senci Putina, a ovdašnji analitičari i agencije za istraživanje javnog mnenja već nedeljama prognoziraju samo jedan izborni krug, uprkos naporima vanparlamentarne opozicije da mobiliše sve potencijalne birače da daju glas bilo kom drugom, osim Putinu.
Shodno ubedljivoj prednosti koja se meri podrškom oko 60 odsto biračkog tela, Putin se već ponaša kao pobednik izbora i u svojim obraćanjima ne pominje protivkandidate, niti sa njima polemiše, nego u autorskim tekstovima za dnevne novine najavljuje svoje buduće predsedničke prioritete.
Drugi po predizbornom rejtingu je lider Komunističke partije Genadij Zjuganov sa oko 15 odsto podrške među glasačima.
Putin je optužio vanparlamentarni deo opozicije da su već spremni da izbore proglase neregularnim i da će pokušati da destabilizuju zemlju, a lideri te "destabilizujuće" opozicije imali su priliku pre nekoliko dana da se susretnu sa aktuelnim predsednikom Dmitrijem Medvedevom i razgovaraju o reformama političkog sistema.
Neki od njih su posle sastanka izašli sa tvrdnjom da su od predsednika saznali da je Zjuganov dobio najviše glasova na izborima 1996. godine, ali da je Boris Jeljcin uprkos tome proglašen za predsednika.
Medvedev nije komentarisao ovu tvrdnju, ali ni Zjuganov kojeg nazivaju "večitim drugim" predsedničkih izbora.
Zjuganov je tokom minule predizborne kampanje bio u neformalnom savezu sa liderom i kandidatom Liberalno-demokratske partije Vladimirom Žirinovskim, kojeg podržava manje od 10 odsto birača, a u više televizijskih duela i debata oni su davali podršku jedan drugom i dopunjavali se u kritikama vlasti.
Međutim, obojica su u danima kada su mitinge organizovali vanparlamentarni opozicionari ili pristalice Putina istovremeno održavali svoje mitinge koji su prolazili u potpunoj senci velikih događaja i na njima okupljali neuporedivo manje ljudi.
Za razliku od njih, samostalni kandidat Mihail Prohorov pojavljivao se na Trgu Balotnaja i Prospektu Saharova u Moskvi, ključnim mestima otpora Putinovoj vlasti, ali ipak nije uspeo da se oslobodi epiteta "putinskog" kandidata.
Žirinovski ga je uz to nazvao nepodobnim za predsednika jer nije oženjen, a ima 47 godina.
Uprkos političkom neiskustvu i kontroverzama koje se vezuju za njegovu stvarnu ulogu na izborima, Prohorov može da računa na iznenađujuće veliku podršku u najvećim gradovima, Moskvi i Sankt Peterburgu, od oko 17 odsto, ali prosek podrške koju mu pružaju birači širom zemlje ne prelazi sedam odsto.
Lider Pravedne Rusije Sergej Mironov ima podršku od tri do pet odsto birača.
Iako se našao na udaru Žirinovskog kada se krajem januara saznalo da je bio na "tajnom" sastanku s američkim ambasadorom u Moskvi Majklom Makfolom, Mironov je, takođe, podržao Zjuganova tokom protekle kampanje i najavio da će mu pružiti podršku u eventualnom drugom krugu.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin, Predsednički izbori
