Izvor: Politika, 01.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Trojka" stiže krajem avgusta
Poseta predstavnika Rusije, EU i SAD Beogradu i Prištini biće prvi korak u novim pregovorima o Kosovu i Metohiji
Nova faza pregovoračkog procesa o Kosovu i Metohiji počeće posetom posredničke "trojke" Kontakt grupe Beogradu i Prištini, najverovatnije u drugoj polovini avgusta, saznao je Tanjug u diplomatskim izvorima u Briselu. "Trojka će najpre putovati u Beograd i Prištinu i imati preliminarne razgovore kako bi se videlo da li se stavovi dve strane mogu približiti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pretpostavljam da će kasnije doći do direktnih pregovora predstavnika Beograda i Prištine", rekao je Tanjugu jedan diplomata Evropske unije u Briselu, i sam uključen u ovaj proces.
Za predstavnika Rusije u "trojci" ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov imenovao je Aleksandra Bocan-Harčenka, svog specijalnog izaslanika Moskve za Balkan i jednog od najboljih poznavalaca kosovskog problema u ruskoj diplomatiji. On bi do kraja ove nedelje trebalo da se sastane sa predstavnicima Evropske unije i SAD, Volfgangom Išingerom i Frenkom Viznerom, kako bi razmotrili predloge za novu fazu statusnog procesa. Stejt department je, inače, juče objasnio da nema razloga da posebno imenuje Viznera kao člana posredničke "trojke", jer je on i do sada imao status američkog izaslanika za status Kosova.
A Bocan-Harčenko je izjavio da će Rusija u radu "trojke" polaziti od poznatih stavova – da ne treba prejudicirati rešenje za budući status Pokrajine i da se u pregovaračkom procesu moraju uzeti u obzir stavovi i Beograda i Prištine. "Takođe polazimo od toga da će međunarodna zajednica prihvatiti svako rešenje koje će biti rezultat kompromisa i da će osnova biti Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koja ostaje na snazi", rekao je Bocan-Harčenko agenciji Tanjug.
Prema njegovim rečima, Rusija će u okviru "trojke" iskoristiti mogućnost da se nastavi sa primenom Rezolucije 1244 i sa ispunjavanjem standarda koje je međunarodna zajednica postavila za Kosovo.
Prejudiciranje rezultata do kog dođu posrednici, proguravanje Ahtisarijevog plana koji su Srbi odbacili i uspostavljanje veštačkih vremenskih okvira za proces određenja statusa Kosova i Metohije, nespojivi su sa zadatkom traženja kompromisnog rešenja, jedinog koji Savet bezbednosti UN može da usvoji, saopštila je Rusija. "Takvu praksu u sadašnjoj odgovornoj fazi statusnog procesa treba isključiti", izjavio je predstavnik Ministarstva inostranih poslova Rusije Mihail Kaminjin. "Pažljivo uzimanje u obzir pozicija i zabrinutosti članova 'trojke', omogućiće da se aktivno i produktivno sarađuje, kako u okviru tog formata, tako i sa stranama, uz njihovo stimulisanje na kompromis, ali bez nametanja očigledno neprihvatljivih varijanti. Rusija je spremna na takvu saradnju", istakao je on u pisanoj izjavi.
Kaminjin je rekao da statusni pregovori mogu da počnu u najskorije vreme, ali uz uslov da ih Kontakt grupa pažljivo pripremi, a Moskva polazi od toga da će početak procesa označiti generalni sekretar UN i da će proces ostati u UN, pod kontrolom Saveta bezbednosti.
"Neophodno je odustati od stimulisanja samo jedne strane, uvažavati na potreban način predloge Beograda, oslanjati se na Rezoluciju 1244 SB UN i doprinositi njenoj realizaciji i ostvarenju standarda za nacionalne manjine u pokrajini", istakao je zvanični predstavnik ruskog MIP-a.
U isto vreme, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da su predlozi da Srbija sa svojom pokrajinom, Kosovom i Metohijom, pravi savez suverenih država u vidu konfederacije "ravni besmislici". "Vlada Srbije je spremna da na osnovu Rezolucije 1244 započne prave i suštinske pregovore o autonomiji za albansku nacionalnu manjinu na Kosovu i Metohiji. Do rešenja možemo doći ako stvari u novim pregovorima postavimo na pravo mesto, a to znači ako otvorimo pitanje položaja albanske nacionalne manjine i pronađemo za nju najbolju meru autonomije u Pokrajini", izjavio je Koštunica.
Prema njegovim rečima, pitanje svih nacionalnih manjina u Evropi i svetu rešava se isključivo kroz različite oblike autonomije, pa to univerzalno pravilo mora važiti i za albansku nacionalnu manjinu.
"Večernje novosti" objavile su, pozivajući se na diplomatske izvore, da bi Evropska unija mogla tokom predstojećih pregovora o statusu Kosova i Metohije da pokuša da progura ideju o stvaranju konfederacije Srbije i njene južne pokrajine.
Zvaničnici EU ne razmišljaju o toj ideji, rečeno je agenciji Beta u Briselu. Osim plana Martija Ahtisarija, kao osnove za pregovore Beograda i Prištine o statusu Kosova, za sada "nema razrađenih ideja o rešenju kosovskog problema, jer se prevashodno čeka na što brži i što opipljiviji rezultat dijaloga srpske i albanske strane", tvrde ovi izvori.
Zato u Briselu i nisu u opticaju ideje o "konfederaciji Srbija – Kosovo", podeli Kosova, federaciji "Albanija – Kosovo" ili podeljenom suverenitetu Srbije i UN nad Kosovom na određeni broj godina, ali uz pravo Albanaca da konačno referendumom odluče o statusu Pokrajine, što su mogućnosti koje su pominjane u medijima. "EU se rukovodi ciljem da dodatnim pregovorima mora da se priđe najozbiljnije, bez predodređenog konačnog ishoda, a od srpske i albanske strane se očekuje i predusretljivost i fleksibilnost", prenosi Beta reči neimenovanog briselskog zvaničnika.
S. R.
--------------------------------------------------------------------------
Karijeru započeo u Beogradu
Odmah po završetku prestižnog moskovskog državnog Fakulteta za međunarodne odnose 1979. godine, Aleksandar Bocan-Harčenko (rođen 1957. godine) zaposlio se u ambasadi Ukrajinske Sovjetske Socijalističke Republike u Beogradu, gde je proveo naredne dve godine.
Nakon toga, do 1989, radio je u Petoj direkciji za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova USSR, da bi se potom ponovo vratio u ambasadu u Beogradu, gde je radio do 1993. godine. Posle toga je četiri godine rukovodio Odsekom za zemlje bivše Jugoslavije u Ministarstvu inostranih poslova Ruske Federacije.
Bio je član ruske delegacije na Dejtonskim mirovnim pregovorima i Mirovnoj konferenciji o Bosni i Hercegovini u Parizu.
Za specijalnog predstavnika ministra spoljnih poslova za Balkan imenovan je u decembru 2004. godine i Rusiju je i do sada predstavljao u Kontakt grupi. U pitanju je jedan od najboljih stručnjaka Rusije za region Balkana, a njegovi saradnici ga opisuju kao vrhunskog profesionalca, blagog, staloženog ali odlučnog, sa velikom radnom energijom.
Tanjug
--------------------------------------------------------------------------
Slovenačka ucena
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 31. avgusta – Slovenija ucenjuje Srbiju šansom ulaska u Evropsku uniju ako popusti po pitanju statusa Kosova, to je suština vesti koja je danas saopštena ovdašnjoj javnosti. Tako su mediji preneli pisanje londonskog "Fajnenšel tajmsa" da je Slovenija uoči preuzimanja predsedavanja Evropskom unijom (od 1. januara 2008) preokupirana "trgovinom oko Kosova".
TV Slovenija je u Dnevniku u 13 sati emitovanom na Prvom programu upozorila da Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije priprema odgovor na tvrdnje "Fajnenšel tajmsa" (FT), ali je najavljena reakcija ministra Dimitrija Rupela izostala do zaključenja ovog broja. Celog dana je, međutim, na osnovnoj strani teleteksta (str. 100) državne televizije bila najava vesti pod naslovom: "Slovenija ucenjuje Srbe?".
Vest je na strani 142 teleteksta opremljena umerenijim naslovom "Slovenija usred trgovine o Kosovu", uz citate iz FT da će službena Ljubljana probati da ubedi Srbiju da Kosovu omogući nezavisnost u zamenu za mogućnost članstva u EU. FT piše da Slovenija želi da iskoristi svoje predsedavanje Unijom u prvoj polovini 2008. za napredak u rešavanju statusa Kosova, jer vlada u slovenačkoj prestonici smatra da ima dobre šanse da uredi odnose između Beograda i Prištine zahvaljujući decenijama iskustva iz života u zajedničkoj državi, pa "odlično poznaje područje". Britanski list otkriva da Slovenija ima i jak komercijalni interes u regionu, posebno na Kosovu.
Neprijatno iznenađenje za slovenačku publiku je podozrenje FT-a prema slovenačkom hvalisanju o ekspertskom poznavanju regiona, pa list primećuje da te tvrdnje ne obećavaju baš mnogo kao i da planovi vlade premijera Janeza Janše u pogledu Srbije i Makedonije mogu ispasti preterano ambiciozni, posebno što je približavanje Hrvatske EU u senci stalnih pograničnih čarki između Zagreba i Ljubljane.
TV Slovenija objašnjava da je "posle osam godina od okončanja balkanskog rata potreban novi zamah naporima za uređenje regiona, pri čemu se EU trudi da uredi odnose u podeljenoj BiH, Makedoniji i na Kosovu, a Slovenija ima dobre uslove da tu pomogne zahvaljujući dobrom poznavanju pokrajine i dobrim odnosima sa svim državama u regionu". Sve ovo je TV Slovenija na svom sajtu opremila fotografijom starijeg Albanca sa kečetom na glavi koji viče, stisnutih pesnica na demonstracijama "Samoopredeljenja", a uredništvo je pod fotografijom napisalo: "Kosovci žele na svoje; jedino pitanje koje sebi postavljaju jeste: kad." "Kosovci" je nov termin za Albance sa Kosmeta koji odnedavno u ovdašnjem medijskom prostoru zamenjuje do sada odomaćen naziv "Kosovari", čime državni mediji žele da stvore sliku da se radi o narodu nezavisnom od Albanije.
I STA, slovenačka državna novinska agencija, prenosi navode iz FT ali pod naslovom "Ponuda za članstvo u EU, motor predloga za Kosovo". STA opisuje nade Ljubljane da će uspeti u ofanzivi kojom bi bio probijen zastoj po pitanju budućeg statusa Kosova, a Srbija bi u zamenu dobila status "kandidata za članstvo u Uniji". Ovim STA razotkriva da je Srbiji ponuđena trampa "Kosovo – status kandidata", a ne automatsko punopravno članstvo, koje u tom slučaju ostaje na dugačkom štapu daljih uslovljavanja Brisela.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 01.08.2007.]
.jpg)
