Izvor: Blic, 12.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska i SAD u klinču
Turska i pored oštrih upozorenja SAD planira da pokrene obimnu operaciju na severu Iraka protiv pripadnika Radničke partije Kurdistana (PKK), koji su za nedelju dana ubili gotovo 30 turskih vojnika.
Turske vojne snage već su opkolile grupu pripadnika PKK u pokrajini Sirnak, koja se graniči sa Irakom, dok vazdušne snage uveliko bombarduju izlazne pravce kako bi onemogućile pobunjenicima da pobegnu, preneo je dnevni list „Hurijet".
Iako su SAD upozorile >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ankaru da bi „svaki jednostrani potez samo dodatno destabilizovao situaciju u Iraku", premijer Tajip Erdogan je odlučio da reaguje, posle najnovijih napada pripadnika PKK.
Njegova vlada će naredne sedmice uputiti parlamentu zahtev da odobri vojnu operaciju na severu Iraka. Takva dozvola parlamenta važila bi godinu dana i omogućila bi Turskoj da koristi sve opcije u borbi protiv kurdskih pobunjenika - između ostalog i slanje trupa u severni Irak. Vlada u Ankari optužuje regionalnu kurdsku vladu na severu Iraka da pruža utočište za oko 3.000 boraca PKK, koji odatle spremaju napade na Tursku.
Kontroverzna odluka dolazi u osetljivom trenutku za odnose Turske i SAD. Zvanična Ankara juče je upozorila SAD da bi odnosi dve zemlje mogli biti ozbiljno ugroženi, nakon što je Spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma SAD usvojio rezoluciju koja turski zločin nad Jermenima, tokom Prvog svetskog rata, određuje kao genocid. Odluka u Kongresu predstavlja trijumf dobro organizovanog jermensko-američkog lobija, koji već decenijama pokušava da progura pomenutu rezoluciju.
Turski predsednik Abdulah Gul saopštio je da je takva odluka neprihvatljiva i da „nije moguće prihvatiti optužbe za zločin koji turska nacija nije nikada počinila". Oštar protest su izrazili i turski mediji ističući da je reč o dokumentu koji širi mržnju.
„Zakon mržnje" - bio je naslov u tiražnom „Hurijetu", dok je dnevni list „Vatan" imao naslov „27 glupih Amerikanca".
Američki komitet je sa 27 glasova za i 21 protiv, usvojio rezoluciju, kojoj su se oštro protivili američki predsednik Džordž Buš i zvaničnici njegove administracije. Iako je rezolucija neobavezujuća, oštra reagovanja zvanične Ankare predstavljaju veliki problem za Buša jer je Turska ključni saveznik u NATO i glavna tranzitna zemlja za prelaz američkih vojnika i opreme u Irak i Avganistan. Stoga rastu strahovi da bi ona mogla smanjiti saradnju u zajedničkoj borbi protiv terorizma. O rezoluciji treba da se izjasne i Predstavnički dom i Senat što će se, najverovatnije, desiti u novembru.
Najnovija odluka komiteta oslabiće uticaj SAD na Ankaru, u trenutku kada ona razmatra da se oštro obračuna sa pobunjenicima na severu Iraka. Veće operacije turske vojske dovele bi u pitanje ne samo odnose Ankare i Vašingtona, već i odnose Turske i EU, kojoj ta zemlja želi da se priključi, ali bi i najmirniji region u Iraku bio dodatno destabilizovan. Ankara pak smatra da je dovoljno dugo upozoravala zvaničnike u Bagdadu i Vašingtonu da će biti prisiljena da preduzme vojne akcije i sama reši taj problem, ukoliko oni ništa ne učine.
Robert Kočarijan, predsednik Jermenije, pozdravio je juče usvajanje rezolucije u spoljnopolitičkom komitetu Predstavničkog doma američkog Kongresa u kojoj su turski zločini nad Jermenima u Prvom svetskom ratu nazvani genocidom. „Nadamo se da će taj proces dovesti do toga da SAD u potpunosti priznaju genocid nad Jermenima kao činjenicu", rekao je Kočarijan novinarima posle razgovora u Briselu sa Havijerom Solanom, visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku i bezbednost.
Turska opozvala ambasadora iz SAD
Turska je juče, uprkos upornim molbama američkog Stejt departmenta da ne čini ishitrene poteze, povukla ambasadora iz Vašingtona, odgovarajući na odluku kongresmena na Kapitol hilu da masakr počinjen nad Jermenima pre skoro 100 godina nazovu genocidom.
Povlačenje ambasadora Nabija Sensoija usledilo je posle oštrih upozorenja vlade u Ankari da će žestoko odgovoriti na odluku spoljno-političkog odbora Predstavničkog doma Kongresa o usvajanju rezolucije o događajima koji su rezultirali smrću oko 1,5 miliona Jermena tokom Prvog svetskog rata.
u Vašingtonu se ocenjuje kako ovakav potez Turske predstavlja pokušaj da se spreči za petak zakazano glasanje o ovog rezoluciji u punom sazivu Predstavničkog doma.
Na taj način zvanična Ankara ostavlja, administraciji predsednika Džordža Buša 24 časa da pokuša da ubedi predstavnike Demokratske stranke da ne podrže ovakvu rezoluciju, posebno zato što je Sjedinjenim Američkim Državama, zbog razvoja događaja u Iraku i Avganistanu, neophodna puna saradnja Turske.
Buš: Žalimo zbog Jermena, ali...
Džord Buš, predsednik SAD je kazao da „žali zbog patnji kroz koje su prošli Jermeni", ali je istakao da „rezolucija ne predstavlja pravi odgovor na genocide počinjene tokom istorije". „Njeno usvajanje će ozbiljno ugroziti naše odnose s ključnim saveznikom u NATO i u borbi protiv terorizma", rekao je Buš. I Nikolas Berns, pomoćnik američkog državnog sekretara izrazio je razočarenje ishodom glasanja u Komitetu predstavničkog doma SAD.
Mogući problemi sa snabdevanjem trupa u Iraku
Predstavnici Pentagona ocenili su da bi, budući turski potezi, mogli dovesti do zatvaranja američke vazduhoplovne baze Indžirlik, preko koje se doprema ogromna količina opreme za oko 168.000 vojnika SAD u Iraku, te onemogućavanje transporta preko granice između Turske i Iraka.
Logistički problemi sa kojima bi se mogli susresti američki planeri mogu biti rešeni ozbiljnijim korištenjem baza u Kuvajtu, Jordanu i iračkih luka, ali će za takvu operaciju biti potrebni meseci.
