Izvor: Politika, 12.Jul.2015, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina Grčke neizvesna
Evrogrupa odluku o grčkom zahtevu za pomoć prepustila liderima evrozone
Od našeg dopisnika
Atina – Spremni smo za pošten sporazum, to je obaveza prema evropskim narodima. Želimo jedinstvenu, nepodeljenu Evropu i uveren sam da možemo da postignemo dogovor ukoliko to žele sve članice, poručio je premijer Aleksis Cipras pred početak, za sudbinu Grčke, spasavanje od bankrota i njen opstanak u evrozoni, odlučujućeg skupa 19 lidera zemalja monetarne unije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Klima je vrlo napeta, mišljenja podeljena, kao i na sastanku Evrogrupe koji je prethodio skupu lidera evrozone. Suština je u oceni ministara finansija da predložene grčke reforme nisu dovoljna baza da bi se odmah dala preporuka za početak pregovora o novom kreditnom paketu Grčkoj od 53,5 milijardi. Po rečima Jeruna Dajselbluma, mnoga pitanja su ostala otvorena i zato odluku moraju da donesu lideri evrozone. Evrogrupa je inicirala da se novi zahtevi koje je uputila Grčkoj, a tiču se sfere liberalizacije tržišta, zakona o radu, privatizaciji i reformi državne uprave, realizuju u što kraćem roku. Preciznije, da se premijeru Ciprasu da nekoliko dana da u parlamentu sprovede glasanje o ključnim zakonima o porezima na ostvarenu dobit, penzije, kolektivne ugovore i da se posle toga, do kraja nedelje, održi novi sastanak Evrogrupe na kome bi se, eventualno, dalo zeleno svetlo za početak pregovora o novom paketu.
Neizvesno je koja će struja prevagnuti jer ostaje nepoznanica kako će se ponašati Angela Merkel, čiji je ministar finansija dva dana uzastopce na Evrogrupi tražio petogodišnji izlazak Grčke iz monetarne unije. Kancelarka smatra da nije cilj da se postigne sporazum po svaku cenu i da veliku ulogu u svemu igra poverenje koje je izgubljeno.
Bitka će se voditi sve dok ima nade za dogovor, poruka je Žan-Kloda Junkera, ali i francuskog predsednika Olanda, čija je podrška bila od velikog značaja u momentu kada su se lomila koplja oko toga da li Grčkoj uopšte pružiti šansu za početak pregovora o trogodišnjem paketu pomoći od 53,5 milijardi evra. Oland poručuje da želi da svaka zemlja ostane u Evropi i da to nije pitanje nacionalnih, već evropskih interesa.
– Zalažemo se svim silama da se nađe pravo rešenje za Grčku, da postignemo „sporazum minimum”, da ne ostavljamo nikakvu neizvesnost. Potrebno je da i Evropa učini korak napred prema grčkom predlogu. Jer, ne postoji nikakav privremeni izlazak Grčke iz monetarne unije, postoji samo „grekzit”, izjavio je predsednik Oland.
Italijanski premijer Mateo Renci ne može da zamisli Evropu bez Grčke i u izjavi italijanskim medijima poručio je Nemačkoj: „Basta!” (Dosta je.) Renci ističe da kompromis mora biti pronađen bez ponižavanja Atine, da Italija ne želi da Grčka izađe iz evrozone.
Sastanak Evrogrupe koji je prethodio skupu lidera evrozone, za razliku od prethodnog koji je završen u najmračnijoj atmosferi, ipak je uspeo da objedini grupu zemalja koje su smatrale da treba samo odložiti početak pregovora o novom trogodišnjem paketu finansijske pomoći Atini... Da premijeru Ciprasu, iako je glavna kočnica za ministre, kako su naglasili, nedostatak poverenja da će Atina istinski i sprovesti ono što je obećala u paketu reformi – treba dati šansu. Činjenica da je Cipras za samo nedelju dana dva puta dobio podršku naroda, ali i političkih partija, na referendumu i prilikom glasanja u parlamentu za paket „reforme za keš”, uticala je na Evrogrupu da, kako je to rekao sumnjičavi Jerun Dajselblum, „pokuša da ponovo s Atinom gradi odnose poverenja”.
Mogućnost „grekzita” bila je u dva poslednja dana bliža nego ikada. Napuštanje evrozone na pet godina, ostajanje bez daljih garancija Evropske centralne banke – što bi za Grčku značilo uvođenje paralelne valute, nestabilnosti i haosa, kolaps privrede, bankarskog sistema – činilo se realnije nego ikada. Grupa od sedam zemalja predvođenih Nemačkom, uz učešće Finske, Slovenije, Slovačke, Holandije, Estonije i Letonije, otvoreno je tražila da Grčka za period od pet godina napusti evrozonu. Bilo je mnogo oštrih reči, sukoba. Volfgang Šojble nije popuštao u tvrdnji da Grčkoj nije mesto u monetarnoj uniji jer sumnja u adekvatnost Ciprasovog plana i, čak, dovodi u pitanje njegov kredibilitet. Sukobio se sa direktorom Evropske centralne banke Marijom Dragijem, koji je zagovarao malu pomoć grčkim bankama.
Cena će, sudeći po predlozima Evrogrupe za Grčku biti previsoka, ali će otvoriti mogućnost pregovora o novom trogodišnjem paketu pomoći, bez koga ne može da se spase bankrota. Nije ostala nezapažena činjenica da su se u kriznom trenutku za Grčku, uporedo sa Ciprasom, u Briselu nalazili i lideri najvećih grčkih opozicionih partija, koji su kontaktima s domaćinima prvi put svi zajedno u istom trenutku lobirali za nacionalne, a ne partijske interese.
