Izvor: Blic, 03.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tehnički problemi oborili šatl
Tehnički problemi oborili šatl
HJUSTON (Rojters-AP-Agencije) - Amerika je juče, dan po rušenju spejs-šatla 'Kolumbija', koji se raspao na visini od 63.000 metara iznad Teksasa, kada je poginulo svih sedam astronauta, bila u žalosti, a nacionalne zastave su spuštene na pola koplja.
Centar za svemirska istraživanja u Hjustonu izgubio je kontakt sa šatlom 15 minuta pre predviđenog sletanja, a letelica je pri brzini od 20.000 kilometara ušla u zemljinu atmosferu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Spasilačke ekipe pronašle su ostatke posade u Hemfilu, a veći deo Teksasa pokriven je ostacima 'Kolumbije'. Oblak pepela i metalnih komadića dužine 160 kilometara raširio se preko ruralnih područja države Teksas, kao i susedne Luizijane, saopštili su lokalni meteorološki zvaničnici. Nema izveštaja o gubicima ili šteti na zemlji od ostataka broda koji su razbacani na velikom prostoru od oko 310 kvadratnih kilometara.
U saopštenju lokalne policije ponovljeno je upozorenja stanovništvu da ne dodiruje metalne ostatke šatla, a više osoba primljeno je u bolnice širom Teksasa, pošto su ih, ipak, dotakle. Identifikovano je ukupno 70 mesta na koja su pali delovi kosmičkog broda.
Šatl 'Kolumbija' se vraćao iz dvonedeljne misije u kosmosu.
Američki predsednik Džordž Buš proglasio je vanredne mere u Teksasu i Luizijani, među kojima i deblokadu Zdravstvenog fonda.
Predstavnik Američke agencije za svemirska istraživanja (NASA), Milt Heflin izjavio je da prve procene ukazuju da je tragedija svemirskog šatla 'Kolumbija' počela otkazivanjem senzora u levom krilu letelice. Heflin, koji je direktor leta u NASA, rekao je da su kontrolori na zemlji imali nagoveštaje o problemima šatla kada su senzori za temperaturu u hidrauličnom sistemu levog krila otkazali.
Menadžer svemirskog projekta šatla Ron Ditmor ističe da je prilikom lansiranja 'Kolumbije' 16. januara deo penaste gumene izolacije otpao sa rezervoara za gorivo i pogodio upravo ovaj deo šatla. U tom trenutku, stručnjaci su ocenili, nije bio oštećen veoma važan toplotni štit šatla, ali su u povratku 'Kolumbije' otkazali senzori upravo na krilu pogođenom izolacijom.
Američki predsednik Džordž Buš, u obraćanju naciji iz Bele kuće, izjavio je da je '‘Kolumbija’ izgubljena' i da nema preživelih.
'Ovaj dan doneo je užasne vesti i veliku tugu našoj zemlji', kazao je Buš.
On je kategorično najavio je da će se svemirski letovi šatla nastaviti, dok su zvaničnici NASA saopštili da će preostale tri letelice ipak ostati na Zemlji, dok se ne utvrdi tačan uzrok tragičnog udesa 'Kolumbije'.
Najmanje tri vladine komisije pokrenuće detaljnu istragu kako bi utvrdili uzrok udesa šatla 'Kolumbija'.
Posebno se ističe važnost pronalaženja prednjeg dela - kljuna šatla, a u potrazi širom severoistočnog Teksasa učestvuje šest borbenih aviona F-16, konjica, helikopteri za dnevno i noćno izviđanje i na stotine policajaca. NASA je do daljeg odložila sve planirane letove u svemir.
U svim školama u Izraelu prvi čas je bio posvećen Ramonu, koga je putovanje u svemir pretvorilo u nacionalnog heroja i bar nakratko ulilo Izraelcima nadu u bolji život. Premijer Šaron razgovarao je telefonom sa predsednikom SAD, a saučešće su izjavili ruski predsednik Vladimir Putin i Evropska unija. Ramon (48) je bio pilot izraelskih vazduhoplovnih snaga i najmlađi pilot u timu koji je bombardovao irački nuklearni reaktor 1981.
I širom Indije održane su ceremonije u znak sećanja na Kalpanu Čovlu, jednu od sedam poginulih astronauta, koja je rođena u Indiji. Peta 'svemirska' nesreća
Pregled najvećih nesreća svemirskih letelica:
27. januar 1967: Kosmonauti Gas Grisom, Edvard Vajt i Rodžer Čofi poginuli su kada je vatra zahvatila komandni modul tokom testa u Centru za svemirske letove 'Kenedi'.
24. april 1967: Sovjetski kosmonaut Vladimir Komarov poginuo kada se svemirska letelica 'Sojuz I' srušila pri povratku na Zemlju.
29. jun 1971: Kosmonauti Georgi Dobrovolski, Vladislav Volkov i Viktor Pacajev poginuli su tokom povratka 'Sojuza 11' na Zemlju. Vladina komisija odbacila je mogućnost da su trojica astronauta poginula 30 minuta pre sletanja zbog gubitka pritiska u letelici zbog neispravnog ventila.
28. januar 1986: Spejs-šatl 'Čelendžer' eksplodirao je samo 73 sekunde nakon poletanja. U eksploziji je poginulo svih sedam astronauta, uključujući Kristu Mekalof koja je trebalo da bude prva učiteljica u svemiru. Poginuli su Frensis Skobi, Majkl Smit, Elison Onizuka, Džudit Resnik, Ronald Meknair i Gregori Džarvis.
1. februar 2003: Spejs-šatl 'Kolumbija' zapalio se i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa. Bagdad likuje
Prva reakcija Bagdada na ovu vest o rušenju šatla bila je da je to 'Božja osveta Amerikancima'. 'Sretni smo što se raspao. Bog želi da pokaže da je njegova moć veća od Amerikanaca. Oni su napali našu zemlju. Bog nas sveti', rekao je vladin zvaničnik Abdul Džabar al-Kuraiši. Iračani posebno naglašavaju da se među mrtvom posadom nalazi i jedan Izraelac i da se to 'Bog sveti za izraelsku agresiju'. Letelica stara 22 godine
'Kolumbija' je bila na 113. letu i s 22 godine bila je najstarija letelica u šatl-programu. Na brodu se nalazilo šest američkih i jedan izraelski astronaut. Sedmočlana posada kosmičkog broda provela je 16 dana u istraživačkoj misiji i obavila preko 80 eksperimenata za agenciju NASA, kao i svemirske agencije Evrope, Japana, Nemačke i Kanade. U nesreći su poginuli astronauti - Vilijam Mekul, Rik Hazbend, Majkl Anderson, Kalpana Čovla, Dejvid Braun, Lorel Klark i Izraelac Ilan Ramon.
