Izvor: Politika, 31.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Test za Buša i Brauna
Susret lidera SAD i Britanije propraćen slutnjama o mogućnom distanciranju Londona od Vašingtona. – I Kosmet među glavnim temama
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 30. jula – Kolika je uloga "lične hemije" lidera u odnosima među državama – nedoumica je koja ophrvava stratege povodom upravo završenog sastanka, u Kemp Dejvidu, domaćina Džordža Buša i ugošćenog novog britanskog premijera Gordona Brauna. S popriličnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dozom sigurnosti se predviđa, naime, da Braun neće težiti da dostigne dozu bliskosti sa šefom Bele kuće, kakvu je imao Toni Bler koji je zbog toga etiketiran kao "Bušova pudlica", pa su u opticaju polemične teze o specifičnom testiranju budućih veza između Vašingtona i Londona.
Izvesno je zasad samo to da je Bušu stalo da se "kopča" ne olabavi a da bi Braunu odgovaralo kad bi "stisak" popustio. U svakom slučaju, ovo je bio prvi susret novijeg doba, između lidera "glavnog i najčvršćeg modernog savezništva" koji je propraćen slutnjama o mogućnom distanciranju Londona od spoljne politike Vašingtona, a od koje se sve više ograđuju i ovdašnji parlamentarci, eksperti i anketirani građani.
Stavljeni pod tako pojačanu "prismotru", lideri su se potrudili da ispolje rešenost da su veze između dve zemlje postojanije od mestimično neujednačenih inspiracija, domaćih situacija i improvizacija. Pa i – "kalendarskih diferencijacija", kakve postoje sada jer je Bušu preostalo još samo godinu i po dana predsednikovanja, dok je Braun tek pre nešto više od mesec dana startovao kao premijer, posle Blerove ostavke, dobrim delom podstaknute osudama njegove "prevelike bliskosti" s Belom kućom, pogotovu u invaziji na Irak.
U izlaganju pred put ovamo i autorskom članku objavljenom danas u "Vašington postu", Braun je naglasio da je "partnerstvo dve sile danas važnije nego ikad" – u borbi protiv "globalnog terorizma". Čak vrlo slično Bušu je poručio da se sada "zajednički brane ideali slobode protiv terorističke opasnosti" kao što su se dve zemlje "u prošlom veku borile protiv totalitarističkih pretnji". Dodao je i da je svet "dužan Americi" za njeno vođstvo na sadašnjem frontu. Po njemu "nijedan veliki svetski problem ne može da se reši bez neposrednog angažmana SAD".
Prigodnosti odudaraju od praktičnih poteza. Pri vrhu britanske diplomatije našao se, tako, Mark Malok-Braun, koji se i kao donedavni zamenik generalnog sekretara UN pročuo po kritičnosti prema Vašingtonu, dok je jedan od bliskih Braunovih saradnika – ministar za trgovinu i razvoj Daglas Aleksander – ovde nedavno poručio da Amerika treba više da se oslanja na "meku moć" (ekonomija, kultura, tehnologija, diplomatija) nego na primenu vojne sile.
Buš je, pak, gosta primio kao sebi "najprisnijeg". Golfskim dvosedom provozao ga je po Kemp Dejvidu, priredio mu večeru (pečenica sa krompir pireom i boranijom) i doručak "u četiri oka", da bi im se potom priključili članovi njihovih državničkih timova.
Strateški "meni" je bio mnogo jači. Dvojica lidera su i "kosovsko pitanje" uvrstili u prioritetne teme, među kojima su pored Iraka i borbe protiv terorizma, bili još, kako je saopšteno – Avganistan, Iran, globalno pregrevanje, odnosi s Rusijom, košmar u sudanskoj pokrajini Darfur... Vašington i London su među glavnim podržavaocima "Ahtisarijevog plana za međunarodno nadziranu nezavisnost Kosova", ali je njihovo zalaganje da se to uobliči u rezoluciju Saveta bezbednosti UN propalo – zbog protivljenja Rusije koja insistira na dogovoru Beograda i Prištine i poštovanju principa međunarodnog prava. "Lična hemija" je, podsećaju hroničari, bila prilično izrazita među liderima SAD i Britanije. Kao primeri se navode tandemi Ruzvelt–Čerčil u Drugom svetskom i Regan–Tačer u hladnom ratu.
Napominje se, takođe, da je Bler u takvom "tandemiziranju" bio verovatno najkarakterističniji. Bio je vrlo prisan s Bilom Klintonom 1990-ih a 2000-ih i s Bušom, iako je prvi od te dvojice predsednika SAD važio za "liberala i multilateralistu" a drugi za "konzervativca i unilateralistu". U oba slučaja bio je glavni ratni partner – kako u bombardovanju (1999) bivše SRJ tako i četiri godine kasnije u invaziji na Irak.
Da bi se održao na vlasti, Braunu je potrebno da pokaže da se razlikuje od prethodnika, ali ne toliko da bi poremetio prisne veze Britanije i Amerike – procenjuju analitičari. Ukratko, kažu: da ne bude ni braka ni raskida.
Buš i Braun su se, inače, i dosad sretali u raznim prilikama. Sadašnji susret im je, međutim, prvi od nedavne promene na čelu britanske vlade.
--------------------------------------------------------------------------
Specijalni odnosi
Džordž Buš i Gordon Braun potvrdili su "specijalne odnose" između Amerike i Britanije. "Ako se neko pitao da li ćemo premijer i ja naći zajednički jezik, mogu da odgovorim da smo ga apsolutno našli", izjavio je domaćin na zajedničkoj konferenciji za novinare u odmaralištu predsednika SAD, Kemp Dejvidu. "Jedinstveni smo u borbi protiv terorizma", poručio je, uz ostalo, gost iz Londona.
M. Pantelić
[objavljeno: 31.07.2007.]
