Izvor: Danas, 09.Okt.2014, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri komesara pod vatrom poslanika Evropskog parlamenta
Brisel - Tri buduća evropska komesara, Mađar Tibor Navračić, Čehinja Vera Jurova i Britanac Džonatan Hil, zaduženi za obrazovanje, pravdu i finansijske usluge, suočavaju se sa žestokim unakrsnim ispitivanjima poslanika u Evropskom parlamentu.
Nakon neubedljivog saslušanja prošle sedmice, sve troje moraju bolje da urade domaći, piše EUobzerver. Hil će se suočiti sa još jednom unakrsnom raspravom, dok se Navračić i Jurova nadaju da će njihove pisane izjave biti >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << dovoljne da ubede poslanike da su dorasli komesarskom poslu.
Jurova, čiji portfolio obuhvata značajnu političku oblast, uključujući potrošače i rodnu ravnopravnost, suočila se sa najvećim brojem pitanja (45), koja su obuhvatala prava Roma, zaštitu podataka, položaj žena na čelu kompanija i korporativne zakone. Obećala je da će „dati sve od sebe“ da deblokira zakon o jednakosti koji bi zabranio diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije, da će „revitalizovati“ pregovore o neuspelom zakonu o porodiljskom odsustvu i podržati slobodno kretanje ljudi, „koji ne treba da budu taoci politike“. „Nameravam da u centar svog rada stavim ljude, na osnovu tri principa - više izbora, više zaštite i više poverenja“, rekla je Jurova.
Dok je ona imala najviše pitanja, Hil je na svoja 23 odgovorio sa najviše dokumentacije. U te svoje 22 strane, britanski konzervativac pokušao je da ublaži zabrinutost poslanika EP o njegovoj navodnoj bliskosti sa finansijskim sektorom, ali i zbog njegove nacionalne pripadnosti, pošto će Velika Britanija narednih godina biti centralna tema u EU zbog pitanja svog članstva. „Biću evropski komesar koji će služiti opštem interesu, a ne interesu pojedinačne članice“, rekao je Hil. Što se tiče evroobveznica - stvaranje nekog oblika zajedničkog duga širom evrozone, za šta lobiraju pojedini poslanici - Hil je istakao da je „malo verovatno u ovom trenutku postići konsenzus o tome“.
Dok su poslanici Jurovu i Hila uglavnom ispitivali u vezi sa predstojećim politikama, od Navračića je zatraženo da objasni neke poteze Mađarske koji su prouzrokovali sukobe s Briselom. Ovaj bivši ministar inostranih poslova i vicepremijer Mađarske pokušao je više puta da se distancira od Budimpešte, navodeći da on više „ne pripada vladi“.
Navračićev najduži odgovor ticao se medijskog zakona u Mađarskoj, koji kritičari smatraju pokušajem gušenja slobode štampe. „Brojni aspekti originalnog teksta ne odražavaju moje lične stavove“, naveo je i dodao da je konačna verzija napisana posle razgovora sa institucijama EU. Obećao je da će, ako postane komesar, „u potpunosti“ poštovati slobodu medija i pluralizam.
Upitan o „kontroverznoj politici mađarske vlade u vezi sa obrazovanjem“, Navračić je naveo da pokušaji vlasti da centralizuju obrazovnu politiku nemaju veze sa „ideološkom ambicijom“, već da je ranija decentralizacija vodila oskudnijim obrazovnim standardima.
