Izvor: Politika, 03.Dec.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teška vremena za Abasa
Od našeg stalnog dopisnika
Kairo, 2 decembra - Jedan desničar u Izraelu citiran je kako na sva usta hvali premijera Ehuda Olmerta. Šaul Goldštajn, vođa jevrejskih doseljenika na Zapadnoj obali, smatra da je na sastanku u Anapolisu Olmert uspeo da "otkloni opasnost od obustave izgradnje jevrejskih naselja".
S druge strane "barikade", Palestinci su, sudeći prema napisima u kairskoj štampi, nezadovoljni, i ostavljeni u uverenju da su oni gubitnici nedavnog mirovnog okupljanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadomak Vašingtona.
Istina se, kao i uvek, može potražiti negde na sredini. Možda je najbliži realnosti zaključak da su Arapi ispratili u Anapolis njihove učesnike sa prevelikim očekivanjima. Pravi dometi skupa, održanog prošle sedmice, tek će se videti. Ali, ako je suditi o rokovima, onda je, najblaže rečeno, teško poverovati u namere neposrednih bliskoistočnih aktera Anapolisa, da region, pod budnim okom SAD, već do kraja iduće godine uvedu u mirne vode dobrih međususedskih odnosa Izraela i nove države Palestine.
Izrael je, za sada, više na dobitku. U Anapolisu je bilo mnogo arapskih delegacija. Više od polovine zemalja 22-člane Arapske lige uzele su učešće, iako samo dve, Egipat i Jordan, imaju mirovni sporazum i diplomatske odnose sa Izraelom. Većina ih je, štaviše, bila zastupljena na ministarskom nivou. Najveća diplomatska pobeda Izraela, u očima posmatrača, ogledala se u učešću šefa saudijske diplomatije Sauda al Fajsala, premda je on izbegao da se direktno rukuje sa izraelskim premijerom.
Anapolis je samo naznačio probleme koje valja rešiti, kao što su status Jerusalima, povratak oko pet miliona izbeglih Palestinaca, garancije za bezbednost Izraela i granice buduće palestinske države. Ali ono što je fakat, a i bitno za ukupno odmeravanje (ne)uspešnosti skupa jeste da je sada skinut led sa zamrznutog mirovnog procesa. Led koji ga je okovao punih sedam godina.
Upravo je na to, kao najveći plus, ukazao palestinski predsednik Mahmud Abas. Obraćajući se novinarima, posle jučerašnjeg sastanka u Kairu sa egipatskim šefom države Hosnijem Mubarakom, Abas je istakao da je mirovni proces opet postavljen na kolosek i da su utvrđeni mehanizmi za praćenje aktivnosti koje bi trebalo da dovedu do rešenja gore pomenutih problema. Obavestio je da su već zakazane dve konferencije, prva u Parizu, druga u Moskvi, gde će se videti kako odmiče ono što je u Anapolisu dogovoreno.
Novinski izveštaji iz Kaira i ostalih arapskih centara nisu, međutim, ohrabrujući. Naprotiv. U njima prednjači upadljiv pesimizam, koji se oslanja na više faktora. Na primer, na onaj da SAD neće biti objektivni arbitar i sudija. Potkrepljujući takve pretpostavke, arapska javnost podseća da je američki predsednik Džordž Buš u uvodnom govoru u Anapolisu čak tri puta pomenuo "jevrejsku prirodu Izraela", što korespondira sa zahtevom Izraela, da od Arapa bude prihvaćen kao zemlja Jevreja. Arapi ovo odbacuju, kategorično, vide u tome nameru Olmerta da zaobiđe pitanje povratka palestinskih izbeglica. Drugo, SAD su povukle već pripremljeni nacrt nove rezolucije za Savet bezbednosti UN, koji se ticao Anapolisa. Izrael se, kažu obavešteni, pobunio.
Nikome nije teže nego Abasu. Zato on i širi optimizam, jer nema drugog izbora. Arapi i Izrael neće moći da naprave mir sa jednom polovinom palestinskog naroda. Onu drugu polovinu, naime, od prošlog juna, kontroliše Hamas, u Gazi. A da bi došlo do kompromisa između Izraela i Abasa, Abas i njegov Fatah na Zapadnoj obali moraju prvo da naprave dogovor sa liderima Hamasa. I to takav dogovor koji će biti prihvatljiv za Izrael i SAD.
Pitanje dalekosežnih rezultata Anapolisa je i stvar ravnoteže na širim bliskoistočnim prostranstvima. Analitičari kažu da bi uspeh Anapolisa bio pobeda umerenih. Poraz bi, dodaju oni, samo ohrabrio radikalnije snage, koje, pored Hamasa, otelovljuju Hezbolah i mnoge druge proislamističke organizacije. Njima je zajedničko što u Iranu vide moralnog i duhovnog predvodnika.
[objavljeno: ]
