Izvor: Blic, 03.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sveta srpska zemlja bez Srba
Sveta srpska zemlja bez Srba
Pogleda prikovanih za prozorska okna, kao hipnotisani, Srbi posmatraju predeo, za njih vredan isto kao i opstanak, prepoznajući i detalje, duboko u noći. Vojnici Kfora, nabildovani, na ćelavo ošišani mladići, tek zašli u dvadesete godine, crvenih obraza od hladnoće, formiraju pratnju, napolju u mraku. Njih trojica raspoređuju se na prva sedišta autobusa, ispred putnika, 38 Pećanaca, raseljenih po Srbiji, koji će po prvi put posle tri godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << proći kroz Peć - više no pedantno, stopostotno etnički očišćen grad od Srba.
Sveta zemlja (bez) Srba? Kosovo je balkanski Las Vegas, meka albanskih narko-dilera, čije kretanje nije nimalo kontrolisano, a novac i moć iskazani u beskrajnom nizu novosagrađenih porodičnih kuća na liniji Priština - Kosovska Mitrovica - Peć nametljivih, grandioznih dimenzija.
'Prvi put nakon tri godine na kilometar sam od rodne kuće u Peći. Ježim se', kaže Ranko Batalović (44), koji je otišao u poslednjoj koloni koja je napustila Peć.
'Moja kuća je spaljena. To su samo četiri kilometra od ove rampe pored koje smo prošli. I crkva je spaljena. U selu nema nijedne srpske duše. Kfor kaže da su i zgarišta minirana i, iako znam da u selo neću moći, srećan sam što idem u Patrijaršiju gde smo kršteni mi i naši preci', kaže Milivoje Vasić (46). 'Straha nema. Ovo je moje, iako nije', reče Radivoje Lakićević (24).
Konačno, olakšanje za pratnju Kfora, kada pet sati nakon ponoći ispraćaju Srbe do italijanskih vojnika i samih ulaznih vrata Pećke patrijaršije okružene brdima koja kriju albanska sela. Ulazak u Patrijaršiju. Kao da živite vekovima a tek sada stižete kući. Monahinje ubrzanim, nečujnim koracima dolaze, prosto lebdeći nad svojim gostima. Tri godine nisu prekoračile van kapija Patrijaršije. 'Borimo se ko grešni s dušom', kažu, misleći na čitavu Pećku regiju u kojoj nema nijenog Srbina. 'Dođu Italijani na kapiju, donesu nam šta nam treba i to je sve. Mi živimo u zatvoru i jedva čekamo da nam dođe živ Srbin', govore dok vam pri tom blago dodiruju ruke.Trideset hektara šume i isto toliko obradive površine koje su pripadale Patrijaršiji prisvojili su Albanci. Noću sa brda reflektorima osvetljavaju Patrijaršiju, gađajući je kamenicama, uzvikujući pogrdne reči. Večaras je mirno. Monahinje nude konake za odmor, nikome nije do spavanja, svi žele da što više udišu ovaj vazduh, koji ih vraća u detinjstvo, u vreme svetkovina. Ujutro molitva. U suzama.
'Danas je nas šestoro bilo na pričestu, sećam se kada smo satima čekali ispred vrata samo da bismo ušli. Tužno. I potresno', kaže Slavka Barjaktarević.
Popodne. Stiže Misra Ajaj, Unmikov koordinator za pećku regiju. Žali se da Unmik i Kfor ne mogu da obezbede povratak jer su mnoge kuće minirane, i da nema donacija za izgradnju srpskih kuća. 'Hoćemo kući, pa makar pod šatore', kažu Srbi. Mihajlo Lazović, potpredsednik omladine Demokratske alternative, koja je u saradnji sa Koordinacionim centrom organizovala posetu, traži dozvolu da tim iz Srbije razminira kuće; kaže da će od Vlade Srbije zatražiti donacije. Ostaje da Ajaj to razmotri sa predstavnicima opštinskih vlasti. Dok govori kako ne zna zašto su Srbi otišli, ali da je njegov zadatak usmeren na njihov povratak, povećava se broj Albanaca koji neprestano kruže na brdu oko Patrijaršije.
'Patrijaršija je zatvor otvoren prema večnosti', kaže monahinja Anastazija. Pet sati je popodne, Kfor priprema pratnju. Bez kamenica, bez incidenata napuštamo Peć, grad bez ijednog Srbina. Tu, negde kod Kraljeva ljudi kažu: 'Imali smo kuće, radnje... Samo zidine su ostale. Da li bi se vratili? Sad, peške, nazad!' Tanja Nikolić-Đaković
