Izvor: Danas, 29.Apr.2015, 21:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turska da se ugleda na Nemačku
Pre sto godina zvaničnici Otomanskog carstva uhapsili su 250 jermenskih lidera i intelektualaca u Konstantinopolju i pripremali ih za deportaciju. Bio je to početak istorijskog masakra u kojem je ubijeno čak 1,5 miliona od dva miliona Jermena koji su živeli u granicama Otomanske imperije.
U nedeljama koje su prethodile stogodišnjici očekivano je izbila debata povodom toga da li ubistva predstavljaju genocid. Papa Franja i evropski parlament bili su među onima koji su događaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << nazvali genocidom - što je izazvalo osude turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana i drugih u turskoj vladi.
Reakcije poput Erdoganovih su nesrećne. Turska je dugo portretisala masakr nad Jermenima kao nekoordinirani i nesrećni slučaj i rezultat haosa tokom Prvog svetskog rata i raspada Otomanske imperije. Bilo bi mudro preispitati ovu poziciju. Stav koji je zauzeo Erdogan i drugi izaziva antiturska osećanja u Evropi i šire te podstiče utisak da su moderni turski lideri i ljudi iako nisu direktno odgovorni za zločine, krivi jer ih negiraju.
Bez obzira na to da li je reč genocid prikladna ili ne Turska bi trebalo da prizna da nije usamljena među velikim državama sa istorijom izvršenja velikih zločina. Gotovo vek nakon što je otkrivena Amerika, ropstvo je ostalo legalno, neutvrđen broj Afrikanaca i njihovih potomaka iskusili su ropstvo ili su umrli zastrašujućom smrću. Vek posle toga legalizovana rasna segregacija je održavana u mnogim zemljama. Mnogi aspekti krvoprolića među urođenicima u SAD tokom 19. veka bili su u prirodi genocidni.
Tokom Drugog svetskog rata japanske trupe su možda ubile gotovo deset miliona civila u Kini, Koreji i drugim delovima sveta. I, Nemačka je naravno učestvovala u genocidu protiv Jevreja i Roma tokom Drugog svetskog rata, kao i klanje miliona etničkih Slovena.
Milioni Rusa i drugih stradali su u sistemu sovjetskog gulaga tokom vladavine Staljina. Milioni su umrli od gladi u Ukrajini kao rezultat ove politike. Velikih broj pripadnika etničkih manjina - kaznenih naroda - stradalo je tokom prisilne deportacije iz Zapadne Rusije.
U Kini tokom Mao Cedungovog ekonomskog i socijalnog plana "veliki skok napred" procenjuje se da je ubijeno 36 miliona ljudi, mnogi od njih su umrli od gladi. Njihove patnje je zataškavao komunistički režim čineći nemogućim da se organizuju spasilački napori. Maova kasnije pokrenuta kulturna revolucija uništila je Kinu i uzrokovala stotine hiljada smrti.
Kada je Indija podeljena 1947. i stvorene dve nezavisne države Indija i Pakistan, procenjuje se da je ubijeno milion muslimana i hindu civila na religijskoj osnovi. Pakistanski vojnici i savezničke milicije su 1971. masakrirale više od tri miliona civila iz Bangladeša ne bi li ugušili bengalske težnje za nezavisnošću.
Tri zemlje su zauzele različite pristupe u suočavanju sa zločinima iz svoje prošlosti. Na drugom kraju spektra je Nemačka. Spomenici koji sećaju na genocid i druge ratne zločine dobili su važan plasman u Berlinu, prestonici zemlje, kao stalni podsetnik stanovnicima i posetiocima na zločine koje su počinili nacisti.
Druge zemlje su učinile daleko manje u priznanju sramnih aspekata svoje istorije a mnogi su mogli učiniti mnogo više. Ali nijedna nije odgovorila tako žestoko kao što je Turska kada je svet upotrebio reč genocid da opiše šta se dogodilo pre jednog veka. Besna reakcija u kombinaciji sa diplomatskom odmazdom vlade protiv onih koji su upotrebili tu reč ima perverzan efekat stigmatizacije današnjih Turaka kao negatora jednog od velikih zločina dvadesetog veka.
Turskoj bi bilo daleko bolje da se suoči sa zločinima iz prošlosti kao što je učinila Nemačka. Užasna nemačka istorija je dobro poznata. Nemačka takođe ima izvrsne odnose sa zemljama čiji su ljudi najviše propatili tokom ere nacista. Holokaust je međunarodno priznat da pripada različitoj eri i ni na koji način ne predstavlja aktuelne lidere i njihove ljude.
Najbolji način na koji zemlja može da rehabilituje svoju reputaciju jeste da prihvati istinu o zločinima iz prošlosti i odgovornost, simbolički i materijalno, jer to duguje žrtvama i preživelima. Tek tada će moći da povuče debelu crtu između prošlosti i sadašnjosti.
Autor je predsednik emeritus Fonda za otvoreno društvo i osnivač Hjuman rajts voča
Copyright: Project Syndicate, 2015.
www.project-syndicate.org
