Izvor: RuskaRec.ru, 04.Jul.2017, 10:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri velike ratnice u ruskoj istoriji
Ruski pesnik iz 19. veka, Nikolaj Nekrasov, napisao je stihove u kojima kaže da Ruskinja „može da zaustavi konja u galopu i da uleti u kuću u plamenu“. Zato i ne čudi što je bilo žena iz Rusije koje su postale vrsne ratnice. Među njima je „Ruska reč“ izdvojila tri heroine koje su sebi obezbedile značajno mesto u istoriji ove velike zemlje.
1. Kneginja Olga
„Olga je naredila da se na ptice priveže zapaljena slama i one su puštene da se vrate vlasnicima. Ptice >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << su tako zapalile ceo grad koji je izgoreo do temelja.“ Izvor: Sergej Kirilov
Kneginja Olga bila je jedan od prvih vladara Kijevske Rusije, drevne države iz koje je postepeno nastala savremena Rusija. Vladala je u 10. veku i o njoj je sačuvano malo podataka. Najzanimljivija priča o njenoj vladavini je ona koja govori o tome kako se osvetila za smrt svoga muža, kijevskog kneza Igora. On je ubijen dok je sakupljao porez od pripadnika plemena Drevljani, u to vreme pod vlašću Kijeva.
Prema drevnim zapisima Drevljani nisu želeli da plaćaju ovaj porez i njihovo nezadovoljstvo je raslo zbog Igorovih stalnih nastojanja da ga naplati. Na kraju su ga ubili, a njihov vođa je Igorovoj udovici poslao bračnu ponudu.
Olga nije odmah odgovorila na ovaj predlog, već je zatražila da joj se pošalje delegacija kako bi nastavila pregovore. Kada su izaslanici stigli, naredila je da se u tajnosti pobiju, a potom je poslala vojsku na drevljansku prestonicu Iskorsten. Kneginja je zatražila od stanovnika ovog mesta da joj svaka porodica preda tri goluba i vrapca, a kada su Drevljani ispunili naredbu, na ptice je privezana zapaljena slama i one su puštene da se vrate vlasnicima.
Ptice su tako zapalile ceo Iskorsten koji je izgoreo do temelja. Njegovi preživeli žitelji su pobijeni ili su prodati kao roblje. Posle ovih događaja kneginja Olga je izmenila način prikupljanja poreza kako se ovakve stvari ubuduće ne bi dešavale.
2. Aljona Arzamaska
„Aljona se borila protiv vojske svoga vladara, ruskog cara. Postoji legenda koja kaže da nijedan drugi vojnik nije mogao da koristi njen luk, jer nije mogao da ga nategne.“ Izvor: Stanislav Krasiljnikov/TASS
Aljona je bila iz Arzamasa, grada smeštenog 400 kilometra jugoistočno od Moskve, a poznata je kao „ruska Jovanka Orleanka“. Međutim, postoji bitna razlika: čuvena Francuskinja borila se protiv stranih zavojevača, Britanaca, a Aljona protiv vojske svoga vladara, ruskog cara. Tokom ustanka Stenjke Razina 1670. godine komandovala je grupom kozaka. Razin je i sam bio kozak, a pod njegovim vođstvo hiljade seljaka ustalo je protiv tadašnjih ruskih vlasti. U SSSR-u je ovaj ustanak bio poznat kao „Seljački rat“ zbog velikog broja učesnika u pobuni.
Opasna lepota: Upoznajte se sa zaista snažnim Ruskinjama
Pre nego što se pridružila Razinovoj vojsci Aljona Arzamaska je bila monahinja. Međutim, po izbijanju ustanka ispostavilo se da je ona vrlo sposoban zapovednik, pa je pod svojom komandom imala nekoliko stotina boraca. U bitkama protiv carske vojske pokazala je izuzetnu hrabrost.
Kada su carski vojnici konačno uspeli da opkole njen odred i da uđu u crkvu koju su ustanici branili, Aljona se ogorčeno borila i poslednja je zarobljena. Odbijala je napade vojnika dok je imala strele, a kada je ostala bez njih kleknula je i počela da se moli i tada je uhvaćena. Držanje Aljone Arzamaske u tamnici bilo je dostojno divljenja. Mučenje je nije slomilo i bez straha se suočila sa smrću iako je osuđena da bude živa spaljena. Tokom pogubljenja nije izgovorila ni jednu jedinu reč. Postoji legenda koja kaže da nijedan drugi vojnik nije mogao da koristi njen luk, jer nije mogao da ga nategne. Sudeći po ovoj priči, Aljonu Arzamasku odlikovala je izuzetna fizička snaga.
3. Nadežda Durova
„Život majke i domaćice Durovu uopšte nije privlačio. Ubrzo je pobegla sa kozačkim oficirom i odlučila da se prijavi za vojnu službu u koju su u to vreme primani samo muškarci.“ Izvor: Getty Images
Nadežda Durova se proslavila tokom ratova vođenih protiv Napoleona početkom 19. veka. Krila je svoj pravi identitet i u vojsku se prijavila kao muškarac.
Odrasla je u oficirskoj porodici i još kao dete upoznala je sve detalje vojničkog života. Durova je u svojim memoarima zapisala sledeće: „Sedlo mi je bila prva kolevka. Konj, oružje i vojna muzika bile su prve igračke i zabave u mom detinjstvu.“ Biografi su isticali da je njena opčinjenost vojskom postala još izraženija posle sukoba sa majkom.
Sovjetske žene snajperisti: Ledi Smrt i Nevidljivi užas
Kada je napunila 18 godina Durova se udala i rodila dete. Međutim, život majke i domaćice nije je uopšte privlačio. Ubrzo je pobegla sa kozačkim oficirom i odlučila da se prijavi za vojnu službu u koju su u to vreme primani samo muškarci. Tako je i uradila i stupila je u redove konjičkog Litvanskog ulanskog puka predstavljajući se kao Aleksandar Sokolov. Durova se borila u ratu protiv Napoleona u Prusiji 1806. i 1807. godine, a za pokazanu hrabrost odlikovana je Georgijevskim krstom, nešto ranije ustanovljenim odlikovanjem.
Durova je prekinula sve veze sa porodicom, ali je otac ipak uspeo da je pronađe i tako je otkriven njen pravi identitet. Konačno, vesti o podvizima ove hrabre žene stigle su i do imperatora Aleksandra I. Posle susreta sa Nadeždom Durovom odlučio je da joj dozvoli da nastavi vojnu službu. Prebačena je u drugu konjičku jedinicu se predstavljala kao Aleksandar Aleksandrov u čast imperatora. U vreme francuske invazije na Rusiju postala je ordonans komandanta jedinice. Međutim, njen otac nije odustajao i posle više njegovih zahteva otpuštena je iz vojske 1816. godine. Ipak, i kada je postala civil više je volela da je zovu imenom koje je nosila dok se predstavljala kao muškarac.
