Izvor: Politika, 04.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka na Egeju
Od našeg specijalnog izveštača
Aleksandropolis, decembra – Oronula lučka krčma, kamion pun vojnika, trajekt za Samotraki i stara pruga: luka Aleksandropolis ovih dana samo naizgled pada u zimsku letargiju.
Decenijama zapostavljeni grad na pola puta između Soluna i Istanbula i njegovu luku plitkog gaza trgli su nedavno iz provincijskog dremeža interesi vodećih svetskih trgovaca naftom i gasom.
Varoš sa mape otomanske pruge za Beč, nekadašnja adresa jedinog persijskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konzulata na jugu Evrope, ponovo je, posle pauze od 80 godina u fokusu svetskih sila. Prvi "pravoslavni naftovod" u Evropi, i prvi azerbejdžanski gasovod po volji Vašingtona, ukrstiće puteve baš u Aleksandropolisu, glavnom gradu grčke oblasti Evros. Pogranična oblast i poslednji grad EU na putu za Orijent sa nespokojem dočekuju izlazak na geostrateške mape sveta.
"Najavljeni početak izgradnje naftovoda Burgas–Aleksandropolis, koji će prevoziti ruski petrolej mimo Bosfora na Mediteran, i azerbejdžanski gasovod, koji će preko Turske i Grčke sprovoditi dragocenu sirovinu na evropsko tržište, doneli su Evrosu i luci Aleksandropolis novi geopolitički i ekonomski značaj. Pokušavamo da se pripremimo za promene koje tako malo zavise od nas...", otkriva za "Politiku" Nikolaos Zambunidis, prefekt oblasti Evros.
Zbog naftovoda, Aleksandropolis će za godinu i po dobiti tankerski terminal na Egeju: u međuvremenu neke od vodećih svetskih inženjerskih firmi produbiće sadašnju luku do dubine od 13 metara, izgraditi pomorski koridor dug skoro šest kilometara, velika petroskladišta, možda i rafineriju i dovesti jedan potpuno novi svet na obale pogranične reke Marice. Grčka će od prolaska naftovoda kroz oblast Evros dobiti veliki novac: jedan evro za svaku dopremljenu tonu – a očekuje se najmanje 35 miliona tona godišnje, ističe Zambunidis. Zvanična Atina je prefekturi na krajnjem severoistoku Grčke već obećala da će sav prihod od "naftarine" ostaviti regiji za njen razvoj, ali na krajnjem severoistoku Grčke još su sumnjičavi.
"Aleksandropolis se našao usred velike energetske igre stranaca i može imati koristi od njihovog prisustva. Kada luka bude modernizovana, odavde do Crvenog trga moći će da se stigne za samo 15 sati. Evros je sa Rusijom oduvek gajio bliske veze. Ruska vojna inženjerija je osmislila urbanistički plan Aleksandropolisa krajem 19. veka u vreme poslednjih ratova sa otomanskom imperijom. Naftarina će biti izvor sredstava za jačanje ovdašnje privrede i veza sa zemljama u zaleđu – tu mislimo na Bugarsku, Tursku, Rumuniju, Srbiju, ali prvenstveno na Rusiju. Aleksandropolis se inače smatra ruskim gradom u Grčkoj. Ovde živi 25.000 stanovnika ruskog porekla i mi se nadamo da će naftovod dovesti hiljade ruskih turista u ovaj deo Grčke, uz obnavljanje direktne aviolinije između Moskve i Aleksandropolisa. Liči na svetlu budućnost", oprezno ističe Zambunidis.
Dolazak pravoslavnog naftovoda, inače prvog naftovoda koji se gradi u Evropi posle 40 godina, ne raduje preterano gradske vlasti varoši sa oko 55.000 stanovnika. "Nismo preterano slavili što će naftovod baš ovde da se završi. Dolazak tankera ovde bi lako mogao da ugrozi ne samo bistro more, već i sudbinu oko 150 ribarskih porodica. I mada je ruski predsednik Putin nedavno obećao da će koristiti najmoderniju izgradnju naftovoda – nije nas baš sasvim ubedio. Evros je čuven po netaknutoj prirodi: šta treba da radimo ako se izlije nafta ili desi neka druga eko-katastrofa na tom naftovodu. Nikako ne bi želeli da Aleksandropolis postane nalik na naftaške gradove trećeg sveta – iskorišćen i zapušten. Pogotovo što, na primer, nije uopšte predviđen krak naftovoda za potrebe naše provincije. Geografska lokacija nije do sada preterano pomogla Aleksandropolisu. Poslednjih stotinak godina na vlasti su se ovde smenjivali Rusi, Turci, Bugari, Grci... Sada su nas izgleda stranci ponovo otkrili: sve više nas obilaze strani ambasadori, raspituju se o novim poslovima", veli za "Politiku" Jorgos Aleksandridis, gradonačelnik Aleksandropolisa.
Šarolika svita zvanica okupila se nedavno u Aleksandropolisu zbog ulaska strateškog gasovoda na tlo Evropske unije. Skoro 300 kilometara dugi gasovod je inače prvi kojim se sirovina iz Kaspijskog regiona transportuje za Evropu mimoilazeći Rusiju.
Uz grčkog premijera Kostasa Karamanlisa i turskog predsednika vlade Redžepa Erdogana, na svečanosti puštanja gasovoda našli su se i predstavnici američke vlade – ministar energetike Semjuel Bodman i novi američki ambasador u Grčkoj koji je stigao u Aleksandropolis i pre nego što je predao akreditivna pisma predsedniku Grčke.
"Zvanična Atina je zbog energetskog biznisa pod velikim pritiskom i Rusije i SAD", ocenjuje dnevnik "Katimerini".
Skromna egejska luka Aleksandropolis je nova arena sučeljavanja rivalskih interesa Moskve i Vašingtona.
Detalji izgradnje naftovoda Burgas–Aleksandropolis i ruski predlog za izgradnju novog gasovoda iz pravca Crnog mora do oblasti Evros – biće glavne teme razgovora Kostasa Karamanlisa i Vladimira Putina 18. decembra u Moskvi.
[objavljeno: ]
.jpg)
