Izvor: Politika, 10.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve Kastrove smrti
Mediji već pola veka periodično objavljuju ekskluzivne vesti o kraju kubanskog lidera
Najnovija medijska ekskluziva američkog nedeljnika "Tajm" da je operisani kubanski komunistički vođa Fidel Kastro neizlečivo bolestan i da umire od raka, preneta je na svim kanalima najgledanijih političkih emisija u SAD. "Saznali smo da taj tip boluje od poslednje faze raka", rekao je neimenovani američki zvaničnik novinaru, a od toga je napravljena senzacionalna vest, kao da se već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dva meseca ne zna da je osamdesetogodišnji Kastro operisan i da je svoje funkcije "privremeno" preneo na svog pet godina mlađeg brata Raula Kastra koji je juče na omladinskom skupu u Havani demantovao ovu vest: "Fidel se odmara, ali svakog dana sve više radi", rekao je njegov brat, mada je detaljnija dijagnoza njegovog stanja proglašena na Kubi za državnu tajnu. Većina Kubanaca ne pamti vreme bez Fidela Kastra, a rečeno im je da će se ova tajna strogo čuvati, kako bi se onemogućilo da "neprijatelji Kube iskoriste ovu situaciju".
Režimski spiskovi
Mediji, međutim, već pola veka periodično objavljuju ekskluzivu o Kastrovom kraju. U julu 1953. godine, nekoliko dana posle neuspešnog napada na kasarnu Monkada, Fidel Kastro je proglašen mrtvim i pre nego što je došao na vlast na Kubi. Tako je bar pisao kubanski list "Ataha", a od onda pa sve do danas redakcijske čitulje se drže u stalnoj pripravnosti. Kastro je, u međuvremenu, nadživeo deset američkih predsednika. Svima im je jedna od glavnih meta spoljne politike bila zbacivanje kubanskog lidera.
Štampa na Floridi, gde najveći deo kubanske emigracije utiče i na američke predsedničke izbore, decenijama je javljala "proverene vesti": "Kastro pada za šest meseci", "Kastro ima rak", "Kastro umire"... Kastro puni šezdesetu, sedamdesetu, osamdesetu...
Medijski rat sa Kubom obeležen je ratobornom terminologijom. Kako zanimljivo primećuje američki časopis levičarske orijentacije "Nejšen", američka administracija uobičajila je da kubansku vlast naziva režimom. Pretragom na Guglu, novinar "Nejšena" Ned Sablet ustanovio je da će se za "Kastrov režim" dobiti 464.000 reference. Ali ako se pretražuje sintagma "Bušov režim" kompjuter će izbaciti iz sebe lavinu od milion i 400.000 odgovora. Jedan režim preti drugom, a u toj borbi nema milosti, komentariše levičarski list. Buš je odmah posle vesti o Kastrovoj operaciji, obraćajući se retorički "kubanskom narodu", zapretio: "Mi ćemo napraviti spisak onih koji u sadašnjem kubanskom režimu sprečavaju vašu želju za slobodnom Kubom."
Kada je novinarka američkog nacionalnog radija (NPR) pitala u intervjuu predsednika kubanske skupštine, nekadašnjeg kubanskog ambasadora u SAD, kada će najzad narod na Kubi čuti i videti Raula Kastra, Rikardo Alarkon joj je mirno odgovorio: "Naš posao nije da stalno razmišljamo kako da animiramo američke medije."
O transparentnosti
Svi znaju da Kuba nije transparentno društvo. Dopisnik madridskog "Paisa" Maurisio Vinsent javlja ovih dana da se svih osam stranica "Granme", zvaničnog organa komunističke partije Kube, čitaju i iščitavaju. I redovi i praznine između njih se tumače kako bi se proniklo u neke znake i signale o stanju u društvu, o prognozama i promenama u rukovodstvu. Ali, u tom razabiranju šta im je činiti i na šta da se pripreme, Amerika im nije ni od kakve pomoći.
Od kada je Vašington pre tri godine zatvorio čak i kulturnu i intelektualnu razmenu sa Kubom, nijedna muzička grupa sa izolovanog, ali muzički izuzetno nadarenog ostrva nije doputovala na gostovanje u SAD. Kubanski Amerikanci mogu, zbog američkog pooštravanja sankcija, da putuju samo jedanput u tri godine da posete najbliže rođake na ostrvu. Avionska čarter-kompanija prošle godine prevezla je sa Floride samo 7.000 putnika, dok je pre tri godine prevozila 38.000 putnika.
Malo je onih Amerikanaca koji imaju uvid šta se zaista dešava na ovom ostrvu, kakvi su stavovi ljudi, čega se boje Kubanci..., kakva im je muzika, rum, cigare... Najnoviji broj "Tajma", koji je samo u elektronskom obliku objavio vest o neizlečivom raku, nije se još ni pojavio u prodavnicama, a informacija neimenovanog američkog zvaničnika već je demantovana. Da li je sigurnije čitati redove i praznine "Granme" ili bombastične naslove "Tajma" i kome se obratiti u svetu globalnih komunikacija za istinitu informaciju, to je pitanje koje muči danas i Kubance i Amerikance. I ceo preostali svet.
Zorana Šuvaković
[objavljeno: 10.10.2006.]
